KOSTI JOŠ ČEKAJU DOSTOJAN ISPRAĆAJ: Punih osamdeset godina ćutanja o komunističkom zločinu konačno će biti završeno

Veliša Kadić

26. 06. 2022. u 13:00

OSAM decenija kosti uglednih domaćina, plemenskih prvaka, intelektualaca, koje čame duboko u jamama u nikšićkom kraju, čekaju dan kada će biti izvađene, opojane i sahranjene uz sveću i krst. Ti ljudi su žrtve komunističkog terora o kojem se neopravdano dugo ćutalo.

КОСТИ ЈОШ ЧЕКАЈУ  ДОСТОЈАН  ИСПРАЋАЈ:  Пуних осамдесет година ћутања о комунистичком злочину коначно ће бити завршено

Stevo Vujičić, Foto V. Kadić

I danas, posle toliko vremena, jedva da se može čuti da neko glasno pomene Kotor jamu na Vidrovanu u kojoj je na zverski način, kako se procenjuje, ubijeno oko trista ljudi! Radi se o periodu na početku Drugog svetskog rata - jesen, zima 1941. i februar 1942, kada je preki partizanski sud sprovodio likvidacije nad potencijalnim političkim protivnicima KPJ.

U vreme Vlade Duška Markovića, poslanik Demokratskog fronta, Budimir Aleksić postavio je pitanje tadašnjem ministru pravde Zoranu Pažinu - šta Vlada Crne Gore i nadležni organi preduzimaju da se istraži zločin u Kotor jami u Vidrovanu kod Nikšića.

- Nedužni ljudi likvidirani su bez suda i dokaza o krivici. Jedini greh je bio što nisu pripadali njihovom ideološkom projektu. Nažalost, naša istoriografija nije dovoljno istražila te zločine, niti broj ubijenih civila, prećutkujući imena zločinaca. Mnogi svedoci tih događaja su umrli, što je veliki problem za istraživanje - kaže za "Novosti" Aleksić.

On dodaje da mu je tada Pažin odgovorio da su se obraćali Višem državnom tužilaštvu, Institutu za javno zdravlje da se istraži stanje u toj jami, posmrtni ostaci, i navodno je državno tužilaštvo to pokrenulo sa mrtve tačke.

- I na tome se stalo! Nisu se pomerili sa mrtve tačke - ističe Aleksić, poručujući da će nastaviti da pokreće ovu priču sve dok se država ne suoči sa tim problemom po ugledu na ozbiljne države.

- Slovenija je, recimo, obeležila sve jame na svojoj teritoriji - prostoru Kočevja i Julijskih Alpa, gde su pobijeni pripadnici različitih vojnih formacija 1945. - četnici, ljotićevci, nedićevci, tzv. Bela garda generala Rupnika. Na komemorativne skupove išao je državni vrh, premijer i predsednik Slovenije, a i naš blaženopočivši mitropolit Amfilohije služio je opelo.

Naš sagovrnik podseća da pobijeni stradalnici u Kotor jami nisu pripadali nijednoj vojnoj formaciji nego su bili civili, obični ljudi i građani, od seljaka pa do intelektualaca.

- Među njima je bio i predsednik Sokolskog društva u Kraljevini Jugoslaviji, Čedo Milić iz Mostara. Kad se zaratilo, pobegao je od ustaške kame u Hercegovini, došao u manastir Piva, gde se sklonio, da bi ga partizani pronašli i iz manastira sproveli do Kotor jame i tu osudili na smrt. Čovek je bio izraziti jugoslovenski patriota, intelektualac. Tu je bilo i sveštenika i učitelja, domaćina, žena i muškaraca - nabraja Aleksić, dodajući da je velika sramota što i po ovom pitanju Crna Gora zaostaje za regionom.

Budimir Aleksić, Foto V. Kadić

- Predlagao sam u Skupštini kao poslanik da se usvoji deklaracija o osudi zločina svih totalitarnih režima, pa i komunističkog. Međutim, to je više puta odbijano, iako su sve evropske zemlje donele sličnu deklaraciju ili rezoluciju.

Prekaljeni instruktor Gorske službe spasavanja u Nikšiću Stevan Stevo Vujičić (84) kaže da je spreman da se i u ovim godinama spusti u jamu Kotor i izvadi kosti ubijenih ljudi.

- Živim za taj dan i nadam se da ću ga dočekati - dodaje za "Novosti" Vujičić, čiji je otac ubijen i takođe bačen u jednu od brojnih jama.

- Bacili su ga u jamu oni koji su na taj način želeli da pošalju poruku da protiv partije niko ne sme biti, niti naređenje odbiti. Ta rana na mom srcu delimično je zaceljena onda kada sam ja izvadio kosti svoga oca, ja koji sam u tom trenutku bio stariji od svoga oca, ali ipak i tada i sada njegovo dete - kaže Vujičić, koji je ovih dana obišao visoravan Krnovo poviše Nikšića, lokalitete ispod džinovskih vetroelektrana, gde u nekoliko jama još trunu kosti pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. Radi se o pripadnicima omladinskog "Gvozdenog puka" iz Danilovgrada, LJešanske nahije, Zete i okoline Podgorice. Partizani su u leto 1944. zarobili i streljali preko 120 mladića i zatim ih pobacali u nekoliko jama na Krnovu.

- Nije im pomoglo ni to što su se predali svojim ideološkim neprijateljima, nije im pomoglo ni to što su bili mladići od 17 do 30 godina, dželati nisu imali milosti. Jame su napunjene njihovim telima, a onda sistematski decenijama zatrpavane. Mislili su valjda da će tako izbrisati sećanje i trag na ove nevine ljude - naglašava Vujičić.

Foto V. Kadić

JAMA GORA

CRNA Gora ne sme biti zemlja Jama Gora, mora se izmiriti, vreme je da kosti izvadimo, a jame nakon toga zapečatimo, da niko, pa ni slučajno u njih ne upadne, a kamoli ne daj bože ljude tamo baca! Budimo ljudi, da dostojno sahranimo mučenike - poručuje Stevo Vujičić.

PRAVO NA GROB

SVAKI mrtav čovek ima pravo na grob. U Crnoj Gori jedna vlast koja se decenijama predstavlja da je evropska i demokratska nije imala tu svest nego je sledila antihumanističko i anticivilizacijsko stanovište i ideološku matricu one totalitarne ideologije koja je prouzrokovala stradanja nevinih civila, podseća Budimir Aleksić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

BORA ČORBA: Srećan sam što sam pri kraju životnog puta i neću doživeti propast