MAŠTA ČINI NAŠU STVARNOST: U Matici srpskoj priređen okrugli sto o delu akademika Gorana Petrovića

J. SIMIĆ

19. 11. 2021. u 20:53

S RAZLOGOM akademik Goran Petrović, najčitaniji i najprevođeniji srpski pisac svoje generacije, doživljava Maticu srpsku kao početnu tačku svoje književnosti.

МАШТА ЧИНИ НАШУ СТВАРНОСТ: У Матици српској приређен округли сто о делу академика Горана Петровића

Rajna Dragićević, Goran Petrović i Selimir Radulović, Foto J. S.

Ovde u Novom Sadu, u Matici o kojoj je do tada mladi pesnik samo maštao, priredio je pre dosta godina svoje prvo književno veče. Od tada narojilo mu se 130 izdanja raznih naslova, prevedenih na petnaest jezika. Matica je taj izvanredan opus aprila ove godine nagradila "Zlatnom knjigom" a juče je laureatu odala počast u vidu Okruglog stola na temu tradicije i fantastike u njegovim delima.

- Našu realnu stvarnost čini ono o čemu maštamo. Nijedan čovek ne bi bio potpun da nema snove o bilo čemu, bilo da su oni literarni ili ne, ali ono što je izmaštano to čini čoveka.Uprkos vrtoglavom tehnološkom napretku, književnost je i još uvek disciplina koja ima konekciju sa civilizacijom - rekao je književnik uoči početka skupa.

Posle reči dobrodošlice upravnika Biblioteke Matice srpske Selimira Radulovića, skup je svojim osvrtom "Goran Petrović o rečima i rečniku" otvorila Rajna Dragićević.

Prisetila se prvog susreta sa piscem na promociji 19. toma rečnika SANU:

- Govorio je rečima i emocijama. Rekao je da su rečnici sve: svedena istorija, raspričana matematika, Teslina kugla, implozija i eksplozija, zastava i slavski stolnjak, naša rodna kuća...

Na primeru Petrovićeve priče "Bogorodica i druga viđenja", Miloš Kovačević analizirao je "reiteraciju kao dominantni sintaksičko-stilistički postupak", dok se Sava Damjanov posvetio poetici (pod)naslova u najpoznatijem Petrovićevom romanu "Opsada Crkve Svetog Spasa".

- Kada bih od svega što je Goran napisao morao da izaberem najdražu knjigu, izabrao bih "Crkvu Svetog Spasa". Naslovi i podnaslovi sami po sebi bude maštu, daju čitaocu šansu da bude saučesnik. To je odlika i velikog Goranovog prethodnika Crnjanskog. Uzmimo samo "Seobe" - kada bismo spojili naslove poglavlja, dobili bismo pesmu u prozi, počevši od prvog "Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda" do poslednjeg "Nema smrti, ima seoba" - rekao je Damjanov.

U svom osvrtu Jovan Delić je roman "Opsada Crkve Svetog Spasa" označio prelomnim u evoluciji Petrovićevog opusa. O ovom romanu govorio je i Aleksandar Jerkov. Na skupu su svojim analizama učestvovali i Đorđe Pisarev, Jelena Marićević Balać, LJiljana Pešikan LJuštanović, Milena Kulić, Nastasja Pisarev, Zoran Đerić.

PRVI RUKOPIS U PEPELU

NA kraju skupa Petrović je pročitao besedu naslovljenu "Dopuna bibliografiji" o svom prvom rukopisu koji je davne godine u Kraljevu "izgoreo kao biblioteka u Aleksandriji, mada ne kažem da je bio vredan makar i trunke tog čuda antičkog sveta".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)