Slobodne zone postaju sve značajniji instrument ekonomske politike

U ODNOSU na osamdesete godine prošlog veka kada je ukupno bilo 200 zona, danas posluje više od 5000 slobodnih zona u preko 140 zemalja sveta.

Foto: Slobodne zone

Prema podacima Evropske komisije u 20 zemalja članica Evropske unije posluje ukupno 72 slobodne zone. Širok je spektar termina koji se koriste prilikom definisanja slobodnih zona: posebne ekonomske zone, ekonomske zone, slobodne zone, slobodne trgovačke zone i mnogi drugi. Svi ovi termini u suštini označavaju određenu teritoriju sa posebnim povlasticama i olakšicama koje jedna država daje najčešće stranoj robi.

Foto: Slobodne zone

Vlada Republike Srbije je u decembru 2008. godine osnovala Upravu za slobodne zone u čijoj su nadležnosti razvoj, nadzor, kontrola i promocija slobodnih zona u Srbiji. Time je pružena institucionalna podrška konceptu slobodnih zona kao značajnom instrumentu privlačenja pre svega stranih direktnih investicija u funkciji razvoja manje razvijenih regiona, smanjenju nezaposlenosti, transferu tehnologija, smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, know how i dr. Podrška Vlade i resornog ministarstva je još izraženija od 2012. godine kada i rezultati poslovanja svih zona postaju značajno bolji. U Republici Srbiji posluje 15 zona koje su geografski ravnomerno raspoređene, od severa Republike gde se nalazi Slobodna zona Subotica, do slobodne zone u Vranju na jugu zemlje i od Pirota na jugoistoku do zapadnih granica zemlje gde se nalaze slobodne zone u Priboju i Šapcu. Prema poslednjim zvaničnim podacima, u slobodnim zonama posluje 215 multinacionalnih kompanija iz zemalja Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Japana, Švajcarske, Turske i mnogih drugih.

Foto: Slobodne zone

Pogodnosti koje ostvaruju korisnici slobodnih zona poslovanjem u režimu rada slobodne zone mogu se podeliti na carinske i fiskalne. Carinske pogodnosti odnose se na oslobađanje od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja je namenjena obavljanju delatnosti u zoni kao i za izgradnju objekata u slobodnoj zoni (repromaterijal, oprema, građevisnki materijal). Slobodne zone su mesta gde postoje posebni carinski referati i gde je moguće sprovesti pojednostavljeni carinski postupak. Fiskalne pogodnosti se odnose na oslobađanje korisnika zone od plaćanja PDV-a na unos dobara u slobodnu zonu, kao i pružanje prevoznih i drugih usluga u vezi sa unosom dobara, oslobađanje korisnika zone od plaćanja PDV-a na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni između korisnika dve zone, kao i oslobađanje proizvodnih korisnika plaćanja PDV-a na potrošnju energenata. Korisnici slobodnih zona imaju na raspolaganju i efikasnu administraciju (one stop shop) gde im je dostupan veliki broj usluga kao što su organizacija transporta, utovar, pretovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja, reosiguranja, bankarske usluge i dr. Podsticaji i subvencije koji se nude investitorima od strane države, povoljan geografski položaj Republike Srbije, obrazovana radna snaga, brojni bilateralni i multilateralni sporazumi, politička stabilnost, blizina Evropske unije su neki od faktora koji opredeljuju strane investitore da otpočnu svoje poslovanje u Republici Srbiji, a često i u nekoj od 15 slobodnih zona. Podsticaji u zonama i prednosti poslovanja u Srbiji stvorili su sinergetski efekat koji je privukao neke od najvećih kompanija da posluju u slobodnim zonama kao što su: FIAT, ZF, Brose, Adient, Draexlmaier, LingLong, Lear Corporation, Barry Callebaut, Yazaki, Minth, Swarovski, Contitech i mnoge druge.

Foto: Slobodne zone

Izuzetno smo ponosni na činjenicu da je i u uslovima pandemije izazvane virusom Covid-19, za nepune dve godine otvoreno 14 fabrika u slobodnim zonama. Osim toga, u toku su pripremne aktivnosti da se stvore uslovi da kompanije MTU Maintanance Serbia, Toyo Tires, PKC i dr. otpočnu svoje poslovanje u režimu slobodne zone. Ističemo da je 2020. godina bila jedna od najuspešnijih investicionih godina, obzirom da je u slobodnim zonama investirano više od 250 miliona evra. Investiciona ulaganja i mere koje je Vlada sprovela dovele su do toga da je krajem 2020. godine više od 40.000 radnika bilo zaposleno u slobodnim zonama. Nažalost, pandemija koja je izazvala ekonomsku krizu na globalnom nivou nije mimoišla ni slobodne zone u Republici Srbiji. Poremećaji u lancima snabdevanja, smanjenje raspoložive radne snage, promene u propisima, smanjenje potražnje, promene u potrebama klijenata i dr. su neki od faktora koji su uticali na globalnu ekonomiju i korisnike slobodnih zona. Vidljiv je pad u vrednosti proizvodnje, izvoza, ukupnom prometu i vrednosti pruženih usluga u zonama. Taj pad je prisutniji u zonama u kojima je zastupljena automobilska industrija, kao jedna od industrija koja je najviše pogođena u vremenu pandemije. Šansa Republike Srbije i slobodnih zona je u privlačenju investicija kompanija koje žele da svoje poslovanje približe domicilnim zemljama. Termin near shoring je sve prisutniji u globalnoj ekonomiji.

Preporučujemo

Društvo

0 0

Tanjug potpisao ugovor o međuagencijskoj saradnji sa novinskom agencijom Kazahstana

26. 02. 2026. u 16:30

Društvo

0 0

DRŽAVA NEMA UVID U PODATKE IZ SISTEMA E-BOLOVANjE: Oglasila se Kancelarija za IT povodom netačnih navoda

26. 02. 2026. u 15:06

Društvo

0 0

STEFANOVIĆ POZVAO VST DA SE PORED JTOK HITNO BAVI I DRUGIM TUŽILAŠTVIMA: Posebno pomenuo VJT u Beogradu

26. 02. 2026. u 14:49

Društvo

0 0

"IZVRSNOM" ISTRAŽIVAČU DO 216.000 DINARA: Ministarstvo nauke objavilo preliminarnu listu najboljih srpskih naučnika na kojoj je 807 imena

26. 02. 2026. u 14:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije