KNJIŽEVNA KRITIKA: Povratak zavičaju
SIMON Simonović, pesnik, esejista, prozni pisac i izdavač, zauvek nas je napustio 2020. godine.
Foto: Privatna arhiva
Zbirka ogleda, zapisa, članaka i rasprava "I tako..." ("Tanesi", Beograd) poslednja je njegova za života objavljena knjiga. U njoj je on predstavio svoju duhovnu porodicu. Da je bio čovek nežnosti i pobune, kako je to svojevremeno napisala Marina Vulićević, novinarka "Politike", vidimo i iz izbora tekstova koji je načinio za ovu knjigu, verovatno s tihim, a nepogrešivim naslutom da nas napušta.
Sigurno da je to jedan od razloga njegovog specifičnog povratka zavičaju, gradu upečatljivih junaka Bore Stankovića, majstora pripovedanja, posebnih po intenzivnosti emocija i njihove manifestnosti, specifične samo za Jug. Takve emocije, bliske Simonu Simonoviću, čoveku nežnosti, našle su mesto u njegovom tekstu "Dve Borine okupacije", prvi put objavljenom u "Večernjim novostima" 2018. godine. Taj tekst sadrži i sećanje na Simonovog oca Ristu M. Simonovića, velikog srpskog intelektualca i vranjskog plemića, čiji su i lik i delo imali značajan uticaj na duhovni razvoj sina, kao i na oduvek budnu ljubav prema književnosti koja je, osim iz njihovih čitanja, konstantno zračila s polica porodične biblioteke, najveće u Vranju, koja je sadržala više hiljada knjiga, časopisa i novina.
Foto Promo
Potom Simon Somonović oživljava sećanja na rođene Vranjance Đorđa Tasića i Justina Popovića koji su odrasli zajedno, a kao intelektualci polemisali. Kada su Nemci okupirali Beograd i uhapsili Tasića, Justin je uzalud pokušavao da ga spase. Njihove životne puteve i sudbine odredila je politika, mehanizam totalitarizma.
Povratak zavičaju Simon Simonović upotpunjava tekstovima o verovanjima i običajima vranjskog kraja. Zato je u knjigu svrstao tekstove "Krljaveštica", "Obred i pesma" i "Šaprance", u kojima opisuje detalje u vezi s pokladama vezanim za životne cikluse. Osim što nam omogućava da steknemo detaljna saznanja o navedenom, Simon Simonović nas upućuje u istoriju pojedinih leksema, karakterističnih samo za govor toga kraja. Uticaj obreda i verovanja na stvaralaštvo Simona Simonovića potvrđujemo čitajući njegove pesme "Prolećna" i "Višnja", koje je takođe svrstao u ovu knjigu.
Pored navedenih, u njoj su zastupljeni tekstovi koje bismo mogli nazvati lirski predstavljenom istorijom savremene srpske književnosti. Iz pera Simona Simonovića ona jednostavno ne bi ni mogla biti drugačija. Te stranice, sadržane u ovoj knjizi, za nas su najuzbudljivije, najlepše. Nije čest primer da pisac, ne samo s poštovanjem, već i s ljubavlju, piše o drugim piscima, osobito o svojim savremenicima. U tekstu MJV, napisanom novembra 2015, a objavljenom u Srpskom književnom listu 2016, se kaže:
"Poznavao sam i poznajem pisce koji su napisali najbolje knjige srpske književnosti. Jedino za Miloša Crnjanskog i Miroslava Josića Višnjića (1946-2015) ne moram da kažem da su pisci. Ne samo što su njihova imena i prezimena neobična. Oni su pisci, a zatim su Miloš Crnjanski i Miroslav Josić Višnjić".
U istom tonu Simon Simonović piše o Vasku Popi, koga smatra najznačajnijim srpskim pesnikom druge polovine 20. veka, kao i o junacima proze Danila Nikolića čiji je roman "Fajront u Grgetegu" dobio NIN-ovu nagradu 1999. godine. Podstaknut tim događajem, Simon Simonović piše čitav osvrt na celokupno delo ovog pisca, nastojeći da to učini iz milošte imitirajući njegov stil.
Duhovnu porodicu Simonovu čine i Rembo, Bodler, Aleksandar Dima, Breht, Macuo Bašo i mnogi drugi, najbolji, o čijem delu su o ovoj knjizi sabrani tekstovi. Ona nam je, kao pripadnici znatno mlađe generacije, omogućila da iz posebnog ugla proučimo taj poseban "spisak zvanica" koje je okupila književnost.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Koliko je EU IZGUBILA miliona € zbog sankcija Rusiji? Brojka nezamislivo velika - Moskva objavila tačnu cifru po njenoj proceni
"OVE mere predstavljaju ključni alat neokolonijalne politike "kolektivnog Zapada", koja ima za cilj da zadrži opadajuće dominiranje i ograniči suverena prava drugih zemalja na politički izbor i tehnološki razvoj."
06. 12. 2025. u 21:38
STAND UP OPERA SRPSKOG BOČELIJA – OVACIJE ZA NEMANjU CRNATOVIĆA NA PRVOM KONCERTU U FONDACIJI MOZZART
„MUZIKA se ne gleda, muzika se slušaˮ, poručio je supertalentovani tenor posle dva sata spektakla.
25. 11. 2025. u 16:27
DRAMATIČNO SAOPŠTENjE: "Černobiljski štit ne može više da blokira radijaciju"
ŠTIT je postavljen da bi se zadržao radioaktivni materijal preostao posle katastrofe iz 1986. godine.
06. 12. 2025. u 22:06
ROKVIĆ SKRHAN: "Hvala ti Erna! Bože, bitno je šta si budio kod drugih"
"ERNA je bila mila, duša dobra, uvek je nekako skromno, blago i nenametljivo ostavljala najlepši trag u našim životima."
06. 12. 2025. u 20:16
RUSIJA ZAPANjENA: Velika zvezda ne samo da se odrekla ruskog državljanstva, već je otkriveno i - ovo!
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to naziva Rusija, i dalje se s posebnom pažnjom prati širom sveta, pa i prateći sportski segmenti koji se tiču sankcija ruskim i beloruskim sportistima. Najnovije vesti na tu temu ne tiču se direktno sankcija, ali svakako njihovih posledica. One su, naime, dovele do nove situacije koja se Rusima baš i neće svideti.
06. 12. 2025. u 20:21
"Glupa si i gadna! Zanimljivo, retko se o tome izveštava - ali sve je ovo bilo plaćeno privatnim donacijama"
"NIJE korišćen nijedan dolar poreskih obveznika!"
06. 12. 2025. u 21:24
EKSKLUZIVNO - URANIJUM I TEŠKI METALI OTKRIVENI U TKIVU GENERALA PAVKOVIĆA: Iz italijanske laboratorije stigli rezultati analiza (FOTO)
U TUMORSKOM tkivu generala Nebojše Pavkovića, koje je 15. septembra poslato na analize u specijalizovanu laboratoriju u Italiji, pronađeni su uranijum i teški metali u ekstremno visokim koncentracijama!
29. 11. 2025. u 08:00
OTAC PADAO U NESVEST, HITNA INTERVENISALA NEKOLIKO PUTA Mučne scene na sahrani Ane Radović - Iz porodične kuće je ispratili na večni počinak
DANAS je na Zlatiborskom groblju sahranjena Ana Radović iz Čajetine, koja je poginula u teškoj sabraćajnoj nesreći na magistralnom putu kod Čačka.
28. 11. 2025. u 14:45
TRAMP UKRAO ŠOU NA ŽREBU ZA SP: Scena koja je obišla svet - Melanija nije krila oduševljenje (VIDEO)
AMERIČKI predsednik Donald Tramp bio je u centru pažnje na izvlačenju grupa za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2026. godine, gde je izveo svoj poznati YMCA ples i primio prvu FIFA-inu nagradu za mir.
06. 12. 2025. u 10:31
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)