Tužilac i satiričar: Nenad crpi inspiraciju iz iskustva u pravosuđu

Satiričari su, pre svega, buntovnici koji odslikavaju ljudske mane, a satira je, kao što je rekao satiričar Džonatan Svift, vrsta ogledala u kome svako vidi tuđi odraz, a nikako sopstveni. Uostalom, svaki umetnik nosi neku pobunu protiv ograničavanja slobode. Mnogima deluje nespojivo to što sam zamenik višeg javnog tužioca u Jagodini i pisac satiričnih romana. To je možda tačno na prvi pogled, pa sam se trudio da nađem neki balans između posla i umetničkog poriva - kaže Nenad Necić iz Svilajnca, ovogodišnji dobitnik nagrade "Radoje Domanović" za ukupan doprinos satiri u poslednjoj deceniji, pisac dva satirična romana, "Najezda pacova" i "Park kajmana".

On dodaje da je rad funkcionera u pravosuđu za mnoge pragmatični posao, koji je manje-više vezan za formalizam, dok pisanje književnog dela zahteva duboko osećanje sveta oko sebe, "širinu", lepršavost izraza i nepridržavanje uskim okvirima. S druge strane, smatra naš sagovornik, satira je osetljiva književna kategorija, jer se bavi odslikavanjem ljudskih mana.

- Moram da priznam da teme nalazim u svom poslu, jer se svakodnevno srećem sa raznim situacijama, zabeležim ih na papir, pa tu ideju razrađujem kroz roman, a koristim i razne karaktere ljudi, koje takođe upoznajem preko svog posla. Dobar deo ideja proizilazi iz svakodnevnog života, mog senzibiliteta da stvari posmatram drugačije od "običnih ljudi", ali i zahvaljujući umetničkom genu koji sam nasledio od oca Dragana. Veliki utisak na mene je ostavio i strip "Alan Ford", koji sam čitao u mladosti, jer sam se uvek nosio mišlju da napišem umetničko delo koje će podsećati na tu vrstu humora i situacije koje se pojavljuju u stripu - iskren je Necić.

On dodaje da je tema njegovih romana univerzalna, ne tiče se nijednog konkretnog čoveka, vremena, ni mesta. Uglavnom se bavi odnosima među ljudima, njihovim karakterima i manama.

MALA BARA PUNA KROKODILA

Zadatak satire, smatra Necić, je, pre svega, ulepšavanje sveta, a ne zagorčavanje nečijeg života. Satiričar kritikuje ljudske mane, kako bi one, ako ne bile iskorenjene, makar bile podnošljivije i kako ljudi ne bi činili zlo.

- U oba moja romana odslikavaju se događaji i prilike u malim mestima. U vreme kada sve funkcioniše kako treba, ljudi lepo žive, ali kada nastupe loša vremena, ili kada ljudi misle da će da im izmakne plen, oni jedni drugima počinju da nanose zlo, tačnije, to mesto postaje mala bara puna krokodila - veli Necić.