ZAŠTO DRŽAVA NE ŠTITI ĆIRILICU: Borba protiv srpskog identiteta

Vladimir Dimitrijević

03. 08. 2021. u 11:13

HRVATI i Slovenci ćirilicu nikad nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopističke magle, olako odricali svog kulturnog nasleđa

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Борба против српског идентитета

Foto Privatna arhiva

Pod Vlašću Germanstva

SVI koji su se bavili istorijom Srbije pod austro-nemačkom okupacijom (1915-1918) znaju da su okupatori zabranili upotrebu ćirilice, i da je latinica bila zvanično pismo. Deca su u školama sve predmete, osim pravoslavne veronauke, učila latinicom. Očito je, naravno, da je borba protiv ćirilice, u stvari, bila borba protiv srpskog identiteta.

Tek je oslobođenje 1918. ćirilicu vratilo Srbima; ali, nesrećno jugoslovenstvo nastavilo je da "benevolentno" nameće latinicu, što kroz priču o "troimenom narodu", što kroz priču o bratstvu - jedinstvu. Hrvati i Slovenci ćirilicu NIKAD nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopističke ružičaste magle u svojim glavama, olako odricali svog kulturnog nasleđa.

NDH protiv ćirilice

A onda je proglašena ustaška Nezavisna Država Hrvatska, čija je Zakonska odredba o zabrani ćirilice bila vrlo kratka: njen član prvi je glasio: "Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se upotreba ćirilice". Bio je tek 25. april, ustaše se još nisu učvrstile, a akt je donet. Ovaj akt potpisao je Ante Pavelić lično, dok je ministar unutrašnjih poslova NDH, Andrija Artuković, potpisao "Provedbenu naredbu", u kojoj je stajalo: "Zabranjena je svaka upotreba ćirilice na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske. To se naročito odnosi na cijelo poslovanje državnih i samoupravnih tijela, na urede javnog poretka, na trgovačke i njima slične knjige i dopisivanje i sve javne napise.

Prema tome naređujem: da se na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske odmah obustavi svaka upotreba ćirilice u javnom i privatnom životu. Svako štampanje ma kakvih knjiga ćirilicom je zabranjeno. Svi javni napisi pisani ćirilicom imaju se neodvlačno, a najkasnije u roku od tri dana skinuti". Kazna je bila 10. 000 dinara (još nisu uveli kunu) ili mesec dana zatvora. Dakle, pre nego što su počeli da kolju pravoslavne Srbe, ustaše su zaklale ćirilicu.

Od Broza do "postjugoslovenskog prostora"

Koliko je ćirilica smetala u doba brozomore? Jasno je, naravno: dovoljno je, u knjizi "Svetac i magle" Pera Simića, videti dokument koji se nalazi u Arhivu J. B. Tita, o izložbi Milića od Mačve, s početka šezdesetih godina, u Beogradu, gde se naročit naglasak stavlja na katalog objavljen ćirilicom, i veličanje ćirilice: titoisti su od ćirilice bežali kao đavo od krsta, smatrajući je srčikom srpske samoistovetnosti.

I ratovi s kraja prošlog veka bili su, između ostalog, ratovi protiv ćirilice. Tako su Hrvati, u "lijepoj njihovoj", uništili na desetine hiljada ćiriličnih knjiga u svojim javnim bibliotekama (o tome postoji knjiga Ante Lešaje), što su učinili i Arbanasi, posle "svoje" NATO pobede 1999. godine. U bibliotekama Srbije ne samo da nisu uništavane latinične knjige, nego su knjige i Slovenaca, i Hrvata, i Arbanasa, ostale u svojim policama. I dobro je što je tako. Da je drugačije, bili bismo neko drugi, a ne Srbi.

Foto Ilustracija Goran Divac

Crna Gora nekad i sad

U ludilu dukljanoidstva, montenegrinska vlast pljunula je na ćirilicu i njeni lingvistički veleumi uveli su latinicu sa tri "crnogorska" znaka, tek da se zna ko je i zašto napustio nauku i sišao ne sa "brdah", nego s pameti. A pre sto pet godina, četrnaest učitelja iz Bjelopavlića je robijalo jer nisu hteli da uče decu, po KundK naređenju, latinicom, nego su okupatoru podneli ostavke sa ovim rečima: "Ćirilica je srpska istorija - arterija, aorta srpskog nacionalizma, a mi smo spremni da budemo srpski učitelji i nećemo da budemo anacionalni. Da bismo ostali dosledni pozivu srpskog učitelja u Crnoj Gori, čast nam je izvijestiti komandu da sa ovim podnosimo ostavku na svoju dosadašnju dužnost."

SKUPŠTINA ODBACILA PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI ĆIRILICE

Republički sekretarijat za zakonodavstvo odbacio je postojeći Predlog izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, kojima se štiti ćirilica.

Predlog izmena uradilo je 2017. godine Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.

Sekretarijat je obelodanio da smatra da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. Otišli su i korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.

Lingvisti i pisci su ogorčeni najavama da se odustaje od donošenja zakona o zaštiti ćirilice. Ocenjuju da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja.

Naravno, u svakom, pa i u tom ludilu ima sistema. Velika Britanija je, čim se Azerbejdžan odvojio od Rusije posle raspada SSSR, podstakla nove vlastodršce da ukinu ćirilicu koja je bila zvanično azerbejdžansko pismo, prilagođeno njihovom jeziku, i da pređe na tursku latinicu, koju stariji ljudi ni dan-danas ne umeju da čitaju kako treba.

Vladika Nikolaj o ćirilici

I nije čudo što su srbomrsci ratovali protiv ćirilice. Vladika Nikolaj, u svom kratkom, ali programskom članku, "Sveta Ćirilica" kaže: "Sveto je ono što su Sveti ljudi stvorili. Ćirilicu su stvorili Sveta Braća Kiril i Metodije. Ćirilicom se služe danas samo pravoslavni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari. Jedno se dobro mora priznati ruskim komunistima, što su zadržali ćirilicu. Nekada su se svi slovenski narodi služili samo ćirilicom. Ali je Rimska crkva, kroz dugu i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoličenim Slovenima, da bi ih većma odvojila od pravoslavnih. Ali ono što ni komunisti nisu učinili u Rusiji, čine sada neka srpska gospoda, pišu latinicom, izdaju listove i knjige latinicom. Pa čak i neki sveštenici štampaju svoje biltene latinicom. Prosto, ne znaju šta rade. Oni ne znaju, da odbaciti ćirilicu, znači odbaciti polovinu Pravoslavlja. I odvojiti se od sve srpske pismenosti iz prošlosti. I trampiti bolje za gore. I uvrediti Svete Apostole Slovenske Kirila i Metodija. I ogorčiti do krvi srpski narod. I navući prokletstvo od Svetoga Save. Ne, ako Boga znate, gospodo srpska; ako ste i učeni, budite pametni." Pa ipak, glas vladike Nikolaja ostao je glas vapijućeg u pustinji. Do kada, ostaje da se vidi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)