Sport oružje protiv Rusije: Isključenje ruskih sportista iz svetskih takmičenja deo hladnog rata velikih sila

Branko Vlahović

15. 12. 2019. u 10:00

Спорт оружје против Русије: Искључење руских спортиста из светских такмичења део хладног рата великих сила

OBESPRAVLjENI Ruski sportisti neće moći da se takmiče na OI u Tokiju sa nacionalnim obeležjima

Bojkotom igara 1980, SAD kaznile SSSR, zbog vojne intervencije u Avganistanu, a 1984. izostali Sovjeti i 13 bliskih zemalja
OD STALNOG DOPISNIKA - MOSKVA

SUSPENZIJA sportista Rusije u naredne četiri godine, koju je uvela Svetska antidoping agencija (VADA) 9. decembra u Lozani, što automatski znači da ruska zastava i himna neće biti na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. i na Mundijalu 2022. u Kataru - izazvala je tumačenja širom sveta i navela mnoge da se zapitaju: da li je to borba protiv dopinga postala instrument novog hladnog rata među velesilama.

Čelnici Rusije su konstatovali da je odluka Antidoping agencije - politički motivisana. Premijer Dmitrij Medvedev je ocenio da sve to liči na beskrajni antiruski serijal i da je doping afera produkt sadašnje političke situacije u svetu. Potom je predsednik Vladimir Putin u Parizu jasno rekao da su politički motivi u osnovi rešenja Izvršnog komiteta Svetske antidoping kontrole. Pravnik po obrazovanju, Putin konstatuje da bilo koja kazna može biti individualna, a nikako kolektivna.

Ruski političari svesni su toga da je jedan broj sportista koristio nedozvoljena stimulativna sredstva, ali ne mogu da se slože u tome da svi moraju da ispaštaju.

- Jesmo pogrešili i moramo se i dalje boriti protiv dopinga. Ali nisu samo naši sportisti uzimali doping sredstva. Šta je sa drugima, da li su oni grešni? - upitao je premijer Medvedev.

IAKO će se Rusija žaliti Sportskom arbitražnom sudu u Lozani, malo ko u Moskvi veruje u to da će odluka VADA biti oborena. Ona podrazumeva i da Rusija ne može da bude domaćin svetskih prvenstava.

Suspenzija se, zanimljivo, ne odnosi na Evropsko prvenstvo u fudbalu 2020. (Rusija je jedna od 12 zemalja domaćina), ali nema popusta za rusku košarkašku reprezentaciju koju je žreb "poslao" u Split da igra na kvalifikacionom turniru za OI u Tokiju. Sportisti iz Ruske Federacije koji dokažu da su "čisti" moći će da se da se takmiče, ali ne pod ruskom, nego pod neutralnom zastavom.

Najnovija doping afera je izbila pošto je VADA ustanovio da je bilo prevara sa ruskom bazom podataka u periodu 2012-2015. U Svetskoj antidoping agenciji tvrde da baza nije bila potpuna, a ni autentična. Iz moskovske laboratorije su nestale stotine podataka, a neki fajlovi su bili promenjeni. Za manipulaciju podacima Izvršni komitet VADA je optužio ruske vlasti.

PODSEĆAMO, veliki doping skandal je izbio u novembru 2015, kada je Međunarodna atletska federacija (IAAF) odstranila ruske atletičare. Dobro upućeni znaju da u toj federaciji najveći uticaj imaju Amerikanci i Britanci (predsednik IAAF je Sebastijan Kou, bivši britanski atletičar). Tada je suspendovana i Ruska antidoping agencija, kojoj je vraćen status u septembru 2018, ali je bio postavljen uslov da VADA ima pristup celokupnoj bazi podataka moskovske laboratorije, tako da joj nije bilo teško da utvrdi da su podaci prepravljani.
DOGODINE 15.200 SPORTSKIH TAKMIČENjAU Ministarstvu sporta Rusije tvrde da će iduće godine u toj zemlji biti održano 15.200 raznih sportskih takmičenja, što je najviše u poslednjih deset godina. To je rezultat rapidnog poboljšavanja uslova za bavljenje sportom širom Rusije. Kao organizator međunarodnih takmičenja, Rusija je sagradila moderne stadione i dvorane koje koriste njeni sportisti.

Glavni akter razbuktavanja skandala je bivši šef moskovske laboratorije dr Grigorij Rotčenkov, koji je u međuvremenu prebegao u SAD. Taj isti Grigorij Rotčenkov je, zajedno sa svojom sestrom, prodavao ruskim sportistima "medikamente" nabavljene na Zapadu i uveravao ih da neće biti otkriveni.

Političko ratovanje se odavno preselilo u sportske arene, i od njega štetu imaju samo sportisti i ljubitelji sporta, dakle navijači. Olimpijski pokret nije ostao pošteđen posledica političkih događanja. Ideja olimpizma je izneverena više puta. Zbog rasnih, političkih, hladnoratovskih i ostalih podela došlo je do bojkota Olimpijskih igara, koji su ozbiljno zapretili ideji olimpizma.

PRE skoro četrdeset godina, u vreme Hladnog rata, Amerikanci su odlučili da kazne Sovjete tako što će obezvrediti njihov trud povodom organizacije najvećeg sportskog takmičenja. Sovjetska vojna intervencija u Avganistanu bila je povod za njihov bojkot OI u Moskvi 1980. Predsednik SAD Džimi Karter je jedva dočekao da predloži bojkot Olimpijskih igara u Moskvi. Podržao ga je "principijelni" MOK. A ko je pratio Karterovu karijeru, zna da je on i pre ulaska Sovjeta u Avganistan bio za bojkot OI zato što je "SSSR progonio disidente i otežavao odlazak Jevreja iz zemlje". Kakve veze imaju sportisti sa progonom disidenata ili sprečavanjem odlaska Jevreja iz SSSR-a?

Amerikancima su se pridružile 64 zemlje (čak i Kina) koje su zabranile svojim sportistima učešće, mada su se neki ipak takmičili u sovjetskoj prestonici. Uprkos žestokoj antipropagandi, 81 država je poslala svoje sportiste u Moskvu. Olimpijsku vatru je 19. jula 1980. zapalio čuveni sovjetski košarkaš Sergej Bjelov, a Igre je otvorio sovjetski lider Leonid Brežnjev. Bile su to prve Olimpijske igre u jednoj socijalističkoj zemlji, i u Istočnoj Evropi.

Kao utehu za zemlje, američke satelite, koje su bojkotovale Olimpijske igre, SAD su organizovale dvodnevne "alternativne igre" pod nazivom "Zvono slobode", uz učešće atletičara iz 29 država.

SOVJETSKI revanš Amerikancima usledio je četiri godine kasnije. SSSR i njemu ideološki bliske zemlje - ukupno 14 država, uzvratili su bojkotom Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu. Obrazloženje je bilo da organizatori nisu dali dovoljno garancija da će njihovi sportisti biti bezbedni. Prva zemlja koja se oglasila da ne želi da učestvuje na OI u SAD bio je Iran, i to 1983. godine.
Pritom su Sovjeti optuživali Amerikance da su komercijalizovali Igre i narušili olimpijske principe. Kasnije ocene analitičara bile su - da oba bojkota nisu dala željene rezultate.

I pred Olimpijske igre 2008. u Pekingu čule su se ideje o bojkotu Kine "zbog nasilja na Tibetu" i "masovnog kršenja ljudskih prava". Buka je brzo prošla i Olimpijske igre u najmnogoljudnijoj zemlji su održane na najvišem, čak spektakularnom nivou, uz učešće sportista iz celog sveta.
BREŽNjEV BIO PROTIV OLIMPIJADEGodinu dana posle dobijanja prava da organizuju Letnje olimpijske igre u Moskvi, u Kremlju su shvatili da je to preskupa zabava. Sovjetski lider Leonid Brežnjev je na zatvorenim skupovima u Kremlju postavljao pitanje da li je mudrije da se odustane od Olimpijskih igara, jer je za njihovu organizaciju potrebno mnogo novca. Ipak, Brežnjevu su objasnili da bi bila veća šteta ako bi se otkazala organizacija. Tada je SSSR uložio veliki novac u gradnju aerodroma i sportskih objekata, koji su mu inače bili potrebni.

OGROMNA politička i medijska histerija orkestrirana je i pred Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. Pored tradicionalnih zamerki Rusima da ne poštuju ljudska prava na Kavkazu, pojavili su se i novi "argumenti". Amerikanci su bili ljuti na Ruse što im nisu izručili prebega Edvarda Snoudena, koji je u Moskvi dobio utočište i klevetao SAD kako pomoću kompjuterskih programa uspevaju da kontrolišu i suparnike i saveznike. U buketu primedaba bilo je i hapšenje pankerki iz grupe "Pusi rajot", koje su se izrugivale svojim nastupom u pravoslavnom hramu u Moskvi...

Otvaranje "bele olimpijade" u Sočiju izbegao je američki predsednik Barak Obama, uz službeno objašnjenje o "prepunom kalendaru obaveza". Da se nije radilo o bojkotu, predsednik SAD je mogao u Soči da pošalje svoju suprugu Mišel Obamu, kao što je to učinio na Olimpijskim igrama 2012. u Londonu.

Neki američki novinari, koji slabo poznaju istoriju, Zimske igre u Sočiju upoređivali su sa Olimpijadom u Berlinu 1936. u jeku vlasti nacista. Te američke sveznalice su "zaboravile" da je upravo Amerika bila za to da se odobri organizacija OI Hitlerovoj Nemačkoj, pošto je njena delegacija posle boravka u toj zemlji u izveštaju napisala da nije videla da tamo postoji rasna netrpeljivost, uz preporuku da SAD mnogo toga treba da nauče od Nemačke o organizaciji sporta u zemlji!?

ZBOG prvobitnog velikog doping skandala, Rusi su na Olimpijskim igrama 2016. u Riju imali manji broj sportista nego što su planirali. Olimpijski komitet Rusije je želeo da pošalje 387 sportista, ali im je planove pokvarila Svetska federacija lake atletike. Osim toga, bili su optuženi da su u Sočiju "mućkali" sa testovima na doping. Bio je to ogroman šok za mnoge. Tada su mnogi sportisti iz mnogobrojnih zemalja sveta podržali ruske kolege, objašnjavajući da se doping, pogotovo u atletici, znatno više koristi na Zapadu nego u Rusiji. Uostalom, svi savremeni preparati koji se smatraju doping sredstvima napravljeni su na toj strani planete, a najviše u SAD.
Zato su ruski sportisti bili prinuđeni da se na Zimskim olimpijskim igrama 2018. u južnokorejskom Pjongjangu takmiče pod "neutralnom zastavom". Bilo je to kolektivno kažnjavanje, zbog toga što je utvrđeno da je jedan broj sportista koristio zabranjena stimulativna sredstva.

OSIM na olimpijskim arenama, hladni rat je stigao i do fudbalskih stadiona. Zbog rata u Donbasu i povratka Krima matici, na "protivničkoj strani" je vođena velika kampanja da se Rusiji oduzme organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Za razliku od sportskih organizacija gde je uticaj SAD i Velike Britanije ogroman, FIFA se nije obazirala na te prozivke...

Svetsku smotru fudbala, prvi put u istočnoj Evropi, u 11 ruskih gradova i na 12 velelepnih stadiona, rukovodstvo FIFA ocenilo je kao najbolje organizovanu do sada. Ujedno je to bio u istoriji fudbala najprofitabilniji šampionat, koji je doneo čist profit od tri milijarde i 533 miliona dolara. Zbog svega toga, na kraju su domaćini dobili mnogobrojne pohvale. Sve priče o opasnosti od terorističkih akcija su se pokazale neozbiljnim, jer je bezbednost sportista i navijača bila na maksimalnom nivou.

Nije uopšte sporno da se mora nastaviti borba protiv dopinga, ali za sport bi bilo lekovitije kad bi se iz njega povukla politika, jer je ona mnogo štetnija od nedozvoljenih farmacetskih preparata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Brateee

15.12.2019. 11:11

Zivela nasa Bratska i Pravoslavna Rusija !!! Naj jaci su i naj bolji..Putin Car !!!

sinisa

15.12.2019. 11:14

Ponudimo RF da se njihovi sportisti takmice pod nasom zastavom. Makar u disciplinama gde nemamo ucesnike. Inicijativa treba da potekne of gradjana.

Nebojša

15.12.2019. 16:03

Klasicno nasilje. Prvo i osnovno VADA analizira i nije ta koja moze da donosi odluke. Ali ova sila zapada je na samrti u slobodnom padu. A onda ce i americki sportisti na doping kontrole i svi ce napolje sa terena jer senajmanje 90% njih dopinguje ali su zasticeni od kontrola

Baneton

15.12.2019. 16:46

Pa trebalo bi organizovati podrsku ruskim sportistima! Kada bi jos pedesetak zemalja povuklo ucesce iz protesta solidarnosti sa rusima mozda bi se stvari promenile...

Ролекс.

16.12.2019. 00:01

U Americkom sportu I'ma mnogo prljavstine,drugo OI u L.Andjelosu bile su mizerija tu je bino cisti biznis tako da su to najlosije Olimpiske igre kao organizatori.