REAKCIJA DRŽAVNOG ARHIVA SRBIJE: Izdali saopštenje povodom tekstova istoričara dr Predraga Markovića i dr Nemanje Devića

UPRAVA Državnog arhiva Srbije izdala je saopšenje povodom tekstova istoričara dr Predraga Markovića i dr Nemanje Devića. Saopštenje prenosimo u celosti:

Foto: Državni arhiv Srbije

"Istoričari dr Predrag Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju i dr Nemanja Dević, naučni saradnik u istom Institutu, objavili su dva pojedinačna teksta pod jednim istim naslovom Naučni pogled – kroz ključaonicu ili još jednom o (ne)dostupnoj arhivskoj građi (Nedeljnik br. 542 od 2. juna 2022. godine). Uz navedene tekstove objavljen je i faksimil dokumenta iz Državnog arhiva Srbije (zbirka BIA III–95, fond Službe bezbednosti), za čije objavljivanje nije dobijena dozvola Arhiva, čime je prekršen član 41. Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, član 32. Pravilnika o uslovima i načinu korišćenja arhivske građe i bibliotečkog materijala Državnog arhiva Srbije i član 12. Pravilnika kojim je uređeno korišćenje arhivske građe preuzete od BIA. Naglašavamo da se svaki istraživač u Državnom arhivu Srbije prilikom podnošenja zahteva za istraživanje i svojim potpisom obavezuje na poštovanje odredaba Pravilnika.

Uvidom u evidencije Državnog arhiva Srbije, ustanovljeno je da je zbirka III–95 iz fonda Službe bezbednosti u kojoj se nalazi dokument čiji faksimil je objavljen u Nedeljniku, izdata na korišćenje dr Nemanji Deviću u aprilu 2021. godine. Zahtev za fotokopiranje je podneo 23. aprila 2021, a fotokopiju navedenog dokumenta je preuzeo 28. aprila 2021. godine.

U svom tekstu dr Predrag Marković se iznenađuje zbog reagovanja Državnog arhiva Srbije na jednu njegovu, kako on piše, „polurečenicu“, kao da se težina reči meri po broju slovnih znakova. Da podsetimo, Marković je u toj „polurečenici“ napisao da Uprava Arhiva „proizvoljno odlučuje šta se daje od dokumenata i šta se u dokumentima zatamnjuje“.

Sa dr Nemanjom Devićem Državni arhiv Srbije neće polemisati jer Arhiv ne vodi polemike o zakonskim propisima po kojima je obavezan da radi. Arhivski propisi i procedure, na koje se dr Nemanja Dević žali i naziva ih cenzurom, postoje da bi se zaštitila arhivska građa, omogućila njena dostupnost, optimalno organizovao rad u arhivima, ali i da bi se sprečila zloupotreba. Ako je dr Nemanja Dević istraživao u inostranim arhivima, na primer, američkim, britanskim ili ruskim, mogao je da se upozna s propisima, procedurama, razlozima i načinom zatamnjivanja osetljivih delova dokumenata. U navedenim arhivima su arhivski propisi i procedure u mnogo čemu strožiji nego u Srbiji.

Ukoliko dr Nemanja Dević ima primedbe na rad pojedinaca ili službi, može da uputi žalbu Upravi Državnog arhiva Srbije jer je to jedini način za razrešenje eventualnog problema ili nesporazuma.

Ne želimo da polemišemo ni sa tvrdnjom dr Nemanje Devića da će se posle otvaranja dosijea pisati nova istorija srpskog naroda. Naučno odgovoran istoričar ne vrednuje arhivsku građu pre nego što je istraži, niti javno saopštava rezultate istraživanja pre nego što je i počeo istraživanja.

Državni arhiv Srbije i Institut za savremenu istoriju su svojevremeno potpisali Ugovor kojim je osmišljen zajednički rad na istraživanju, naučnom priređivanju i objavljivanju dokumenata službi bezbednosti koje je BIA predala Arhivu. Osnovana je i zajednička serija izdanja pod nazivom „Dokumenta službi bezbednosti“, u okviru koje su objavljene četiri knjige na čijim impresumima je i ime Predraga Markovića kao člana Redakcije. U članu 7. tog Ugovora piše: „Ugovorne strane su saglasne da će poštovati naučnu metodologiju, Pravilnik o uslovima i načinu korišćenja zbirki dokumenata, kao i pozitivne zakonske propise koji se odnose na zaštitu privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti“.

Budući da Institut za savremenu istoriju nikada nije izrazio nezadovoljstvo saradnjom sa Državnim arhivom Srbije na tom projektu, ali da nije pokazao ni interesovanje da se sa započetim projektom nastavi, a s obzirom i na neosnovane kvalifikacije o radu Arhiva iznete u tekstovima direktora i naučnog saradnika Instituta, Državni arhiv Srbije se pita da li je Institut izabrao neki drugi put.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije