NA BOLOVANJU BILO 150.000 ZAPOSLENIH: Na odsustvu sa radnog mesta dužem od 30 dana lane dvostruko više ljudi nego 2014. godine

NA bolovanju dužem od 30 dana prošle godine bilo je 154.032 zaposlenih, što je za 10,2 odsto više nego 2020. i čak 29,5 odsto više nego 2019. godine.

Foto D. Milovanović

U prvoj polovini ove godine, prema evidenciji Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, manje se odsustvovalo s posla zbog bolesti. To pravo od 1. januara do 30. juna koristio je 71.861 osiguranik, što nagoveštava, ako se isti trend zadrži, da će ove godine biti smanjen broj osiguranika koji koriste bolovanja duža od 30 dana.

Ova odustva s posla odavno su, najviše od kada je naknada za to smanjena na 65 odsto zarade, prestala da budu "paravan" za one kojima treba pauza na poslu da bi obavljali sezonske radove, pa se rapidan rast broja bolovanja ne može pripisati zloupotrebama. Činjenica je da on u praksi potvrđuje ono na šta ukazuje statistika - da smo kao nacija sve stariji, a time i opterećeniji raznim hroničnim bolestima. Recimo, 2014. godine bolovanje duže od 30 dana koristilo je 81.289 zaposlenih, što je bilo 2.392 korisnika više nego godinu ranije, a prošle godine smo stigli gotovo do dupliranog broja korisnika. Jedan broj njih se, u drugoj godini pandemije svakako može pripisati i produženom kovidu, ali to nije bilo tako masovno. Zbog kovida se mnogo više odsustvovalo do maksimalnih 30 dana, a to su bolovanja o kojima nema zbirne evidencije i za koja naknade isplaćuju poslodavci.

U RFZO za "Novosti" kažu da je prosečna dužina bolovanja u 2021. godini bila 40 dana, i da je za ta odsustva sa posla iz kase RFZO isplaćeno ukupno oko 23 milijarde dinara.

- Bolovanja koja su korišćena u prvih šest meseci ove godine u proseku su trajala nešto kraće - 35 dana, a za prvih pet meseci isplaćene su naknade u visini oko 11 milijardi dinara - navode u RFZO.

Čak 27,6 odsto korisnika bolovanja u 2021. godini bile su - trudnice, a drugi najčešći razlog za odsustvo sa posla su bile povrede. Već duže se u Srbiji na bolovanje ide najčešće zbog trudnoće, iako je natalitet u padu, ali zbog medicinskih razloga prava je retkost da žene u trudnoći rade. U tome, naravno, nema ništa sporno. Docent dr Ivana Babović, ginekolog akušer, supspecijalista perinatologije iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS, kaže da je ultimativno pravo žene da rađa zdravo potomstvo, a da tom prilikom ne bude oštećeno njeno zdravlje ili bar pogoršana osnovna bolest:

- Trudnoća može biti rizična zbog stanja majke, ploda ili i jednog i drugog. Savremeni način života utiče na ženu od detinjstva (nasledne i hronične bolest, ishrana), preko adolescencije (pušenje, narkotici, tinejdžerske trudnoće) do zrelog doba. Hronična obolenja majke, poput dijabetesa, povišenog pritiska, sistemskih bolesti, bubrežnih, srčanih ili plućnih oboljenja, komplikuju zdravlje majke, ali mogu da utiču i na plod.

Stanja pogoršanja ovih bolesti prepoznaju lekari koji pre trudnoće kontrolišu stanje zdravlja trudnice, a u trudnoći se kontrolom stanja trudnice i ploda pored njih bave ginekolozi, specijalisti fetomaternalne medicine. Potreba ranog nadzora se ne dovodi u pitanje - navodi doktorka Babović.

Foto I. Marinković

Ako se uzmu u obzir i činjenice da je sve više pacijentkinja koje prvu trudnoću ostvaruju u odmaklim godinama, posle 35, da su mnoge od tih trudnoća nastale posle dugotrajne borbe sa infertilitetom, postupkom vantelesne oplodnje, jasno je, primećuje doktorka Babović, zašto je nadzor bitan od prvog tromesečja ovih trudnoća.

- Mnogo je pacijentkinja koje su zbog anomalija genitalnog trakta operativno lečene, a imaju opterećenu ginekološku istoriju infekcijama genitalnog trakta, neuspelim trudnoćama završenim spontanim pobačajima ili prevremenim porođajem su u grupi onih koje zaslužuju poseban nadzor, jer je prematuritet ne samo medicinski već i društveni problem. Najzad, i kod zdravih pacijentkinja mogu se u trudnoći prvi put pojaviti poremećaji regulacije šećera, krvnog pritiska, kao i bolesti posteljice koje ugrožavaju i nju i plod - kaže naša sagovornica.

NAJDUŽE ODSUSTVO 113 MESECI

IAKO je značajno skraćena prosečna dužina bolovanja, koja je, recimo 2013. godine bila 48, a sledeće čak 76,2 dana, ima slučajeva da neki osiguranici na bolovanju provedu više godina lečeći se od teških bolesti. Tako je, prema podacima kojima raspolaže RFZO, najduže bolovanje u periodu od 2007. godine do 31. marta 2022. godine trajalo 113 meseci i bilo je zbog hronične mijeloidne leukemije.

Preporučujemo

Društvo

0 0

DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ: Zaraženi zaposleni se sada brže oporavljaju i brže vraćaju na posao

26. 01. 2022. u 16:29

Svet

0 0

BEZ VAKCINE NEMA POSLA: U Nemačkoj obavezna imunizacija zaposlenih u bolnicama i domovima za stare

10. 12. 2021. u 14:45

Ekonomija

0 16

ZAPOSLENI ZARADE ZA PENZIJE: Poslednjih meseci smanjuju se budžetske dotacije fondu za penzijsko osiguranje

17. 07. 2021. u 15:00

Politika

0 0

INSPEKTORI ZABELEŽILI: Lane manje povreda na radu

09. 06. 2021. u 14:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije