POKLON GVOZDENOVIĆA: Izložba slika akademika i darodavca u Kući legata povodom jubileja

M. KRALJ

24. 02. 2022. u 11:27

POVODOM 120 godina od rođenja akademika Nedeljka Gvozdenovića (1902-1988), u Galeriji Kuće legata, večeras od 19 časova, pred publikom će se naći slike i radovi na papiru, iz bogate poklon-zbirke koju je umetnik 1980. darivao našem glavnom gradu. Tako će se na postavci "Legat Nedeljka Gvozdenovića: Poklon gradu Beogradu", posle više od četiri decenije, naći izbor iz kolekcije u kojoj se čuva 45 slika (u tehnici ulje na platnu i na kartonu) i 517 radova na papiru.

ПОКЛОН ГВОЗДЕНОВИЋА: Изложба слика академика и дародавца у Кући легата поводом јубилеја

"Dedinje, 1934." / Foto Kuća legata

Svoj poklon Beogradu, na istoj adresi, u izložbenom prostoru u Knez Mihailovoj 46, veliki umetnik i dobrotvor premijerno je predstavio 1983, na izložbi za koju je sam napravio izbor radova. Kao "Legat Nedeljka Gvozdenovića" postavku je otvorio tadašnji gradonačelnik, arhitekta Bogdan Bogdanović.

Za aktuelnu postavku dela je odabrala istoričarka umetnosti i stručni saradnik Kuće legata Nada Simulov Timofejev, koja, za "Novosti", podseća kako je dve godine uoči smrti umetnika, 1986. bila pripremljena još jedna postavka, za koju je urađen katalog sa tekstom Miće Popovića, ali se od svega odustalo, jer je legat trajno zatvoren zbog rekonstrukcije Knez Mihailove, naredne 1987.

- Kako ova dela nisu javno izlagana veoma dugo, želeli smo da na izložbi predstavimo što više onoga što baštini Kuća legata, pa će se od 45 ulja na platnu, na postavci naći čak 40 - objašnjava Nada Simulov Timofejev. - Osim slike "Dedinje", nastale 1934, sve ostale su iz njegovog kasnijeg stvralaštva, iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ravnotežu smo napravili radovima na papiru, iz međuratnog perioda, među kojima su autoportreti, portreti prijatelja, prizori iz Beograda.

Gvozdenović je, po sopstvenom priznanju, za života uradio oko 1.700 do 1.800 slika, među kojima su bile i one od kojih se nije odvajao. Odlučivši se da jedan deo njih pokloni (prvo Muzeju savremene umetnosti, od čega je zbog poteškoća koje su iskrsle odustao), želeo je da za života vidi realizaciju te zaostavštine. Uz umetnička dela, poklonio je i novac, pod uslovom da se utroši za realizaciju projekta galerije legata, odnosno obezbeđivanje stalnog memorijalnog prostora u jednoj od zgrada u starom jezgru grada. Tako se iz ove njegove, a kasnije i inicijative Ivana Tabakovića i Cuce Sokić, rodila ideja o jedinstvenoj instituciji koja bi se bavila brigom o poklonima umetnika, iz koje je potom nastala Kuća legata.

Na otvaranju večerašnje izložbe, koja je dela Gvozdenovića vratila u Knez Mihailovu ulicu, govoriće član gradskog veća zadužen za kulturu profesor Fadilj Eminović, direktor Kuće legata Filip Brusić-Renaud i Svetlana A. Mitić, istoričar umetnosti i muzejski savetnik MSUB.

POSTAVKA ČEKA REKONSTRUKCIJU

KUĆA legata, koja brine o ostavštini 11 naših vrhunskih likovnih stvaralaca, nema prostor u kome bi predstavila ovu riznicu na nekoj stalnoj postavci. Rešenje za to, prema rečima direktora Filipa Brusića-Renauda, rekonstrukcija i adaptacija zgrade u Knez Mihailovoj 46.

- Postoji već gotov projekat iz 2004, koji bi trebalo dopuniti, a što bi bio zadatak za Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda - napominje sagovornik. - Tom rekonstrukcijom, uz obnovljenu sadašnju galeriju na prvom spratu, dobili bismo i veliki prostor u potkrovlju, kao i izložbeni prostor u podrumu. Uz predstavljanje stalne postavke, tu bismo mogli da pravimo i tematske izložbe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

DA SE SMRZNEŠ: Neverovatna scena na Adi Ciganliji - muškarac usred decembra otišao na KUPANJE (FOTO)