Cinizam i lažni motivi agresora

Miodrag Mija Ilić

22. 01. 2020. u 20:01

Цинизам и лажни мотиви агресора

Avram Noam Čomski Foto dokumentacija "Novosti"

Ono što je NATO želeo, a što nikako nije moglo biti prihvaćeno, navedeno je u aneksu B sporazuma, čije su odredbe značile okupaciju Srbije. Naravno, Srbija na to nije pristala

U dvospratnoj zgradi broj 77 u Aveniji Masačusets, u Kembridžu, veliki Noam Čomski primio nas je u sasvim maloj kancelariji, pretrpanoj knjigama, u farmerkama i tamnosivom džemperu. Lako smo prelazili s teme na temu, nekako spontano, mirno. Iz stenograma izdvajam niz njegovih misli, onih čije se značenje proteže od te 2000. godine do danas i koje zadiru u uzroke i suštinu aktuelnih zbivanja.

"ZLOČINI koji su se na Kosovu dogodili posle bombardovanja uzimaju se kao opravdanje bombardovanja! To je paradoksalno, ta logika je neverovatna... Postalo je sasvim uobičajeno da se redosled jednostavno obrne, da se kaže da se pribeglo bombardovanju kako bi se zaustavili zločini, dok se dogodilo upravo obrnuto. Posledica bombardovanja je ogromna eskalacija zločina; stotine hiljada ljudi su proterane, mnogo ljudi je ubijeno, mučeno itd. Koji su pravi razlozi bombardovanja, i da li je bilo planirano pre Rambujea? U to nema sumnje.

"Planovi za bombardovanje bili su spremni još u zimu. Rambuje je poslužio da se otvoreno postavi ulitimatum u stilu 'uzmi ili ostavi'. Ono što je NATO želeo, a što nikako nije moglo biti prihvaćeno, navedeno je u aneksu B sporazuma, čije su odredbe značile okupaciju Srbije. Naravno, Srbija nije pristala. Teško je shvatiti kada su se ovi uslovi pojavili, ko ih je predložio. Ključno je da je NATO odustao od tih uslova kad je bombardovanje počelo! Njih nema ni u Mirovnom sporazumu od 3. juna, niti u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti.

"OČIGLEDNO je, dakle, da su postavljeni kako bi se omogućilo bombardovanje, koje je unapred planirano. Očigledno je, dakle, da su ti uslovi bili neophodni, i da su bili postavljeni kako bi se sa sigurnošću sprečilo potpisivanje sporazuma, odnosno omogućio početak vojne agresije. Generalni sekretar UN je 17. marta (pre početka agresije NATO, prim. M.I.) izneo podatak da je u prethodna dva meseca bilo 65 nasilnih smrti na obe strane. Na teritoriji na kojoj se zbiva građanski rat, 65 ubistava na obe strane svakako nije nešto dobro, ali prema standardima, imajući u vidu šta se se sve dešava u svetu, to nije bila humanitarna katastrofa, to nije mogao biti razlog vojne intervencije. Stejt department je objavio detaljnu dokumentaciju kojom pokušava da opravda bombardovanje. Dokumentacija prikazana na osnovu svedočenja izbeglica u potpunosti se odnosi na zločine koji su počinjeni krajem marta. Znači, to nije mogao da bude motiv. Možemo da se pitamo i da nagađamo šta je bio pravi motiv, a naša nagađanja odnose se osnovano na određene geostrateške interese."

Gospođica Vendi nas poslužuje čajem i šapuće nešto na uho profesoru. Reč je, svakako, o njegovim obavezama i ljudima koji ga čekaju. Gospodin Čomski odmahuje rukom, pokazujući da sve to mora biti odloženo i da je sada u razgovoru s nama. Dotičemo se ratnih zločina i razaranja zgrade Radio-televizije Srbije, ubistva 16 nedužnih ljudi na radnom mestu. Moj sagovornik ne pominje Olbrajtovu, Klintona, Solanu, ali njihova imena lebde iza njegovih reči. Izražavam čuđenje što američki i zapadnoevropski novinari ne pokazuju gotovo nikakvo interesovanje za napad na jednu medijsku kuću.

- MOGU to sebi da objasnim - odgovara tihim glasom Čomski. - Kroz istoriju je više puta dokazano da se zločini koje počini neka država ne smatraju zločinima u toj istoj državi. Po mom mišljenju, bombardovanje zgrade Radio-televizije Srbije jeste ratni zločin, ali treba ga uporediti sa drugim ratnim zločinima, kao što je - na primer - bombardovanje fabrike lekova u siromašnoj istočnoafričkoj zemlji, kad je bila uništena polovina zalihe lekova. Kakav je to tek zločin! Pretpostavimo da islamski teroristi unište polovinu zaliha lekove u Sjedinjenim Državama. Da li bi to neko primetio? Odgovor bi verovatno bio nuklearni napad. Kada Sjedinjene Države bombarduju siromašnu afričku zemlju, nema reakcije. To se smatra nebitnim. Reakcija bi bila burna samo ako bi se nešto slično dogodilo nekoj od bogatih zemalja Zapada ili nekom njihovom savezniku. Drugim rečima, razlog ćutanja je u tome što se smatra da su zločini koje počini Amerika dozvoljeni. To je jedna od prljavih istina u istoriji intelektualaca, koji su skloni da se potčine državnoj sili i da čak opravdavaju zločine sopstvene zemlje.

Haški tribunal je za Noama Čomskog kompromitovan kao pristrasan i usmeren političkim interesima najjače države, time što je istina izneverena, a pravda deljena po unapred stvorenim šablonima političkog mišljenja. Zamišljen. zagledan u jednu tačku pred sobom, on nastavlja:

"Najveća operacija etničkog čišćenja sprovedena je na početku desete decenije u Krajini, u Hrvatskoj. To je bilo najmasovnije proterivanje, koje su organizovale Sjedinjene Države, a sprovela hrvatska vojska. Jedan od aktera, recimo, hrvatski general, sada vojni komandant u OVK, pošteđen je odgovornosti. Sjedinjene Države su otišle tako daleko da su bombardovanjem onemogućile protivavionsku i druge vrste odbrane, kako bi hrvatska vojska mogla da protutnji. Sud za ratne zločine objavio je o tome interni izveštaj na 150 strana, u kome se veli da postoje prima facie dokazi o počinjenom ratnom zločinu. I - na tome se sve završilo. Nekoliko primedaba procurilo je u štampu i to je bilo sve, naravno samo zato što je zločin podržala i organizovala jedna zapadna zemlja, u ovom slučaju Sjedinjene Države. A to se dešavalo usred Balkana. Bombardovanje civilnih ciljeva, kao što je, na primer, Pančevo, što je takođe ratni zločin. Nikakva istraga, razume se, neće biti sprovedena."

"UZMIMO još jedan primer: Istočni Timor. Ono što se dogodilo u Istočnom Timoru 1999. godine mnogo je krupniji ekstrem u odnosu na događaje na Kosovu. NATO tvrdi da je na Kosovu ubijeno ukupno 2.000 ljudi, što govori o ratnim zločinima. U Istočnom Timoru, u periodu od januara do avgusta 1999, ubijeno je dvostruko više stanovnika. Posle referenduma sve je postalo groteskno, jer su za dve nedelje proterali bezmalo polovinu stanovništva i razorili čitavu zemlju! Mislite da će zbog toga oformiti međunarodni sud? Nisam siguran. Razlog je jednostavan: Zapad je podržao te zločine. Tokom dužeg perioda, vojne snage Indonezije bile su naoružavane, a Sjedinjene Država i Britanija obučavale su njene vojnike. Trećina tamošnjeg stanovništva je pobijena američkim, britanskim i francuskim oružjem. O nečemu takvom ne sprovodi se istraga."

NOVI MILITARISTIČKI HUMANIZAM

KAO misleća politička ličnost godinama istupa sa kritičkim stavovima u odnosu na američku spoljnu politiku i unutrašnje socijalne prilike, koje su posledica kapitalističkog sistema i dehumanizacije života. Esejom "Odgovornost intelektualaca" (1967) izazvao je gnev konzervativnih krugova zbog otvorenog suprotstavljanja ratu u Vijetnamu. O agresiji protiv Srbije dao je više izjava, kritikujući državni terorizam svoje zemlje i zastupajući pravo svakog naroda na slobodu i samostalnost. U knjizi "Novi militaristički humanizam" oštro je razobličio cinizam i lažne motive agresora koji su bombardovali SR Jugoslaviju.

(SUTRA: U Americi je sve roba - pa i sloboda)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije