U Strojkovcu kod Leskovca nema nezaposlenih: Svaka šesta kuća malo preduzeće

PORED puta Leskovac - Vučje, na 12 kilometara od grada na Veternici, znak za selo Strojkovce. Sa obe strane ove saobraćajnice čičkaju se kuće i drugi objekti. Naizgled, radi se o običnim porodičnim domaćinstvima. Mnogi bi pomislili da je Strojkovce samo još jedno od leskovačkih sela koje svoj opstanak zasniva na poljoprivredi, pa ih iznenadi saznanje da je u njemu zvanično registrovano nekoliko desetina preduzeća i preduzetničkih radnji. Svaka šesta kuća u Strojkovcu je u stvari i malo preduzeće. Ima i nekoliko većih firmi. Samo u njima je zaposleno više od 250 radnika. Ovo je selo koje gotovo da nema nezaposlenih, a svoju egzistenciju u njemu pronalaze i meštani nekoliko okolnih mesta.

Rani su jutarnji sati. Centar Strojkovca je raskrsnica puteva koji vode do nekoliko okolnih sela. Na ulicama nema ljudi. Duž glavnog puta nižu se prodavnice mešovite robe, zanatske radnje, apoteke, pekara. Ulazimo unutra. Zatičemo ljude koji ubrzano pakuju burek za isporuku radnicima u mnogobrojnim drvoprerađivačkim firmama.

PROČITAJTE JOŠ - Uspešni privrednici: Domaća moda u italijanskom stilu

- Uz podršku države, sredstvima namenjenim za samozapošljavanje, pekaru smo otvorili pre dve godine. To je bila potreba ovog sela. Osim radnika, naše mušterije su i učenici osmogodišnje škole, ali i komšije koje se bave poljoprivredom, pa svrate po doručak kada krenu na njivu - objašnjava vlasnica Ivana Vuković.

Ljudi na autobuskoj stanici nam pričaju da ovo selo ima i ozbiljne proizvođače voća koji na više hektara proizvode višnje, maline, kruške i jabuke. Uz put, dalje ka Vučju, proizvode se gajbice za pakovanje voća i povrća. Tu su i proizvođači paleta. Malo dalje velika fabrika tapaciranog nameštaja. Na kraju sela osmogodišnja škola.

- Imamo 100 učenika i 56 mališana do predškolskog uzrasta. U školi smo sredili sanitarne čvorove. Selo ima oko 1.350 stanovnika i 320 domova. Meštani su se okrenuli preduzetništvu kako su ostajali bez posla u tekstilnim fabrikama u Vučju. Sada u selu nema nezaposlenih, jer veliki deo ima neku samostalnu delatnost - priča Goran Petrović, predsednik Mesne zajednice, koji se i sam bavi sitoštampom.

Goran Kocić

Vraćamo se u centar mesta i saznajemo da je obližnja zgrada bez krova nekadašnji Dom kulture. Kraj puta mesna kancelarija. Malo iza nje ambulanta. Prekoputa Muzej tekstila. Objekat u kome je započeta priča o Leskovcu kao srpskom Mančesteru. Neki su poslove zapravo nasledili od predaka, umnogome ih unapredili i stvorili velike i dobre firme, a neki su počeli od nule.

- Kada smo se, pre 24 godine, iz predejanskog sela Palojce doselili ovde i kupili kuću, iza nje je bila livada. Počeli smo od pilane. Punu deceniju bavili smo se izvozom sirovine i raznih elemenata, a od 2008. imamo zaokružen proces proizvodnje kreveta od punog bukovog drveta. To nam je bio cilj - kaže Goran Kocić (47), vlasnik preduzeća "Drvoprodukt Kocić".

Muzej tekstila kao uspomena na preduzimljive ljude leskovačkog kraja

On ima oko 2.000 metara kvadratnih pod halama i raspolaže najsavremenijim mašinama čuvenih nemačkih i italijanskih proizvođača. U ovaj posao, kaže, uložio je više od dva miliona evra. Dobro je pozicioniran na domaćem tržištu, ali najveći deo robe plasira u zemlje bivše Jugoslavije. Ima izvoz i u Evropsku uniju i Rusiju, a pregovara i sa Kinezima. Goran brine o proizvodnji, a supruga Dragana je zadužena za papirologiju.

- Ideja nam je bila da napravimo malu firmu za našu porodicu, ali smo vremenom to prevazišli. Nameravam da naredne godine dodatno uložim u nove mašine za automatsko lakiranje i sušenje, pa i da širim asortiman na komode i ormariće - priča Goran, dok viljuškarom prebacuje paletu sa elementima budućih ležajeva.

Najsavremenije mašine u "Drvoproduktu Kociću"

Godišnje se ovde proizvede oko 50.000 kreveta. Naš sagovornik zapošljava 75 radnika i ima nekoliko kooperanata iz Strojkovca i okoline kod kojih radi još toliko ljudi.

- Želja mi je da novac ostane kod nas. Sve što može da se kupi u Strojkovcu ne kupujemo sa strane. Od folije za pakovanje do bureka. Nisam video ovakvo selo, a siguran sam da može još mnogo bolje da bude. Najvažniji su upornost, informacije i stalno učenje - zaključuje naš domaćin.

Goran Petrović, predsednik mesne zajednice

Dvojica starijih meštana, dok ćaskaju sa nama, kažu da je dobro da su se mladi snašli, da rade i da zarađuju. Nadaju se da će, za njihova života, od Leskovca do sela stići asfalt umesto kamene kocke, postavljene početkom druge polovine prošlog veka, da će septičke jame zameniti kanalizacija, a sa slavina poteći voda iz gradskog vodovoda. U zvaničnim planovima lokalne samouprave zapisane su neke od njihovih želja. Za početak, škola ima novu stolariju. Ove godine trebalo bi da dobije novi krov i podove, a kad se reše pravne zavrzlame, i centralno grejanje.

MANjE SEČE

STROJKOVAČKI drvoprerađivači značajan deo sirovine dovoze sa Kukavice. Iako se u leskovačkom kraju često govori o nekontrolisanoj seči šuma, ističu da samo vranjski deo te planine ima 480.000 kubika godišnjeg prirasta što je pet do šest puta više u odnosu na ono što se iseče.

PREDUZIMLjIVOST

MUZEJ tekstila u Strojkovcu je trajni spomenik preduzimljivim i vrednim ljudima leskovačkog kraja koji su 1884. godine otvorili prvu fabriku gajtana. To se smatra začetkom tekstilne industrije u Srbiji. Gajtanara u strojkovačkoj vodenici je prestala sa radom 1896. godine kada su čarkovi preneti u Leskovac, u prvu fabriku štofa, gde se i dalje proizvodio gajtan koji je postao poznat ne samo u Srbiji, već i na prostoru jugoistočne Evrope i Male Azije.