DUBOK DŽEP ŽELI DA OSTAVI TRAG: Da li i današnji bogataši nastavljaju tradiciju zadužbinarstva kao njihovi prethodnici

RAZVOJ modernih tehnologija, način rada i komunikacije uticali su da se danas živi brže nego ikada ranije. Ta brzina odlikuje sve segmente svakodnevice, pa i način sticanja bogatstva. A, brzo stečeni novac, lako se troši. "Ekspresni" bogataši najčešće kupuju skupocene automobile, jahte, avione, stanove, imanja, basnoslovne poklone, ali ima i onih, doduše nije ih mnogo, koji su izabrali da ostave nešto i svom narodu "na polzu".

foto:Promo

Nekada su poznati industrijalci i trgovci deo svog bogatstva trošili za dobrobit svog naroda. Beograd se ne može zamisliti bez Kapetan-Mišinog zdanja, Igumanove palate, Kolarčeve zadužbine, Vukove zadužbine ili zadužbine Nikole Spasića, a Novi Sad bez Matice srpske ili Platoneuma. Ovo je tek nekoliko najpoznatijih zgrada, od oko hiljadu fondacija i zadužbina registrovanih u Srbiji. U Arhivu Srbije je lista na kojoj su ispisana imena više od 400 zaveštalaca, a u Univerzitetskom arhivu su dokumenta 78 zadužbina i fondova, dok Arhiv SANU čuva akta 59 zadužbinara i darodavaca.

Kroz istoriju najveći broj zadužbina našem narodu je podarila vladarska loza Nemanjića. Oni nisu gradili samo svetinje, već i mostove i bolnice. Manastiri Studenica i Hilandar su najveće zadužbine Stefana Nemanje, a Žiča Stefana Prvovenčanog. Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava, unuka Stefana Nemanje, a zadužbine su i Đurđevi stupovi, Pećka patrijaršija, Sopoćani, Gračanica, Gradac, Dečani, Morača...

- Kroz zadužbinarstvo se u svim vremenima mogla sagledati ekonomska snaga, kulturna, prosvetna i celokupna duhovna moć našeg naroda. O nemalom broju zadužbina, nažalost, gotovo i da nema podataka - navodi Slavko Vejinović, autor knjige "Zadužbinarstvo kod Srba". - O tom zadužbinarstvu govore, uglavnom, legende i narodna predanja. Mnoge od njih su vremenom, nažalost, uništene, ugasile su se i nisu obnovile svoj rad, premda su u prošlosti imale značajnu ulogu u razvoju srpskog društva. Zadužbinarstvo je procvat doživelo između dva svetska rata, a najznačajniji ktitori bili su iz redova građanske provenijencije. "Crni dani" za zadužbinarstvo nastupili su posle Drugog svetskog rata, tokom vladavine komunizma. Ta kriza traje i danas zbog urušavanja sistema vrednosti i degradiranja ideje zadužbinarstva kroz poluge ekonomske moći.

Srpsku tradiciju zadužbinarstva, posle više decenija zatišja, moglo bi se reći da je prva nastavila Madlena Cepter. Donirala je izgradnju opere i pozorišta Madlenijanum, otvorila prvi posleratni privatni muzej u Knez Mihailovoj, kao i Palatu umetnosti. Osnovala je i fond za stipendiranje mladih talenata. Zadužbina Karić fondacije podigla je medicinsku školu u Ćupriji, a veliki novac su donirali za opstanak kosmetskih svetinja, posebno Pećke patrijaršije. Miroslav Mišković je podigao dečji omladinski centar na Bežanijskoj kosi, a Miodrag Kostić je poklonio kuću SOS dečjem selu u Kraljevu.

Kapetan-Mišino zdanje / Foto - dokumentacija "Novosti"

Kostić se na tome nije zaustavio. Zadužbina ovog biznismena, čiji je životni moto "radi tako da ostaviš trag", uz darivanje vredno 25 miliona evra, pokloniće prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji - Palatu nauke u Beogradu, na raskrsnici ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. Zgrada koja datira iz 1924. otvoriće svoja vrata sadašnjim i budućim naučnicima, istraživačima, studentima i đacima...

- Želja mog oca je da Palata nauke pruži priliku novoj generaciji mladih naučnika da karijere grade u svojoj zemlji - rekao je njegov sin Aleksandar Kostić. - Da im omogućimo da ovde rade u vrhunskim uslovima i kreativnom prostoru, kao u najboljim svetskim naučnim centrima. Jer su upravo oni budući lideri naučno-tehnološkog napretka Srbije. Palata nauke biće mesto koje spaja radoznalost i strast za znanjem, i slavi sposobnost ljudskog uma da stvara, otkrije i istraži.

Pored manastira i crkava, među najvrednijim zadužbinama i fondacijama su one velikih srpskih pisaca: Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Dositeja Obradovića, Jakova Ignjatovića... Podsećajući na čuvenu poslovicu "Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan, nauči ga da je ulovi i nahranićeš ga za ceo život", privrednik Goran Perčević, predsednik Saveta Zadužbine Dositej Obradović, kaže:

- Najvažnija su ulaganja u obrazovanje, kulturu i zdravstvo. To nije samo investicija u sadašnjost, već i temelj za budućnost. Kroz ulaganje u ove oblasti društvo gradi trajnu imovinu. To nije samo moralna obaveza, već i investicija koja će doneti prosperitet i dobrobit svim građanima. Kako je govorio Dositej: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce".

Našoj javnosti poznate su i fondacije koje su osnovali naši proslavljeni sportisti Vlade Divac i Novak Đoković. Zahvaljujući njima, zbrinute su mnogobrojne porodice bez krova nad glavom, a mladima omogućeno da se školuju. Đokovićeva fondacija izgradila je ili renovirala čak 58 vrtića, a najbolji teniser sveta finansirao je i izgradnju crkve u postojbini svoje porodice u blizini Nikšića u Crnoj Gori. Nesebično pomaže i pravoslavne svetinje na KiM.

Političari daruju crkve

ZADUŽBINARA ima i među političarima. Nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom podigao je crkvu u rodnom selu Bajčetina. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izgradio je crkvu u selu Končarevo kod Jagodine, a sadašnji ministar policije Bratislav Gašić ktitor je Crkve Svetog Jovana, na brdu Bagdala iznad Kruševca.

Doprinos dijaspore

SRPSKA dijaspora neguje zadužbinarstvo i gradi Srbiju. Bogati Amerikanac srpskog porekla Slobodan Pavlović sagradio je svom narodu ćupriju na Drini spojivši Mačvu i Semberiju.Profesor dr Radmila Milentijević iz Njujorka takođe se upisala u red velikih srpskih zadužbinarki i dobrotvora, a Mile Stojaković je u Johanezburgu podigao pravoslavni crkveni hram Svetog Tome. Branko Tupanjac, iseljenik i uspešan poslovni čovek iz Čikaga, u rodnoj Hercegovini, na brdu iznad Trebinja sagradio je manastir Gračanicu. Miomir Glavčić iz Kanade u Kraljevu je podigao most, a pomaže i Jošaničku Banju i njene žitelje.

Preporučujemo

Društvo

0 0

UTICAJ PROMENE VREMENA NA ZDRAVLjE: Ova grupa građana je najugroženija

11. 03. 2026. u 09:12

Društvo

0 0

JEDNAN GRAD U MINUSU, U DRUGOM PROLEĆE: U Srbiji jutros čak 16 stepeni razlike

11. 03. 2026. u 08:24

Društvo

0 0

VELIKE IZMENE ZA SRPSKE OSNOVCE: Novi pravilnici stupaju na snagu od 1. septembra, ove novine čekaju đake

11. 03. 2026. u 08:23

Društvo

0 0

UPALjEN METEOALARM: RHMZ objavio novu prognozu vremena, evo šta nam donose naredni dani

11. 03. 2026. u 07:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije