Najekstremnija balkanska avantura na krovu boga Peruna

STAROSLOVENSKI bog groma i munje Perun, kažu legende, stanovao je na planini Pirin u Bugarskoj, a presto mu se nalazio na vihornom vrhu Vihren. U mašti naroda, ova bela gromada mermera, visoka 2.914 metara, bila je jedina dostojna vladara neba koji juri u svojim kočijama i gospodari oblacima.

Kad se Perun ražesti i prizove kišu i munje, njegov mermerni presto Vihren je nedostupan, jer uspon liči na penjanje po klizavim pločicama. Zato su sušni jul i avgust vreme kad po njegovoj kući od jutra do večeri mili beskrajna kolona ljudi koji iz podnožja izgledaju kao mravi.

Na hiljade ljubitelja prirode iz celog sveta leti boravi na Pirinu, koji je premrežen pešačkim stazama svih vrsta, od laganih do ekstremno teških. Ko se popne na planinski masiv prošaran sa 130 bistrih jezera, ne treba da se plaši da će zanoćiti u divljini, jer dobro obeležene staze vode do mnoštva planinskih domova i bungalova s velikim brojem kreveta. Smeštaj je dobar i jeftin, kao i hrana, koja je izuzetno kvalitetna.

Na beli Vihren i tamni masiv Todorke naspram njega na izlete stiže i veliki broj posetilaca i iz obližnjeg velikog planinskog turističkog centra Bansko. Vikendom planina izgleda kao promenada kojom šetaju posetioci svih životnih doba, od mališana koji su tek prohodali do planinara trećeg doba. Oni obično krstare lepim stazama između jezerca, dok fizički najspremniji osvajaju vrhove Veliku i Malu Todorku, Pirin i Kutelo. Najodvažniji se oprobavaju u najekstremnijoj avanturi na Balkanu, prelasku staze između vrhova Kutelo 1 i 2 i Banskog Suhodola, koja vodi po grebenu širokom jedva koliko da se dva čoveka mimoiđu.

Najuži i najopasniji deo ove "oštrice noža" naziva se Končeto, odnosno Konjić u prevodu s bžugarskog. S jedne strane tog vrtoglavog putića je litica koja se vertikalno spušta oko 900 metara u dubinu, dok je druga padina teorijski blaža, pod uglom od tridesetak stepeni. U svakom slučaju pad s "Perunovog konjića" je fatalan. Prelazak tog planinskog sedla dugog 300 metara uzeo je nekoliko života, čak i kad je razapeto čelično uže za bezbednije hodanje. Čim zaduva malo jači vetar, ruke ga instinktivno grčevito stežu, jer imate utisak da i lahor može da vas baci u zjapeće provalije.

Uprkos riziku, na Končetu je planinarski saobraćaj gust, a uključuje i akrobatsko preticanje i mimoilaženje iz suprotnih smerova. Niko ovde nije nervozan, naprotiv, svi se ljubazno pozdravljaju sa dobar dan i dobar put. Silazak stazom sa Končeta nije naivan i takođe je obezbeđen čeličnom sajlom.

Domaćini, bugarski ljubitelji planina i adrenalina su najbrojniji i najspretniji, ima čak i onih koji s decom u specijalnim nosiljakama pretrče preko leđa "konjića". Ipak, svi su odali priznanje grupi planinara iz beogradskog kluba "Krug", koji su na Preobraženje, kad je posetilaca na "slovenskom Olimpu" najviše, predvođeni vodičkim parom Milanom i Jasminom Vojinović, za jedan dan prešli Vihren, oba Kutela i Končeto, iako se ova avantura obično savladava tokom dva dana.

LEGENDE MEĐU OBLACIMA

LEPE legende ispletene su oko vrha Todorka visokog 2.746 metara i prelepih jezera pod njim. Po jednoj skaski, modra jezerca su suze devojke kojoj nisu dozvolili da se uda za svog voljenog Vasila. Ona je isplakala svoje oči u jezera, a zatim se, zbog nesrećne ljubavi, bacila u bezdan. Pod drugoj legendi, Todorka je bila bugarska amazonka koja se borila protiv Turaka, a kad je, povlačeći se, stigla do vrha planine, da ne bi bila zarobljena, bacila se u ponor.

* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"