IZJAVOM O SUKCESIJI DO UGLJA U NORVEŠKOJ? Kako bi na osnovu ugovora iz 1925. Srbija mogla da se uključi u eksploataciju rude na Svalbardu

B. SUBAŠIĆ

10. 08. 2022. u 06:07

ENERGETSKA kriza učinila je da se svet iznova okreće ka uglju, zbog čega je izuzetnu pažnju izazvala vest da Srbija, kao naslednica Kraljevine SHS, može da obnovi njen ugovor iz 1925. o eksploataciji ove rude, i to najkvalitenije, na norveškom subpolarnom arhipelagu Svalbard.

ИЗЈАВОМ О СУКЦЕСИЈИ  ДО УГЉА У НОРВЕШКОЈ? Како би на основу уговора из 1925. Србија могла да се укључи у експлоатацију руде на Свалбарду

Foto EPA

Prvi korak ka tom cilju vodi preko Francuske i Norveške, depozitara Međunarodnog ugovora o Svalbardu, koji državama potpisnicama omogućava da se bave ekonomskim aktivnostima, istraživanjem i eksploatacijom prirodnih resursa na ostrvima u Barencovom moru.

- Osnovno je utvrditi pravni status Srbije i na šta polaže prava na osnovu međudržavnog ugovora - kaže geolog Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

- Ako se dokaže da imamo pravo na eksploataciju, neophodno je odmah oformiti tim od stručnjaka za međunarodno pravo, rudarstvo i geologiju. Presudna je detaljna analiza dokumentacije, jer je logično da je Kraljevina SHS prilikom potpisivanja sporazuma dobila neku vrstu koncesije. Na osnovu prakse u sličnim ugovorima, država potpisnica može da dobije investiciona prava u rudniku, pa da joj na osnovu ulaganja pripada određena količina uglja. Postoji i mogućnost da je Kraljevina SHS dobila kao koncesiju neki prostor i da na njemu izvede geološka istraživanja, dokaže rezerve i razradi način eksploatacije. Naglašavam da je zasad sve na nivou hipoteze, bez analize ugovora koji je 1925. potpisala Kraljevina SHS.

Dr Duško Dimitrijević, Foto IMPP

Iako je Srbija pravni sledbenik SR Jugoslavije i jedan od sukcesora SFRJ, ona nije sukcesor svih međunarodnih ugovora. Tokom jugoslovenske krize, Francuska je kao depozitar Ugovora o Svalbardu tretirala i dalje Jugoslaviju za stranu ugovornicu, dok je Norveška smatrala da treba naći rešenje u saglasnosti svih strana.

- Nakon raspada SFRJ, države sukcesorke su nasledile članstvo u Bečkoj konvenciji, u kojoj je za sukcesiju Ugovora o Svalbardu relevantna odredba koja se odnosi na slučaj raspada država: "Ugovor koji je bio na snazi na datum sukcesije država u pogledu celokupne državne teritorije države prethodnice, ostaje i dalje na snazi u odnosu na države sukcesore" - kaže dr Dušan Dimitrijević, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Ugalj ima kalorijsku vrednost gotovo kao koks, Foto Svalbard Reiseliv AS

- Budući da sve ugovornice Ugovora o Svalbardu nisu i ugovornice Bečke konvencije, postizanje saglasnosti svih strana o primeni pravila o automatskoj sukcesiji nije moguće ostvariti. Zato bi za Srbiju pravilniji pristup bio da svoj status države ugovornice reguliše davanjem izjave o sukcesiji, kojom potvrđuje dalje važenje Ugovora o Svalbardu u odnosu na nju.

Stručnjaci iz državnih institucija koje su "Novosti" konsultovale oko Ugovora o Svalbardu bili su vrlo zainteresovani za ovu temu i takođe smatraju da Srbija što pre treba da preda izjavu o sukcesiji. Naglasili su da istovremeno treba sakupiti i detaljno analizirati sve dokumente povezane sa Ugovorom, u kome nisu presudne opšte odredbe, već članovi koji detaljno razrađuju prava i obaveze potpisnika ugovora. Istog su mišljenja i eksperti Geološkog zavoda Srbije.

- Tek kada pravnici precizno utvrde na šta Srbija ima pravo, stručnjaci iz oblasti rudarstva, geologije i tehnologije mogu da procene da li vredi da se odmah uključimo u neke projekte - kaže Mijatović.

- U svakom slučaju, treba što pre da damo izjavu o sukcesiji, jer se na tom prostoru, prema dostupnim podacima, nalaze milijarde tona najkvalitetnijeg uglja. U slučaju da računica pokaže ekonomsku isplativost eksploatacije i transporta, on bi imao vrlo veliku primenu u samoj Srbiji, pre svega u smederevskoj čeličani i u hemijskoj industriji. Čak i ako bi bilo skupo da ga dovozimo u našu zemlju, on se može prodati bilo gde na Zapadu, gde je sve traženiji.

Predrag Mijatović, Foto Tanjug

Sagovornik "Novosti" upozorava da se u ovakvim poslovima ne sme srljati jer se ležišta uglja nalaze iznad polarnog kruga, hladnoće su velike, vladaju višemesečni polarni dan i noć, eksploatacija je ispod zemlje...

- Teško je bez uvida na terenu proceniti i koliko je vremena potrebno da prođe od početka istraživanja do eksploatacije - kaže Mijatović.

- Neke sirovine mogu da se eksploatišu za par meseci, a neke tek posle desetak godina. Zato treba pažljivo utvrditi da li smo u poziciji da krenemo u istraživanja koja bi dovela do eksploatacije. Druga je priča ako Srbija može da ima procentualni udeo u nekoj eksploataciji koja se tamo već odvija.

Rudnik na norveškom subpolarnom arhipelagu, Foto TASS

IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI

HIPOTETIČKI, Srbija bi mogla da se pojavi kao kupac nekog od postojećih ugljenokopa na Svalbardu, ali i tada bi država ili neki konzorcijum morali pre kupovine da angažuju stručni tim, smatra Predrag Mijatović:

- Pravnici bi morali da prouče imovinsko-pravne odnose, rudarski stručnjaci bi morali da pregledaju gde se ugalj eksploatiše, kakvom mehanizacijom, kakvi su uslovi rada, smeštaj. Geolozi bi morali da utvrde kolike su rezerve i da li postoji mogućnost njihovog povećanja istraživanjem. Eksploatacija na Svalbardu je složena, ali i vrlo atraktivna, jer u današnjim uslovima ugalj ponovo dobija na važnosti, kao najstabilniji i najjeftiniji izvor energije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

TATA PONOSAN: Ćerka legendarnog folkera postala šampion sveta: To mi je najvažnije trenutno!