Majkl Džordan ili Kobi Brajant? To je pitanje koje su često fanovi NBA lige postavljali kada su vodili raspravu o tome ko je najbolji igrač svih vremena.


Mišljenja su podeljena, ali je za nijansu uvek ispred bio Džordan, a odmah za njim i Kobi. A, danas je svet potresla užasna vest. Legendarni as Lejkersa je poginuo u helikopterskoj nesreći u Kaliforniji.


PROČITAJTE JOŠ: Američki portal objavio: Kobi Brajant poginuo!


Sa njim je bila njegova trinaestogodišnja ćerka Ana Marija, kao i još troje ljudi. Ipak, ove reči nisu posvećene tragičnom događaju, već životu jednog od heroja.


Kobi je bio upravo to, legenda, heroj i uzor mnogima koji tek počinju da se bave sportom, ali i onima koji su već zakoračili u profesionalne vode. Mnogi sadašnji sportisti, iz raznih sportova, su priznali koliko im je njegova pomoć značila.


Brajant je rođen u Filadelfiji 1978. godine. Išao je u srednju školu “Louer Merion” gde je odmah uspostavio dominaciju. Već tada je pokazao o kakvom karakteru se radi. Vodio je školu do prve titule državnog šampiona posle 53 godine i prosečno je, kao srednjoškolac, beležio 30.8 poena, 12 skokova, 6.5 asistencija, 4 ukradene lopte. Kakav je bio već tada najbolje govori podatak da je postao najbolji strelac u istoriji sa 2.883 poena, prestigavši Vilta Čembrlena i Lajonela Simonsa.


Tada je doneo odluku koja je mnoge iznenadila - da pravo iz srednje škole ide u NBA ligu! Na draftu 1996. godine ga je izabrala ekipa Šarlota, kao 13. pika prve runde. Međutim, Lejkersi su već tada primetili o kakvom potencijalu se radi i poslali su startnog centra Vlade Divca u trejdu u zamenu za Kobija.


PROČITAJTE JOŠ: PRVI snimci sa mesta nesreće: Ovde je Kobi Brajant poginuo (VIDEO)


Bio je to početak nastanka legende. Pod vođstvom još jedne legende, trenera Fila Džeksona, Kobi je sa “jezerašima” ubrzo osvojio i tri uzastopne titule (2000, 2001. i 2002. godine). Te, 2002. godine navijači u Srbiji posebno pamte finale Zapada i duel sa Sakramentom za koji su igrali Peđa Stojaković i Vlade Divac. Tada su sudije bile na strani Lejkersa i “pogurale” su ih u finale posle sedam utakmica, gde su kasnije Kobi i Šakil O'Nil rutinski savladali Nju Džersi Netse (4:0 u seriji). Tada je usledila pauza po pitanju pehara i razlaz sa Šakilom. Igrao je dva finala, 2004. i 2008. godine, ali su tada slavili Detroit Pistonsi i Boston Seltiksi.


To ga je učinilo samo još jačim. Pronašao je pravu hemiju sa Pau Gasolom i krenula je nova serija dominacije. U naredne dve godine je osvojio još dve titule. Prvo je 2009. godine pao Orlando, a onda je godinu dana kasnije usledila osveta Bostonu, drama, sedma utakmica i peti prsten za “Crnu Mambu”. Pokušao je Kobi posle toga da dođe i do šeste, da se izjednači sa Džordanom, ali nije u tome uspeo.


Teška povreda Ahilove tetive 2013. godine mu je značajno odmogla u svemu tome. Konačnu odluku o penziji je doneo 2015. godine i ta sezona mu je bila i oproštajna turneja. Na skoro svim utakmicama te sezone je i od protivničkih navijača dobijao ovacije, aplauze i “MVP” uzvike. Dao je ukupno 33.643 poena u karijeri, uz 7.047 skokova i 6.306 asistencija.


Sa reprezentacijom SAD je osvojio dva zlata na Olimpijskim igrama (2008. u Pekingu i 2012. u Londonu).


Kada su individualna priznanja u pitanju, pored pet titula ima dva priznanja za MVP NBA finala (2009. i 2010. godine), MVP nagradu za 2008. godinu, 18 učešća na Ol-staru, četiri MVP priznanja sa meča svih zvezda (2002, 2007, 2009. i 2011. godine), dva puta je bio najbolji strelac lige (2006. i 2007. godine), a 1997. je pobedio i na takmičenju u zakucavanjima.


Koliko je bio značajan za Lejkerse verovatno najbolje govori to što su oba broja koja je nosio u karijeri - 24 i 8.


Počivaj u miru, legendo!