Društvo

IZGUBIO PORODICU, DOM I OTADŽBINU: Potresna životna priča starca iz Leskovca koji živi na železničkoj stanici u Veneciji

D. B. M.

14. 07. 2022. u 15:35

U SENCI lijandera, na hladnoj mermernoj klupi, na železničkoj stanici Santa Lučija u Veneciji, sedi oronuli starac. Klupa je duže od mesec dana njegov dom.

ИЗГУБИО ПОРОДИЦУ, ДОМ И ОТАЏБИНУ: Потресна животна прича старца из Лесковца који живи на железничкој станици у Венецији

Foto R. Rajić Ristić/ Vesti

Mršav i bolestan budi sažaljenje prolaznika koji bi da mu pomognu. Ali, ne znaju kako.

Osim novca za hranu i lekove, pomoć ne prihvata. Ne sarađuje ni sa zaposlenima iz Fondacije Casa dell ospitalita (Kuća gostoprimstva), koji sa Centrom za socijalni rad opštine Venecija pokušavaju da mu pruže pristojne uslove za život. Rešenja nema, jer on ne želi išta da promeni. Da ga smeste u prihvatilište za beskućnike ili neki dom, bez njegove saglasnosti ne mogu.

U "Kući gostoprimstva" međutim ne gube nadu da će uspeti da mu olakšaju starost. Iz starih dokumenata, lične karte izdate 1984. godine u Osijeku, saznali su da mu je ime Ratko Marinković i da je rođen 25. februara 1936. u Okruglici kod Leskovca. Živeo je, kako im je rekao, do 1991. u Osijeku.

- Ratko govori italijanski jezik, ali smo želeli da se sa njim sporazumevamo na njegovom maternjem - kaže za "Novosti" Ana Babini iz Fondacije.

Foto R. Rajić Ristić/ Vesti

Foto R. Rajić Ristić/ Vesti

- Zamolili smo Radu Rajić Ristić, dopisnicu "Vesti" iz Italije, da bude prevodilac. Bez dvoumljenja je prihvatila. Nismo, nažalost, saznali mnogo o njemu. Kazao je da trideset godina živi u Italiji i da nema nikog svog. Kada ga pitamo odakle je, kaže da je iz Jugoslavije. Rastuži se svaki put kada pokušamo da mu objasnimo da te zemlje više nema.

Babinijeva se nada da će u Srbiji neko prepoznati osamdesetšestogodišnjeg starca koji živi zarobljen u prošlom vremenu. Daleko od rodne zemlje i najbližih.

- Neobično je da se ovde niko ne raspituje o njemu - kaže Babinijeva- Gde je živeo i šta je radio prethodnih godina, ne možemo da utvrdimo. Verovatno bi ga neko tražio da je pobegao iz staračkog doma ili iz bolnice. Rodbina i prijatelji se ne oglašavaju. Sve je o Ratku tajnovito, osim što mu je preko potrebna pomoć.

Dva puta nedeljno Ratka obiđe neko iz Fondacije. Nude mu da ga negde smeste, da ima krov nad glavom, krevet, neophodne lekove, dokumenta. Pomoć odbija, iako je astmatičar i zavisi od lekova.

- Ratko ima problem sa memorijom. Ima mnogo rupa u sećanju - kaže Babinijeva.

- Obilazimo ga već mesec dana, a on nas ne prepoznaje. Mislim da ima i Alchajmerovu bolest, ili je dementan. Ne smemo da budemo agresivni, jer ga to uznemirava. Samo ponavlja da mu ništa nije potrebno. Iz njegove priče saznali smo da je devedesetih napustio zemlju, da je njegova porodica nestala. Da je ostao sam i napušten.

Sam hoda Venecijom , Foto R. Rajić Ristić/ Vesti

Ne prosi, ali ponekad traži novac za lekove i hranu.

- Pitali smo one koji žive u tom kraju, niko ne zna odakle je došao - priča Babinijeva.

- Želimo da mu pomognemo, ali ruke su nam vezane. Ne možemo ga silom odvesti sa ulice, ali neko rešenje mora da se pronađe. Molimo vaše čitaoce, ako prepoznaju Ratka Marinkovića, da nam se jave.

VAPAJ, BEZNAĐE I STRAH

RATKO je, kako je ispričao Radi Rajić Ristić, morao da napusti Jugoslaviju. Tada je imao 55 godina i već nije bio u punoj snazi, ali je podlegao vojnoj obavezi. Poslednju 31 godinu živeo je idući od nemila do nedraga.

- Iz Ratkovih očiju izbijaju vapaj, beznađe i strah od života i od samoće. Bez ikog je svog, nema s kim da razmeni pokoju reč na maternjem jeziku, da razgovara, pa čak ni da se posvađa - kaže Rajić Ristić.

- Ne želi da sarađuje, a zaista je u opasnosti na prometnoj železničkoj stanici u Veneciji i neophodno je da se okupa, da jede redovno i uzima terapiju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu
Reportaže

0 4

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?

27. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - PRVI SRBI SU OPSTAJALI U AMERICI UZ NARODNE PESME: Odmah po osnivanju list Srbobran je ušao u mnoge srpske porodice u SAD
Feljton

0 2

FELJTON - PRVI SRBI SU OPSTAJALI U AMERICI UZ NARODNE PESME: Odmah po osnivanju list "Srbobran" je ušao u mnoge srpske porodice u SAD

KAO UREDNIK "Amerikanskog Srbobrana" pripremio sam prvi broj početkom aprila 1993. godine. Umesto svog imena stavio sam da ga uređuje Odbor. Jovan Bratić, prethodni urednik, nije bio zadovoljan mojom odlukom ali se složio jer je mislio da to činim iz političkih razloga, odnosno da ne bih sebe doveo u neprilike u Srbiji. Nije ovaj divan čovek znao kakav se buntovnik uselio u prostorije Srpskog narodnog saveza, u kancelariju na šestom spratu.

27. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!