UMETNIK IZ DALEKE GALAKSIJE: O delu Vladana Radovanovića, najstarijeg živog predstavnika savremene srpske avangarde

POD nazivom "Susret galaksija", povodom objavljivanja jubilarnog desetog broja časopisa za arhitekturu i umetnost ASA - Architectura/ Scientia/ Ars u okviru programa Filmforum, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu održano je veče posvećeno delu najstarijeg živog predstavnika savremene srpske avangardne umetnosti Vladana Radovanovića (r. 1932).

Nonaedar, Foto S. Maldini

Na bioskopskom platnu projektovan je Radovanovićev film - projekat sintezijske umetnosti "A galaksija okolo sija", plod autorovog svestranog desetogodišnjeg rada koji obuzima čula posmatrača predstavljajući im istoimenu monumentalnu i kompleksnu interaktivnu instalaciju, jedinstveni zvučni zapis i autorov animirani film izrađen proteklih nekoliko godina na kućnom računaru ovog krepkog devedesetogodišnjaka.

Projekciju filma pratilo je neuobičajeno dugo, dvočasovno izlaganje autora tokom kojeg je odgovarao na pitanja urednika časopisa ASA Slobodana Maldinija, muzikološkinje Dr Melite Milin, i urednika Filmforuma SKC-a Stevana Vukovića.

Audiospecijal, Foto Privatna arhiva

Delo korifeja srpske savremene umetnosti ponovo je postalo aktuelno prošle godine izložbom "Neoavangardni poleti Vladana Radovanovića" u beogradskoj Galeriji B2 i "realnom iluzijom" "A galaksija okolo sija", instalacijom predstavljenom u Hali 4 Beogradskog sajma, na kojima su posetioci imali priliku da se upoznaju sa umetnošću koja podrazumeva stapanje više raznočulnih medija. Istovremeno, u časopisu ASA - Architectura/ Scientia/ Ars objavljen je u dva broja (9. i 10.) integralni kapitalni intervju koji je sa Radovanovićem priredio Slobodan Maldini. Radovanović je intervju nazvao "najkompleksnijim i nacelovitijim koji je imao priliku da objavi", a kao njegova svojevrsna dopuna realizovano je nedavno filmsko veče sa predavanjem autora u Studentskom kulturnom centru. Ali šta izdvaja ovog jedinstvenog autora na širokoj i veoma kompleksnoj sceni srpske savremene umetnosti i po čemu je njegovo stvaralaštvo posebno značajno?

Izloženi glasovi, Foto Privatna arhiva

Koreni umetnosti Vladana Radovanovića sežu u daleku prošlost - kao dvogodišnjak već je crtao a zatim i slikao, u čemu ga je podržavao njegov deda Hugo Kun, arhitekta i slikar. U devetoj godini počeo je da svira klavir i zatim komponuje, opredelivši se kasnije za studije kompozicije na uštrb slikarstva. Uporedo sa proučavanjem muzike u svoju umetničku aktivnost uveo je igru i nove oblasti, do 1952. godine intuitivno, a kasnije na osnovu svojih jedinstvenih principa poetike. Kako kaže, "jedno od (njegovih, prim.) vodećih načela bavljenja umetnošću u to vreme bilo je stvorenost, težnja da se ostvari nešto što gotovo da nije prethodno postojalo", što je dovelo do novog umetničkog pravca protokonceptualnog projektizma. Krajem pedesetih godina, ovaj suosnivač grupe Mediala već je istovremeno stvarao u čak jedanaest oblasti umetnosti, od kojih su neke, kako kaže, "nastale pod uticajem zahteva za inovacijom, a druge na osnovu toga što je to voleo da radi". Kao nijedan umetnik, Radovanović je tokom pedesetih, ali i kasnije, razvio bogatu umetničku aktivnost na različitim poljima, među kojima su: muzika (vokalno-instrumentalna, elektronska, radiofonska), slikarstvo (crtanje, slikanje, kompjuterska grafika), književnost (proza, poezija, drama), taktilizam, činjenje, rad s telom, ideogrami, vokovizuel, projektizam, zapisi snova, sintezijska umetnost.

Taktizon, Foto Privatna arhiva

Prvo muzičko minimalističko delo "6 korala" Radovanović je predstavio 1955. godine, a između 1957. i 1959. definisao je sakralno-kosmičku hiperpolifoniju, muzički žanr u kojem komponuje do danas. Svoje slikarstvo stilski je izgradio 1958. crtežima raznih struktura, što je nazvao apstraktnim strukturizmom. Umetnikov životni opus na planu književnosti nije obiman; u njemu se ističe knjiga "Pustolina" objavljena 1968. godine.

Stilskom metodom taktilizmom izražava se od 1956, a poznatu taktilnu skulpturu "Taktizon 10" izradio je 1957. Njegova činjenja, nastala 1955, podrazumevaju "da jedan autor smisli ideju o radu koji se sastoji od govora ili zvukova, pokreta ili dužeg kretanja, i potom tu ideju sam realizuje u realnom vremenu". Ideograme u kojima "smislove označava likovima a ne rečima", što je bilo povezano sa njegovim istraživanjima izražavanja bez reči, počeo je da radi od 1957. Koncept vokovizuel je pojmovno uredio početkom sedamdesetih kao opštu oblast umetnosti, definišući je kao "višemedijsku sintezu teksta-govora, likovnosti i pokreta pod obaveznim okriljem značenja". Sopstvenu poetiku počeo je da razvija sredinom pedesetih godina, ali je tek kasnije nazvao vokovizuel SP ili SemaSonoSpekt. U protokonceptualističkom radu "Trećem pričinjavanju" iz 1955. upotrebio je meta-jezik, spoj muzike i jezika. Projekti ili projektizam (1954-55) je Radovanovićeva neoavangardna inovacija koja najranije anticipira slične pojave u svetu.

Vladan Radovanović, Foto B. Đorđević

Po njemu, projektizam leži između umetnosti i umnike i karakteriše ga visok stepen mentalnosti, pored čega sadrži i neka zajednička svojstva sa znatno kasnije nastalom konceptualnom umetnošću. Od 1953. do danas Radovanović beleži svoje snove, istražujući načine proishođenja oniričkih događaja i istovremenosti zbivanja različitih unutarčulnih kvaliteta. Od 1953. razvija jedinstvenu poetiku sinteze umetnosti (medija), odnosno sintezijsku umetnost, oblast koju je isprva nazvao polimedij (1957), a krajem osamdesetih nastavio da je razvija pod imenom sintezijska umetnost, kao "kombinovanje više raznočulnih medija koji su "deterministički uodnošeni u vidu objekta, instalacije, sekvencijalnosti sa izvođačima ili bez njih".

Radovanovićeva umetnost i unmika još uvek su nedovoljno poznati van granica naše zemlje, pa umetnik za sebe smatra da je "potpuni anonimus u tom pogledu". Krajem XX veka njegova umetnost izašla je izvan fokusa interesovanja domaće umetničke javnosti, međutim, u osamdesetim godinama života autor je doživeo značajniji pisani omaž njegovom zanosnom stvaralaštvu. Obzirom na svest o veličini dela i dubokom tragu koji je ostavio u savremenoj umetnosti, ovaj čudesni stvaralac se nažalost i danas oseća neopravdano zapostavljenim.

Sporna internet prodaja

Nedavno mi se požalio Radovanović da preko popularnog internet sajta Kupindo trgovac umetninama pod anonimom "topspin" nudi na prodaju njegovo delo "Ruke" datirano iz 1992. godine. Radovanović je ovu kompjutersku grafiku premijerno predstavio na izložbi u Beogradu 1992, ali je drugu, izmenjenu verziju koja je data na internet prodaju, prvi put izložio mnogo kasnije, 2018, u Galeriji RTS-a. Sam nikada nije potpisivao grafike i zato ga čudi što ova ponuđena na internetu sadrži njegov vidni potpis i godinu nastanka.

Vrednost koja nadmašuje uobičajene prodavac je obrazložio time što je ona reprodukovana u mojoj knjizi "Istorija srpske umetnosti XVIII-XXI vek".

Preporučujemo

Kultura

0 0

RADOVANOVIĆEVA GALAKSIJA: "Predstavljanje umetnika" u velikoj dvorani SKC

05. 04. 2022. u 10:48

Kultura

0 0

POSTAVKA "PROSTOR DELA. GODINA IZA NAS": Susret umetnika, galerije i publike

01. 02. 2022. u 18:17

Kultura

0 0

VETERANU NAŠE LIKOVNE SCENE NAGRADA ZA NAJBOLjU IZLOŽBU: Zasijala "Galaksija" Vladana Radovanovića

11. 01. 2022. u 17:00

Kultura

0 1

"ZENIT" JE VRHUNAC AVANGARDE: Čuvena kolekcija Ljubomira Micića od utorka izložena u Narodnom muzeju

29. 12. 2021. u 09:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije