Brine o dve svoje, ali i ćerki bivše supruge, devojčicama je i otac i majka: Miloš zbog dece ide u nadnicu i samo želi da ih izvede na pravi put

JEDINA mi je želja da decu izvedem na put. Da završe škole i postanu svoji ljudi, a posle kako im Bog da - kaže Miloš Stojković iz kuršumlijskog sela Belo Polje, za kojeg komšije tvrde da je vredan i pošten čovek, ali i još bolji otac.

Jer, ne samo što brine o ćerkama kojima je otac - Mileni (11) i Dragani (14) - već je sa njim i šesnaestogodišnja Milica, dete iz prvog braka njegove bivše supruge Ivane.


Domaćin kaže da je ona ne samo pametna i odličan đak, već je i veoma vredna, pa sestrama i njemu pomaže u svemu.


Jedino primanje koje Stojkovići imaju jeste dečji dodatak, zbog čega otac često odlazi u nadnice.

- Sve tri želimo da završimo fakultete. Milena je ranije planirala da upiše vojnu ili policijsku akademiju, a sada bi da bude nastavnica. Milica je budući psiholog, dok ću ja studirati pedagogiju - referiše Dragana.

I, dok na pitanje da li im teško padaju kućni poslovi sve tri odmahuju glavom, njihov otac ponosno dodaje da im je kupio mašinu za pranje posuđa, da se bar oko toga ne muče...
- Volela bih da malo uredimo kuću. Pored dnevnog boravka, imamo još dve sobe i kupatilo, a najveći problem su nam nefunkcionalni prozori, pa prodire hladnoća - zaključuje Milica.

Majku nijedna od njih tri ne spominje...

DO ŠKOLE I NAZAD 15 KILOMETARA

MILICA svakodnevno do škole u Kuršumliji i nazad prepešači 15 kilometara. Ide po podne u školu i vraća se uveče, po mraku. Svako veče je čekam na pola puta, jer je uglavnom neosvetljeno - govori Miloš. Zbog toga bi im, kaže, dobro došao bilo kakav auto, pošto još uvek ne može da priušti kupovinu vozila. Srećom, kaže, Milica i Dragana imaju obezbeđen prevoz do škole pa pešače samo oko jedan kilometar - od kuće do asfaltnog puta.