Kultura

JAŠA ROĐEN U SENTANDREJI A POČIVA U NOVOM SADU: Elektronska izložba u BMS povodom dva veka od rođenja autora "Večitog mladoženje"

Библиотека Матице српске

04. 05. 2022. u 10:28 >> 13:54

POVODOM 200 godina od rođenja Jakova Jaše Ignjatovića, književnika, političara i nacionalnog radnika (12. decembra 1822 – 5. jul 1889), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki .

ЈАША РОЂЕН У СЕНТАНДРЕЈИ А ПОЧИВА У НОВОМ САДУ: Електронска изложба у БМС поводом два века од рођења аутора Вечитог младожење

Biblioteka Matice srpske

Postavka, koju čini izbor dela Jakova Ignjatovića, kao i literature o njemu, može se pogledati od 6.do 31. maja , u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs. Autor izložbe je Tatjana Bogojević, urednik Selimir Radulović.

Ignjatović je rođen je u Sentandreji, od oca Jakova, uglednog trgovca i građanina, i majke Ane, rođ. Jakovljević Ljubović, gde je završio osnovnu školu i prvi razred gimanzije, a zatim školovanje nastavio u Vacu i Ostrogonu. Kako je sa osam godina ostao siroče, o njemu je brinuo Sima Ignjatović, ugledan budimski pravnik, u čijoj kući je upoznao Simu Milutinovića Sarajliju, Milovana Vidakovića i Jovana Pačića.

Prava u Pešti upisao je 1842, a završio u Kečkemetu 1846,a svršeni advokat (diplomaticus) postao 1847.godine. Bio je poslanik na Majskoj skupštini 1848, a do kraja te godine uređivao je Vestnik. U Beogradu je bio kourednik Srpskih novina, družio se sa Marijom Milutinović Punktatorkom i pesnikom Đorđem Markovićem Koderom (1949), nakon čega živi u Pančevu i Pešti.

Urednik Letopisa Matice srpske bio je od 1854. do 1856. Kada je, početkom oktobra 1859, napustio mesto patrijarhovog sekretara, zbog sukoba sa Josifom Rajačićem, preselio se u Novi Sad i uređivao list Putnik (1862‒1863) sa Đorđem Natoševićem i Đorđem Rajkovićem. Sarađivao je sa Svetozarom Miletićem (u borbi protiv Beča), a za poslanika u mađarskom saboru u Pešti biran je dva puta (1861. i 1864). Na Omladinskoj skupštini izabran je u Odbor za pravne i državne nauke (1866). Svoje političke, nacionalne, književne članke i studije objavljivao je u brojnim listovima i časopisima.

Ženio se najpre Ankom Feherovom (1863), a posle selidbe u Dalj (1863) oženio se Hristinom Nenadović. Za roman Uveo listak, koji je posvetio preminulom sinu jedincu, nagrađen je na književnom konkursu Matice srpske (1877). Tokom života u Dalju napisao je i objavio gotovo sva najznačajnija dela (Čudan svet, Trpen spasen, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja).

Godine 1879. u Novom Sadu uređuje Nedeljni list (1879–1882) i u njemu objavljuje veći deo svojih Memoara. Rukopis Sretni i nesretni krojači Matica srpska je nagradila 1882. godine, a štampan je pod naslovom Stari i novi majstori. Od 1883. do kraja života živeo je sa Jelenom Tatić, koja ga je inspirisala da napiše roman Patnica. Srpska đačka družina „Preodnica” biralas ga je za počasnog člana (1862). Izabran je za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti (1862) i dopisnog člana SKA (1888). Kralj Milan ga je odlikovao Ordenom Sv. Save III stepena (1888) godine.

Upokojio se uoči Ivandana 1889.godine i počiva na Uspenskom groblju u Novom Sadu.


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SAMO SAM POMISLILA - SAD ĆU DA UMREM: Maja Volk o borbi sa rakom - Progutala sam knedlu, a ujutru metastaza je bila ogromna

SAMO SAM POMISLILA - SAD ĆU DA UMREM: Maja Volk o borbi sa rakom - "Progutala sam knedlu, a ujutru metastaza je bila ogromna"