Počinje popis ptica močvarica, labudovi u fokusu

Nekoliko stotina članova i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u narednim danima će obići reke, jezera, bare, akumulacije, ribnjake, kanale i slična vodena staništa u potrazi za pticama.

Ovo je jedna od najstarijih istraživačkih akcija koja se na prostoru Srbije sprovodi od 1982. godine, navodi Društvo u saopštenju.

Pročitajte još: Pticama teško, ali nisu zarobljene

Ornitolozi i ljubitelji ptica lociraće i prebrojati divlje patke, guske, barske koke, ždralove, čaplje, ronce, gnjurce, kormorane, galebove, šljuke i brojne druge vrste divljih ptica koje žive uz vodena staništa, poput ugroženog belorepana i crnog orla. Posebna pažnja tokom ovogodišnjeg popisa biće posvećena prebrojavanju i utvrđivanju starosne strukture tri vrste labudova koji se mogu videti u Evropi i Srbiji i to labuda grpca, velikog i malog labuda.

„Cilj ovog istraživanja je obilazak celokupnih tokova naših najvećih reka poput Dunava, Save, Tise, Zapadne Morave i Drine radi prebrojavanja i praćenja kretanja ptica. Prebrojavanje ptica na Dunavu ove, kao i ranijih godina, radiće se sa vode i sa kopna i to nam je najveći izazov“, kaže Marko Šćiban, koordinator popisa ptica iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

On dodaje da ptice močvarice postaju sve ugroženije širom sveta, prvenstveno zbog gubitka staništa, ali i tamo gde postoje odgovarajući stanišni uslovi ptice vodenih staništa nailaze na brojne probleme koje uzrokuju ljudi, a poseban problem je trovanja olovom.

Kada je u pitanju trovanje olovom problem leži u lovu olovnom sačmom na vodenim površinama.

Prema istraživanju koje su ornitolozi iz DZPPS uradili u Srbiji se godišnje u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme.

Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi.

Pored evidentiranja vrsta i brojnosti uočenih ptica, istraživači će beležiti i da li se na vodenim površinama koje se obilaze lovi, pratiće kakvo je stanje ekosistema, obala i šuma u priobalju reka.

Učešće u zimskom popisu ptica odvija se na volonterskoj osnovi, a uspeh akcije zavisi od dobre volje i motivacije učesnika. Akcija je odlična prilika da se novi volonteri priključe, nauče da raspoznaju i popisuju ptice, i obiđu mnoge krajeve Srbije, navodi se u saopstenju.

Nakon završenog popisa, svi podaci o zabeleženim i izbrojanim pticama u našoj zemlji biće prosleđeni u svetsku bazu podataka, u Biro za istraživanje vodenih ptica u Holandiju, kao i nadležnim zavodima za zaštitu prirode u Beogradu i Novom Sadu.