NA sportskim terenima igrači prave vrhunske rezultate, osvajaju trofeje, nižu pobede, a nekome se posreći da uz sve to pronađe i veliku ljubav. Odbojkaš Vojvodine Nemanja Mašulović (24), ujedno i reprezentativac naše zemlje, svoju izabranicu Natašu Savović (26), igračicu Kleka, upoznao je posle njenog meča na Adi Ciganliji, gde je učestvovala na turniru koji se igrao na pesku. Sada su jedno drugom najveća podrška, ne samo sa tribina već i u svim ostalim životnim iskušenjima.

- Čak i tad, kad je nisam poznavao, navijao sam za nju i nervirao se kad izgubi poen - priznaje Nemanja. - Sad je još gore, teže mi padaju njene utakmice nego moje. Sećam se da sam došao na Adu da gledam finalne mečeve i kad se završilo, upoznala nas je njena najbolja drugarica, a moja klupska koleginica.

Sudbinski susret dobro pamti i Nataša, prethodnih godina članica nacionalnog tima u odbojci na pesku, za koju priznaje da je voli više nego dvoransku.

- Definitivno nas je odbojka spojila. Prvi zajednički izlazak bio je gledanje finala SP za odbojkaše. Tako da i dan-danas uživamo uz naš sport. Nemanja ove sezone u Vojvodini igra sa mnogo uspeha, pa mi nije stresno da ga gledam. Ali, kad je neki važan susret, opteretim se više nego kad ja igram. Njegova karijera je na znatno višem nivou, pa onda je normalno da proživljavam uz njega stresne trenutke, pobede, uspehe... - dodaje Nataša.

Mašulović je u Vojvodinu stigao iz Zvezde, i već je podigao dva trofeja u Superkupu i Kupu.
DRUŽIMO SE SA LENKOM VANREDNO stanje uspevaju da podnesu zajedničkim snagama. Tokom sezone su zbog klupskih obaveza živeli na relaciji Zrenjanin - Beograd - Novi Sad, a sad su u glavnom gradu.
- Imali smo priliku nekoliko dana da provedemo u Gadžinom Hanu, u okolini Niša, odakle je Nemanja. Tamo žive njegovi roditelji i zbog obaveza nismo dugo odlazili kod njih. Sad smo u Beogradu, treniramo koliko nam okolnosti dozvoljavaju, statične vežbe snage, gledamo serije, oporavljamo tela od naporne sezone. I družimo se sa mojom sestričinom Lenkom - pojasnila je Nataša.

- Uz to smo uspeli i da uđemo u grupnu fazu Lige šampiona, što bih izdvojio kao najveći uspeh, jer je to bio najteži zadatak u ovoj takmičarskoj godini. Nadam se da će se trenutna situacija rešiti, pa da ćemo biti u mogućnosti da osvojimo i pehar namenjen šampionu Srbije.

Savovićeva je, posle školovanja u Americi, nekoliko meseci provela u šampionatu Mađarske, a onda se vratila u Srbiju i zaigrala Superligu u zrenjaninskom Kleku. Igra na poziciji primača servisa, ove sezone je bila jedan od najboljih poentera prvenstva.

- Nisam mislila da će sve tako ispasti, htela sam da tražim posao u struci, vezano za matematiku i da se okrenem nekom drugom načinu života. Međutim, velika ljubav prema sportu i to što sam upoznala Nemanju, promenili su mi planove. Lepa sezona je iza mene, tri kola pre kraja smo obezbedili opstanak, a ostaje žal za plej-ofom koji nam je za malo izmakao.
Nemanjin debitantski nastup u opremi sa nacionalnim grbom oboje neće nikad zaboraviti.

- Već nekoliko godina sam se spremao za to i onda kada je došla prva utakmica, prošlog leta u Kanadi, bio sam baš motivisan. Odigrao sam bez pritiska i možda su to bili i najbolji poeni u mom životu. Naša reprezentacija je aktuelni evropski prvak, tako da je meni svaki minut sa tim momcima dragocen - zaključio je Mašulović.