U SRBIJI OSTAJU NAJNIŽE CENE STRUJE I GASA: Ministarka Dubravka Đedović o poskupljenjima, krizi i energetskom sistemu (VIDEO)

DO kraja godine se neće menjati cene električne energije i gasa za građane i privredu. Od početka naredne godine struja će poskupeti za manje od 10 odsto, a gas će poskupeti za 11 procenata.

Foto Z. Jovanović

Prema potrošnji prosečnog domaćinstva, računi će biti manji od 300 dinara. Napominjem da će država i dalje subvencionisati cene i da su među najnižim cenama struje i gasa u Evropi. Ono što je sigurno, to je da ćemo i posle tog poskupljenja imati najniže cene električne energije i gasa u Evropi. Vlada ima u vidu da je inflacija velika i zato će biti povećane plate i penzije. Na sve moguće načine ćemo se truditi da zaštitimo energetski ugrožene kategorije stanovništva i da pomognemo da naša privreda ostane konkurentna i sa tim poskupljenjem.

Ovo je prilikom posete "Novostima" rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka  Đedović, ističući da država u velikoj meri subvencioniše cenu struje i gasa, i da zato naša javna preduzeća trpe velike probleme u održavanju svog poslovanja.

Foto Z. Jovanović

U ovom trenutku najvažnije je pitanje da li ćemo mi imati dovoljno struje, nafte i gasa, kakve su prognoze?

- Što se tiče struje zavisi, pre svega, od potrošnje. I ovde još jedan apel na sve građane i privredu da budu što racionalniji u korišćenju električne enegije. Zatim, zavisi od stabilnosti naše proizvodnje struje i uglja, količine uvoza uglja. Mnogo faktora utiče na to da li ćemo moći da proizvodimo dovoljno energije iz naših termoelektrana. Što se hidro-kapaciteta tiče, zavisi od vremenskih prilika. Mali postotak obnovljivih izvora energije koji imamo nije dovoljan da nam da sigurnost. Plan je da nedostatke nadomeštavamo kroz uvoz električne energije. To nije prvi put. Mi smo zimi uvek uvozili struju, prethodnih godina je to bilo u proseku od pet do 10 odsto, a procene su da ćemo ove zime da uvezemo do 15 procenata. Tu je problem cena, jer su ti troškovi i za naš i budžet EPS-a neizdrživi, kao i dostupnost. Zato nam je bitno da smo završili TE-TO Pančevo, što nam osigurava kupovinu određene količine po unapred dogovorenim cenama. Situacija suštinski nije laka, ali svi su angažovani, od predsednika, premijerke, ministra finansija i svi plovimo ka istom cilju, da prezimimo.

Da ne preskočimo gas?

- Što se ovog energenta tiče, uspeli smo da obezbedimo dovoljne rezerve, da se osećamo koliko-toliko sigurno određeni period. Na sreću smo sa Mađarskom postigli sporazum i obezbedili dodatna skladišta gasa za ovu zimu, što je izuzetno važno, u slučaju da se nešto nepredviđeno desi, poput diverzije na "Turskom toku", pa da nemamo dobar dotok gasa, da imamo rezerve koje možemo da iskoristimo. Takođe, obezbedili smo dodatne količine gasa iz Bugarske i Rusije, što nam daje dodatnu sigurnost. Cena gasa je poslednje dve nedelje porasla tri puta na tržištu. U takvim uslovima svi planovi su podložni promenama na dnevnom nivou. Što se tiče mazuta, ista je situacija, nabavljamo nove dodatne količine rezervi.

Koji su najznačajniji koraci u sektoru energetike ove vlade?

- Moramo da stavimo na dnevni red pitanja koja su odlagana dugo godina, koja se tiču reformi energetskog sektora, naših javnih preduzeća, njihovo efikasno upravljanje, njihovu produktivnost, neophodna ulaganja, koja su, takođe, odlagana. Sve je došlo u istom momentu na dnevni red. Sada postoji najveća mogućnost i prilika da se određeni temelji naprave kroz odluke o Strategiji o energetici, o našem Integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu i ostalim dogovorima o akcijama koje ćemo preduzeti da bi naš energetski sistem i sektor bio samodovoljan i održiv i da se njima upravlja na odgovarajući način koji će doneti dugoročne benefite za građane i privredu. U naredna 24 meseca ćemo morati da stabilizujemo sistem, da krenemo u određene reforme našeg sektora, da se pozabavimo cenama struje i gasa, identifikacijom prioritenih ulaganja, odnosno dugoročnih investicionih projekata koji će osnažiti čitav sektor i u dugom periodu doneti neophodne koristi. I kada to uradimo, mislim da ćemo onda biti na dobrom putu. Procene su da bi ulaganja u naš energetski sistem do 2050. trebalo da budu od 14 do 33 milijarde evra u zavisnosti od energetskog miksa za koji se odlučimo.

Foto Z. Jovanović

Šta u tom periodu može da bude završeno od ključnih projekata?

- Sigurno računamo na završetak novog bloka Kostolca B3 sledeće godine. Veoma je bitno da to izguramo. To znači novih 350 megavata za naš sistem. Obišla sam nedavno TE "Nikola Tesla", gde vidite postrojenja stara preko 40 godina. Rađeni su remonti, rehabilitacije, ali to je nedovoljno. U odnosu na to, sada ćemo imati nova postrojenja, sa novim uređajima, sa manjim emisijama štetnih gasova, što je veoma bitno. Ono što treba da obezbedimo je kvalitetan dotok uglja za tu termoelektranu i to će biti jedan od prioriteta, stabilizacija proizvodnje uglja, identifikacija neophodnog uvoza uglja i njegovo obezbeđivanje. Kada to bude završeno, ja ću biti mirnija.

Hoće li nas pokrpiti tih 350 megavata?

- Hoće u određenoj meri, ali mi imamo i plan za zatvaranje određenih kapaciteta kojima je životni vek dotrajao. Tako da ćemo mi tu zameniti u određenom roku jedan broj proizvodnih kapaciteta. Ali, svakako će nam biti lakše, jer ćemo sa Kostolcem 3 sesti u novi automobil. S druge strane, to je i motivacija i za te ljude koji tamo rade. Važno je da imamo kontrolu kvaliteta, da radimo na poboljšanju otkrivki uglja, razvijanju novih, da bi kvalitet uglja, koji je naš mineralni resurs i količine bile dovoljne da snabdevaju naše termoelektrane. Sledeće godine imamo i završetak gasne interkonekcije Srbija-Bugarska koja će biti važna za gasnu diversifikaciju, za obezbeđivanje dotoka gasa iz drugih izvora. Trenutno se snabdevamo gasom iz Rusije, a ta interkonekcija može da nam otvori i dotok gasa preko Grčke, Bugarske iz centralnoazijskih zemalja.

Kada je realno da počne da nam stiže gas iz tih izvora, s obzirom na to da je neizvesno kada će biti izgrađena deonica gasovoda s bugarske strane, što je neophodno da bi nam plavo gorivo stizalo putem te interkonekcije?

- Izgradnja gasovoda na bugarskoj strani je oko 60 kilometara, što nije velika dužina, niti investicija. Mi smo dobili uveravanja i od Bugarske i od Evropske komisije, koja pomaže u realizaciji čitavog projekta i na srpskoj strani kroz određeni nivo donacija, da će se osigurati da bude gotov projekat na obe strane sinhronizovano, do kraja sledeće godine.

S druge strane, gas koji bi nam tom trasom stizao išao bi preko interkonektora između Grčke i Bugarske čiji je kapacitet tri milijarde kubnih metara, a od toga je Bugarskoj potrebno oko 2,5 milijardi, što znači da bi za nas ostale male količine?

- To će zavisiti od toga kako dalje budu išli pregovori između Bugarske i snabdevača gasa iz alternativnih izvora, kolika će biti njihova potrošnja, da li će neki drugi izvori postati dostupni, da li će Turska postati centar snabdevanja gasom za čitavu Evropu. Mi treba da smanjimo zavisnost od ruskog gasa i ovo je jedan od načina koji će tome doprineti. Razmatramo i izgradnju interkonekcija između Srbije i Makedonije, gde takođe možemo da se povežemo sa Grčkom, zatim između naše zemlje i Albanije. Na nama je da strateškom saradnjom sa okolnim državama razvijamo prioritetne projekte i da se povezujemo. To će nam svakako biti cilj i u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".

Foto Z. Jovanović

Zbog rata u Ukrajini malo je popustio pritisak u vezi sa obnovljivim izvorima energije (OIE)?

- Proces dekarbonizacije je neminovnost sa aspekta održanja životne sredine. S druge strane, mi moramo da budemo svesni koja je naša bazna energija, a to je energija iz uglja.

I na koji način ćemo najbolje da napravimo taj plan dekarbonizacije i da on bude održiv i realan. Razvoj OIE je izuzetno važan u celom tom procesu i on mora da se nastavi. Ali, brzina integrisanja OIE zavisi od toga koliko naš energetski sistem može da podnese te zelene energije.

U kakvom stanju je naša elektromreža?

- Neophodne su i investicije u našu elektromrežu da bi sistem mogao da izdrži i veće količine OIE. Trenutno je u planu više od 400 novih megavata. Radimo na unapređenju regulatornog okvira, da bi mreža mogla da primi i tri puta veći kapacitet od trenutnog, ukoliko se stvore svi preduslovi. Važno pitanje je i da li će svi investitori koji koroste vetar i sunce doprinositi da ta struja bude u korist građana i privrede naše zemlje ili će se voditi ciljem da maksimiziraju profit i električnu energiju izvoze.

Videćemo kakvi će modeli da se uvedu za privatna ulaganja, da država ima pravo da otkupi određene količine, u kojim to situacijama i pod kojim uslovima. Naći ćemo model koji je u najboljem interesu građana, ali i održiv za investitore.

LITIJUM - STRATEŠKO PITANjE

Da li je projekat Jadar mrtav? Može li o tome da se otvori zdravorazumski dijalog, da li nam je to šansa ili otrov koji treba odmah da zatrpamo?

- To nije pitanje "Rio Tinta", jedne kompanije i njenog isključivog interesa, već strateško pitanje upravljanja mineralnim resursima naše države. Suština je da li mi možemo da koristimo naše prirodne resurse i po koju cenu. Šta možemo da uradimo da bismo ih koristili, a da to bude prihvatljivo sa stanovišta i zaštite životne sredine i održivosti. Nema eksploatacije nijednog minerala niti proizvodnje ijednog vida energije koja nema loš uticaj na životnu sredinu. Ne postoji potpuno čista ni energija ni rudarstvo. Evropa je svoju listu kritičnih mineralnih resura u poslednjih 10 godina, sa 14 proširila na 30. To znači da su oni neophodni za razvoj novih tehnologija. Naša je odgovornost da sagledamo i da donesemo stratešku odluku, ne samo za litijum, nego i za druge rude kojima je Srbija bogata.

RAD ZA SVOJU ZEMLjU U NAJTEŽEM TRENUTKU

Vaš prelazak iz biznisa u politiku i dalje je iznenađenje za sve, kako je do toga došlo?

- Odluka nije bila laka, međutim, bila je neizbežna. Kada dobijete priliku da radite za svoju zemlju u najtežem momentu u sektoru koji je najviše u fokusu i pogođen krizom, onda nemate luksuz da to odbijete. Ja sam osećala i moralnu i ličnu i profesionalnu odgovornost da u to uđem. Bila sam svesna da treba svoje znanje i iskustvo višedecenijsko i međunarodno da stavim u funkciju jednog izazovnog sektora koji veoma dobro poznajem u najizazovnijem momentu za našu državu i za energetiku, ja nisam mogla da kažem ne tome.

KLjUČNO UPRAVLjANjE EPS

Da li će se za vreme mandata ove vlade na dnevnom redu naći i pitanje privatizacije EPS-a?

- To je strateško pitanje. Ključno je upravljanje i funkcinisanje EPS-a, mnogo više nego vlasnička struktura. Ko god bio vlasnik, a država ne planira da to ne bude, najvažnije je da se tim sistemom efikasno upravlja. Sada želimo to da obezbedimo, sve druge odluke su manje relevantne.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

UPOZORENjE U FRANCUSKOJ - MOGUĆE RESTRIKCIJE STRUJE: Januar će biti kritičan, sprema se crveno upozorenje za potrošače

19. 11. 2022. u 10:21

Ekonomija

2 5

PREDSEDNIK VUČIĆ NAJAVIO: Od sutra niže cene dizela i benzina, dovoljno struje i gasa za celu zimu

17. 11. 2022. u 15:52

Ekonomija

0 0

CENA GASA PALA 12 ODSTO: 1.000 kubika vredi malo više od 1.170 dolara

16. 11. 2022. u 18:13

Ekonomija

79 2

VUČIĆ O GASU I STRUJI: "Počeli smo da trošimo rezerve, ali smo dobro pripremljeni, računali smo na to"

16. 11. 2022. u 16:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije