NISU ISPUNILI OČEKIVANJA, ILI LJUDI NEMAJU PARA? Građani slabo zainteresovani za privatne penzijske fondove, iako postoje deceniju i po

SAMO tri odsto zaposlenih u Srbiji uplaćuje novac u privatne penzione fondove i može da očekuje sigurnu i redovnu penziju u budućnosti.

Foto: Shutterstock

Posle decenije i po njihovog postojanja, po mnogima, nisu ispunili očekivanja i vrlo mali broj ljudi ima poverenje da drugome da novac na štednju za sigurnost pod stare dane.

Podaci pokazuju da je krajem prošle godine 75.500 građana uplaćivalo u privatne penzione fondove, a prosečan neto iznos uplate bio je oko 40 evra. Da bi privukli veći broj zainteresovanih fondovi su ponudili poreske olakšice, ali motivacija novih osiguranika je, ipak, izostala. Fiskalni savet je nedavno ocenio da su neophodne korenite promene u ovoj oblasti kako bi procenat zainteresovanih bio veći.

Seniori u Srbiji su i dalje u većini orijentisani ka državnom penzionom fondu i on im je glavni izvor prihoda. Iako su penzije i dalje prilično niske i više od milion penzionera mesečno živi sa iznosom manjim od 40.000 dinara, retko ko se odlučuje da obezbedi dodatni priliv iz privatnih fondova.

Petar Tošić ima 49 godina i u privatni fond je počeo da ulaže novac sa 35. U to vreme je postao otac i, kaže, životni prioriteti su mu se drugačije posložili.

- Shvatio sam da od plate za koju su mi uplaćivani doprinosi i koja će biti osnov za moju penziju ne mogu da očekujem pristojnu starost - priča Petar. - Odlučio sam da deo novca odložim sa strane, a da ne bih došao u situaciju da iz svog "crnog fonda" trošim pare koje sam uštedeo, poverio sam ih jednom privatnom penzionom fondu.

Jedan od razloga koji odbija građane na ovakav korak je taj što privatni fondovi imaju previsoke naknade i uglavnom investiraju u državne obveznice, čija je kamata, na primer 2,5 odsto, dok su naknade privatnih penzionih fondova 1,25 odsto. Dakle, privatni penzioni fondovi polovinu tih prihoda, koji bi trebalo da ostvaruju osiguranici, zadržavaju za sebe.

I dok su u svetu fondovi zamišljeni da investiraju u deonice i svetska tržišta kapitala, gde se očekuje veća dobit, kod nas je sve potpuno drugačije. Primera radi, realni prinosi naših privatnih penzionih fondova prošle godine bili su minus šest odsto, a prinosi američke berze su bili oko 20 procenata.

Foto: Shutterstock

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko smatra da nije moglo ni da se očekuje bolje interesovanje zaposlenih za ulaganje u privatne fondove.

- Objektivno je nevažno da li je ova vrsta penzija zaživela ili ne - smatra profesor. - Prva i osnovna stvar je da ljudi moraju da budu bogatiji kako bi mogli da izdvoje za starost. Privatne penzije nisu ništa drugo nego bezbedna štednja i retko ko samo od tog iznosa može da živi, već su one dopuna za kućni budžet uz postojeću državnu penziju.

Naš sagovornik naglašava da postoje izvesni podsticaji za firme u vidu poreskih olakšica, ali izgleda da oni nisu imali mnogo efekta.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

POSLE 60. MOZAK SPORIJE RADI: Rezultati eksperimenta - Stariji ljudi sporije reaguju na promene

20. 05. 2022. u 20:50

Društvo

0 8

STUDIRALA SA NEDOM ARNERIĆ I BERČEKOM, PA OTIŠLA U PROSVETU: Naši seniori – Vesna Fila, supruga poznatog advokata, direktorka čuvene škole

20. 05. 2022. u 17:40

Društvo

0 0

MATIRA I U DEVETOJ DECENIJI: Radomir Stanojković, najstariji šahista na jugu Srbije

20. 05. 2022. u 15:30

Društvo

1 1

TREĆE DOBA LEPŠE SA VRŠNjACIMA: Zbog čega najstariji u Srbiji i dalje imaju predrasude o životu u domovima

20. 05. 2022. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije