ŠTA ČINI NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE SRBIJE? Saznaćete ako pogledate izložbu u Zavičajnom muzeju u Paraćinu(FOTO)

Z.Rašić

18. 06. 2022. u 17:55

IZUZETNA izložba nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije predstavlja sve elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa koji su upisani u Nacionalni registar tog nasleđa i u Uneskovu reprezentativnu listu kulturnog nasleđa čovečanstva, a ta izložba beogradskog Etnografskog muzeja - pri kom je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, od sinoć može se pogledati u Zavičajnom muzeju u Paraćinu.

ШТА ЧИНИ НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ? Сазнаћете ако погледате изложбу у Завичајном музеју у Параћину(ФОТО)

Foto: Z. Rašić

 -  Nacionalni registar uspostavljen je 2012. godine i njegovo vođenje jedan je od najvažnijih zadataka  Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji je otvoren pri Etnografskom muzeju.  U taj registar  se upisuju običaji, zanati, tradicionalne veštine, znanja i verovanja koja su prenošena sa generacije na generaciju i tako su sačuvana do danas. Upravo ti elementi koje su njihove lokalne zajednice prepoznale kao obeležje svog identiteta upisani su u Nacionalni registar, a četiri od tih 55 elemenata upisana su i na Uneskovu reprezentativnu listu. Prva je upisana porodična slava 2014. godine, zatim tradicionalna narodna igra kolo 2017, pevanje uz gusle 2018. godine i, kao poslednje, zlakusko lončarstvo 2020. godine – objašnjava autorka izložbe, viši kustos Etnografskog muzeja, Danijela Filipović.

Foto: Z. Rašić

 

Prema njenim rečima, cilj ove izložbe je predstavljanje javnosti svega što je do sada upisano u Registar kako bi posetioci to prepoznali kao deo sopstvenog nasleđa i uložili dodatni napor da se ono sačuva za naredne generacije.

 Već je pripremljen sledeći predlog iz Srbije za upis na Uneskovu listu, a kako naglašava Filipovićeva, u pitanju je – šljivovica.

- Priprema ovog tradicionalnog pića obuhvata mnoga znanja i veštine, počev od uzgoja tradicionalnih sorti šljive, samog procesa pečenja, odnosno pripreme rakije, do momenata u kojima se ta rakija kasnije koristi u životu  kao deo slavskih i svadbenih običaja i naravno, lečenja. Nadamo se da će naša nominacija šljivovice biti pozitivno okončana  i da ćemo možda već krajem ove godine imati još jedan upis na Uneskovu listu – naglašava Danijela Filipović.

Ova izložba prvo je bila postavljena u slovenačkom Etnografskom muzeju u LJubljani, a potom u Etnografskom muzeju u Beogradu. Pre tri godine gostovala je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a od prošle godine gostuje po Srbiji. Pre Paraćina, gde u Zavičajnom muzeju ostaje do 17. jula, izložba je bila postavljena u Tršiću i u Zaječaru.

Napomenimo da i paraćinski Zavičajni muzej veliku pažnju posvećuje nematerijalnom kulturnom nasleđu i želi da ga promoviše. Tijana Pešić, kustos-etnolog, podseća da je ta ustanova na konkursu Ministarstva kulture i informisanja ove godine dobila sredstva za istraživanje staklarske tradicije u Paraćinu, te će to biti šansa da Zavičajni muzej pokuša da upiše staklarski zanat u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

IMAM 40 I JOŠ SAM NEVINA: Atraktivna atletičarka iznenadila svet priznanjem - navela i razloge