POGLED ISKOSA - Crtežom protiv korone
POSTOJE različiti vidovi otpora zlu, neumitnosti sudbine i okolnostima u vremenu. Poučan je primer Ive Andrića.
Foto privatna arhiva
Kao ambasador u Berlinu 1941. godine, ukidanjem te ambasade, on izlazi iz svoje rezidencije okružene ogromnim parkom, sa poslugom, odbija predlog da otputuje u Švajcarsku i nastavlja vozom u okupirani i srušeni Beograd, gde se useljava u samačku sobu stana u Prizrenskoj ulici. Tu za četiri godine, okružen najnužnijim nameštajem, znači: sto, krevet, "kraljica peći", ormar i polica sa ne više od deset knjiga, Andrić piše "Na Drini ćupriju", "Travničku hroniku" i "Gospođicu", ne računajući zapise koji su kasnije ušli u "Znakove pored puta". U kasnu jesen 1942. u hladnom danu, zatiču ga kako sedi za malim slabo osvetljenim stolom, u zimskom kaputu, sa kapom na glavi i rukavicama bez prstiju. Upravo je završavao roman "Na Drini ćuprija", za koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu. To je vreme kada je izgledalo da će Treći rajh trajati hiljadu godina, a svi Sloveni biti zbrisani.
Godine 1999, dok su NATO bombe padale po Beogradu, uz zavijanje sirena slikar Željko Tonšić je uporno odlazio u svoj zemunski atelje. Naslikao je u znak otpora zlu i duhovne nadmoći jednog od najlepših anđela ne samo u novijem srpskom već i svetskom slikarstvu.
Navedena su dva stvaraoca koje ceni slikar i crtač Zoran Krulj (Titograd, 1957). U vreme pandemije korone, kada mnogi ne znaju šta će sa sobom, podležu mentalnim bolestima i urlaju u četiri zida, on je našao izlaz u stvaralaštvu, serijom crteža većih formata dao je otpor bolesti. Ispoljio je čisto crtačko umeće, umeće crteža kao samostalne likovne discipline, studioznog i detaljnog, analitičkog i razigranog, kakav se nekada negovao kod nas, a sada se sve više zaboravlja. Na njegovim crtežima, slavljima iracionalizma, nalaze se i poetski zapisi, ispisi i tekstovi Ive Andrića, što je u našoj crtačkoj praksi započelo sa crtačem i profesorom večernjeg akta Draganom Lubardom i Leonidom Šejkom. Niče na Kruljovoj umetničkoj steni, obali podsvesti, svet živuljki i fantastičnih bića, ptica sa ljudskom glavom i rukama, čudovištima koja zabavljaju i vesele. Prizori su ispunjeni humorom i vedrinom, galimatijas likova i formi izveden je na sunce, obiluje mnoštvom sitnih detalja, precizno crtanih i, po pravilu, jednom većom centralnom figurom u sredini, u prednjem planu.
Reč je o majstoru crtaču, koji se ne oslanja na Veličkovića, Dada Đurića i Voja Stanića, već ih citira. Kod njega je sve gusto tkano, isprepleteno do zbunjivanja posmatrača, halucinantno ali sjajno. Zasnovano na tradiciji karikature i pre svega groteske, koja je uvek vrhunski izraz fantastičnog, traju ovi crteži kao plemeniti trag u vremenu. Nastali su i na nasleđu Šejkinih aglomeracija i đubrišta, u pozadini ovih prizora, ali se sada umesto pesimističke vizure, neki moćni Crnogorci izdižu i prekoračuju civilizacijski otpad.
Preporučujemo
POGLED ISKOSA: Podvig jednog slikara - Retrospektiva Bogoljuba Ivkovića
18. 05. 2021. u 11:30
NAGRADA „DUŠAN VASILjEV” PONOVO NA RAVNE ČASTI: Dele je Gordana Đilas i Zoran Bognar
24. 03. 2026. u 18:00
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KRVAVA DRAMA ČUVENOG SRBINA U RUSIJI! Razbili mu glavu, završio na svim naslovnim stranama Ruske Federacije, evo šta o svemu kaže! (VIDEO)
Najnovije vesti iz Rusije tiču se jednog Srbina, i to ne bilo kog. A i ne iz bilo kog razloga: lekari su mu se borili za život, a on se i dalje ničega ne seća!
23. 03. 2026. u 15:36
"LAŽU O MENI!" Nakon što je u Ljubljani javno prozivao Srbe, Toni se oglasio - evo da li će se izviniti za sramne izjave
TONI Cetinski se oglasio nakon sporne izjave...
23. 03. 2026. u 15:56
Kako je Lauš jednim NE "proslavio" Borisa Komnenića - bio je to SUDBINSKI preokret
SERIJA "Bolji Život" snimana je krajem osamdesetih godina, u periodu kada je Žarko Laušević na uspešan način krčio svoju glumačku karijeru i uživao status jedne od najvećih mladih zvezda tadašnje Jugolsavije. U to vreme, bio je u svojim dvadesetim godinama, a gotovo nije postojao reditelj koji nije želeo da ga vidi u svom projektu.
24. 03. 2026. u 11:31
"AKO JE MARADONA BIO BOG, ONDA JE ON ISUS!" Sin Dijega Armanda o novom "svecu" Napulja
Sin najboljeg fudbalera svih vremena, Dijega Armanda Maradone, odao je najveću počast sadašnjem veznom fudbaleru Skotu Mektominiju, rekavši da je on najvažniji igrač u istoriji Napolija posle argentinske legende.
24. 03. 2026. u 16:00
"Koja prestonica na Balkanu je NAJRUŽNIJA?" Pitanje i odgovori - HAOS na mrežama: Koji GRAD najčešće pominju
DRUŠTVENE mreže odavno su mesto gde se bez ustručavanja razmenjuju mišljenja, a kada se pokrene tema balkanskih gradova, žustra rasprava gotovo je neizbežna. Nedavno se na popularnoj platformi Redit, na stranici r/AskBalkans, pojavilo jedno direktno i provokativno pitanje koje je pokrenulo lavinu komentara.
24. 03. 2026. u 14:30
OTAC DIMITRIJE UPOZORIO VERNIKE: Ako uradite ovo posle pričešća, uzalud vam sve!
PRIČEŠĆE je dar Božije ljubavi, ali i odgovornost jer se prima s verom, strahom Božijim i pripremljenim srcem.
23. 03. 2026. u 11:27
VAŠINGTON POST TVRDI: Ruska služba spremala scenario sa atentatom na Orbana
RUSKA Spoljna obaveštajna služba (SVR) navodno je razmatrala planove za uticaj na izbore u Mađarskoj, uključujući i insceniranje atentata na premijera Viktora Orbana, u cilju jačanja podrške Orbanu, pokazuje interni dokument do kojeg su došle evropske službe bezbednosti, piše danas Vašington post (WP).
21. 03. 2026. u 13:35
KULT PREDAKA U PLAMENU MRŽNjE: 45 godina od paljenja konaka Pećke patrijaršije – Zločin koji je najavio Martovski pogrom
OVE sedmice pre tačno 45 godina, srpski narod i Srpska pravoslavna crkva zanemeli su pred prizorom koji je nagovestio decenije stradanja na Kosovu i Metohiji.
17. 03. 2026. u 19:10
MILEO AUTO-PUTEM: Policajci bili u čudu kad su videli KO je za volanom (VIDEO/FOTO)
KADA su zbog spore vožnje na auto-putu zaustavili automobil marke Dodž, policajci iz Ogdena u američkoj saveznoj državi Juta, pomislili su da je vozaču pozlilo.
22. 03. 2026. u 22:25
Najnovije iz rubrike
NAGRADA „DUŠAN VASILJEV” PONOVO NA RAVNE ČASTI: Dele je Gordana Đilas i Zoran Bognar
Književna nagrada „Dušan Vasiljev”, koju dodeljuje Grad Kikinda, jednoglasnom odlukom žirija, ponovo će, kao i prošle godine, biti podeljena na ravne časti i dele je Gordana Đilas i Zoran Bognar.
24. 03. 2026. u 18:00
U MATICI SRPSKOJ POKLON BIBLIOTEKE RUSIJE: Izrađen sistemski okvir za obnovu fonda ruske knjige u BMS
RUSKA književnost, vekovima bliska srpskom čitaocu, snažno je uticala na duhovni i društveni život Srba, izjavio je danas u Novom Sadu ministar kulture Nikola Selaković na svečanosti priređenoj povodom zasnivanja poklon biblioteke Ruske Federacije u Biblioteci Matice srpske (BMS) i otvaranja izložbe „Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine“.
24. 03. 2026. u 15:50
PRILIKA MLADIM AUTORIMA: Raspisan konkurs za književnu nagradu „Goran Petrović“
Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu raspisala je konkurs za bijenalnu književnu nagradu „Goran Petrović“ za neobjavljenu zbirku priča mladih autora, do 35 godina starosti.
23. 03. 2026. u 16:03
NAGRADA "SAVA ŠUMANOVIć" NEMANJI NIKOLIĆU: U Novom Sadu završeni Međunarodni sajam knjiga i izložba umetnosti
NA Novosadskom sajmu danas su završene martovske priredbe te kuće, "Međunarodni sajam knjiga i Izložba umetnosti" na kojima se od 17. marta predstavilo više od 200 izlagača.
23. 03. 2026. u 15:34
SAOPŠTENO NA BORIN ROĐENDAN: Vidosav Stevanović dobitnik književne nagrada "Borisav Stanković"
Književnik Vidosav Stevanović ovogodišnji je laureat jedne od najznačajnijih književnih nagrada u Srbiji koja nosi ime proslavljenog srpskog pisca Borisava Stankovića, saopštio je u njegovoj muzej kući Miroslav Cera Mihailović, urednik Književne zajednice Borisav Stanković.
23. 03. 2026. u 12:55
Komentari (0)