TVRDIH ANTIVAKSERA MALO, ALI SU BUČNI: Ko i zašto odbija da se vakciniše protiv kovida, iako medicinari kažu da je to najbolja zaštita

V. Crnjanski Spasojević

14. 11. 2021. u 11:00

DRUŠTVENE mreže su svakodnevno preplavljene raznoraznim "istinama" o vakcinama i vakcinaciji, 5G mreži, pravim i lažnim centrima moći, novim svetskim guruima, prirodnim i veštačkim virusima, lekovima i alternativnim lekovitim sredstvima... U toj šumi najrazličitijih informacija prosečnom čoveku teško je da se snađe.

ТВРДИХ АНТИВАКСЕРА МАЛО, АЛИ СУ БУЧНИ: Ко и зашто одбија да се вакцинише против ковида, иако медицинари кажу да је то најбоља заштита

Foto N. Skenderija

Jedna od posledica ovakve situacije, slažu se stručnjaci, mogao bi da bude rast nepoverenja u nauku, vakcine, pa čak i zdravstvene radnike. Tako i oni koji nisu zakleti "antivakseri" odbijaju ili odlažu trenutak vakcinacije, a na to se odluče, ako se uopšte odluče, tek iz pragmatičnih razloga (putovanje, proslave i izlasci).

- Porast nespremnosti za vakcinaciju desio se još pre pandemije kovida 19, a najbolji primer je epidemija malih boginja iz 2017-2018. godine, kada su roditelji odbijali da vakcinišu decu, povezujući MMR vakcinu sa autizmom - podseća Jasna Milošević Đorđević, istraživač Instituta za političke studije.

Ona navodi da se pokazalo kako na psihološke barijere koje ljudi imaju utiče ne samo činjenica da je u pitanju kriza svetskih razmera, već i vrednosne, političke i religijske razlike. Tako verujući ljudi, konzervativno opredeljeni, imaju manje poverenja u nauku i vakcine od ovih drugih.

- Medicinska struka i nauka nisu od početka imale stoprocentno tačne odgovore na pitanja koja su se pojavila sa pandemijom, nisu mogli da se očekuju jasni i jednoznačni odgovori, a ljudima je u strahu bilo potrebno upravo to - kaže naša sagovornica. - Nauka sama po sebi počiva na sumnji, dok teorije zavere nude "jasne istine". Zato su se ljudi okrenuli socijalnim mrežama, ali tu je prevladala akademska i medijska nedovoljna pismenost. U tom šumu informacija, većina ljudi ne može da razlikuje validne od nevalidnih, nema dovoljne kritičnosti. To pogoduje širenju teorija zavere.

Misleći da dobijaju "prave" odgovore, mnogi ljudi se na ovaj način lakše suočavaju sa strahom i neizvesnošću.

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Oliver Tošković primećuje da, kao i kod drugih teorija zavera, istraživanja i kod najnovijih pokazuju da su im nešto manje sklone visokoobrazovane osobe.

- Čovek će se protiviti vakcinaciji i verovati u druge teorije zavere ukoliko ima određeni sklop ličnosti. To su često manje saradljive osobe, otvorenije za nova iskustva i paranoidnije, odnosno oni koje opisujemo kao nekonvencionalnije i nesklone timskom radu, pa se onda dešava da i osobe visokih intelektualnih sposobosti veruju u ovakve teorije, ali i neke manjinske grupe koje se osećaju ugroženo. Takođe, antivakcinalni stavovi izraženiji su kod onih koji osećaju društvenu neizvesnost, kod autoritarnih osoba i sklonijih političkom cinizmu i ekstremizmu - kaže prof. Tošković.

Novosti

Neki autori smatraju da u osnovi verovanja u sve teorije zavere, pa i antivakcinalni pokret, stoji ista tendencija - monologički sistem verovanja (kada se u pojedincu formira način promišljanja koji ima neku svoju logiku, rigidan je i neotporan na kontraargumentaciju). Mnoge osobe koje su verovale u razne zavere tokom pandemije verovatno su verovale i u druge:

- Ovakva sklonost dovodi do toga da ljudi istovremeno veruju u dve međusobno isključive teorije, kao što npr. isti ljudi misle da su princezu Dajanu ubile tajne službe, ali i da je ona živa. Tokom pandemije dešavalo se da ista osoba priča kako je virus korona napravljen u laboratoriji, ali i da zaraze zapravo nema.

Razna istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da tvrdih pristalica antivakcinalnog pokreta zapravo nema puno, okvirno oko šest odsto, a da je mnogo ljudi neodlučno u vezi sa vakcinisanjem. Osećaj da ih ima više stvara njihova prodornost i prisustvo u medijima, kaže Tošković, i slikovito objašnjava:

- To sve možemo zamisliti kao svadbu sa 100 zvanica. U uglu se šest osoba dere na sav glas kako je pečenje pokvareno i kako će se svi otrovati. Pedesetak gostiju jede i ne sluša ih. To su oni koji su se već ili će se tek vakcinisati. Preostali gosti su zbunjeni. Gladni su, ali ih vika onih šestoro plaši, pa oklevaju. To su osobe koje se nažalost verovatno neće vakcinisati, osim ako organizatori svadbe ne preduzmu nešto.

NJegova koleginica sa fakulteta, prof. dr Iris Žeželj, vanredni profesor na katedri za socijalnu psihologiju, misli da zapravo ne postoje dva tabora - vakseri i antivakseri. Primećuje da je odnos prema vakcinama više nijansiran, i među onima koji se nisu vakcinisali postoje različite grupe:

- Najviše je onih koji su uplašeni i od virusa i od vakcine, i odlažu donošenje odluke. NJima bi trebalo pomoći da donesu informisanu odluku i razumeju da odlaganje nije bezbedna opcija, jer su tokom svakog dana odlaganja potencijalno izloženi virusu. Druga grupa pogrešno procenjuje da za njih virus nije previše rizičan. U ovoj kategoriji najviše je mladih koji se uzdaju u svoj imunitet ili zdrav stil života. NJima bi trebalo pomoći da ova uverenja koriguju. Konačno, postoje i oni koji su rešeni da se ne vakcinišu i njihov broj je stabilan i kreće se oko 10 odsto. Ovo su podaci mesečnog praćenja javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku koje laboratorija LIRA pri Filozofskom fakultetu radi u saradnji sa agencijom IPSOS.

Prof. Žeželj smatra da obuhvat vakcinacijom zavisi od uslova koji se kreiraju za vakcinisane i nevakcinisane, pogotovo kod neodlučnih. Donedavno nije bilo privilegija za vakcinisane, pa je u takvim okolnostima dosegnut vakcinalni plafon:

- Kada su privilegije uvedene, čak i u ovako "blagoj" formi kovid-propusnica, deo nevakcinisanih je ubrzao donošenje odluke. Sličan proces se u većini zemalja EU desio ranije. Na primer, Francuska je početkom godine bila jedna od vakcinalno najskeptičnijih zemalja u Evropi. U julu su uvedene propusnice, pa je obuhvat vakcinacijom sada veći od proseka EU.

Naša sagovornica objašnjava i da svaka situacija opšte neizvesnosti, kao što je aktuelna pandemija, generiše objašnjenja koja se suprotstavljaju zvaničnim. Pokazalo se da ljudi radije veruju u zastrašujuć i zlonameran svet, nego u svet slučajnosti, nekompetentnosti i nereda, jer im to donosi osećaj neke vrste kontrole nad okruženjem i da znaju više od drugih. Zato su se, podseća, javile teorije zavere koje je trebalo da objasne poreklo virusa i adekvatnost mera.

Foto N. Skenderija

- Mnoge su bile međusobno neusaglašene: na primer, da je virus opasno biološko oružje, ali i da nije ozbiljniji od prehlade; da se testovi lažiraju tako da pokazuju više obolelih nego što ih zaista ima, ali i da se brojevi obolelih namerno prikrivaju i umanjuju. U istraživanjima smo utvrdili da neretko isti ljudi usvajaju i jedno i drugo, njemu suprotstavljeno objašnjenje. Činjenica da bi trebalo da se vakcinišemo dok smo zdravi izaziva kod ljudi sumnju u namere onih koji je promovišu, ali i neusaglašena ponašanja: isti oni koji odlučno odbijaju vakcinaciju jer "nije proverena", prihvatiće ako se razbole različite radikalne i manje ispitane tretmane - konstatuje Žeželjeva.

Uprkos svemu, važno je, naglašava, da pokušamo da ne osuđujemo jedni druge. Većina ljudi je motivisana istim: brigom za sopstveno zdravlje i zdravlje bliskih osoba.

"NEHRIŠĆANSKA" CEPIVA

JOŠ od kada je Edvard DŽener napravio vakcinu protiv velikih boginja počele su rasprave o tome kako bi ona mogla da ima štetno dejstvo i pretvori ljude u krave, kaže prof. Tošković:

- Rasprave su postale masovnije kada je Vlada Velike Britanije uvela obaveznu vakcinaciju protiv velikih boginja, 1841. godine, uz novčane kaze za odbijanje. Razlozi protivljenja uglavnom su bili zbog kazni, ali i zbog toga što su vakcine životinjskog porekla, što je sveštenstvo smatralo nehrišćanskim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)