Koliko put do sportskih zvezda može da bude trnovit odlično zna Vladimir Štimac. Iskusni centar, koji je nedavno treći put u karijeri zadužio opremu Crvene zvezde, govorio je za litvanske medije o dečačkim danima daleko od kuće.

Nekadašnji reprezentativac Srbije je kao tinejdžer napustio rodni Beograd i otišao u Žalgiris, čiji je član bio od 2005. do 2008. godine.

- Dešavalo se da u Litvaniji bude i -40. Stvarno je teško živeti u tim uslovima. Voleo bih da vidim da mladi igrači češće prolaze kroz ovakve situacije. Naravno, pričam o zdravom košarkaškom okruženju. Onda vas okolnosti nauče disciplini i osnovama košarke – rekao je Štimac i potom se osvrnuo na neke loše navike koje je tada teško uspevao da kontroliše.

- Mnogo sam voleo da jedem. Dešavalo mi se da odem u Srbiju na odmor i da se za deset dana vratim sa pet kilograma viška. Uživao sam u hrani. Samo sam jeo i jeo. Za ljude iz jedne pekare bio sam najvoljeniji komšija. Išao sam tamo svakog dana. Samo bih pokupio kesu koju si mu ostavljali. Stavim je u ranac, platim i odem. I tako iz dana u dan.

Na njegovu sreću, u Žalgirisu je tada kao trener radio Kazis Petkavičijus, koji se prema dečaku iz Srbije postavio kao drugi otac.

- Boleo bih da ga sada vidim i javno mu se zahvalim na svemu šta je uradio za mene. Nikada nisam video da je bio loše raspoložen. Imao je mnogo godina. U tom trenutku 70, ali je izgledao kao da ima 20 manje. Uvek je bio tu za nas. Stalno nam je pokazivao kako treba da igramo ispod koša. Njegova metodologija se zasnivala na staroj školi, ali je učinio da svi budemo bolji“.

Nekadašnji reprezentativac SSSR preminuo je 2008. godine, a koliki je uticaj imao na Štimčev život, govori prostor koji mu je srpski centar posvetio u intervjuu.

- Bio je čovek pun anegdota. Znao je da ranije dođe po mene kako bi zagrejao automobil. Radio je to kako se ja ne bih smrzao. Stalno smo pričali, voleo sam da pričam sa njim. Veliko poštovanje.

Veliko poštovanje Zvezdin košarkaš ima i prema nekadašnjem hrvatskom reprezentativcu Marku Popoviću.

- Dešavalo mi se da ostanem bez novca. Žalgiris mi je dao klupski automobil, ali ja nisam imao pare za gorivo. Bilo me je sramota da zovem roditelje. I onda sam nazvao Marka Popovića. Rekao sam mu da sam ostao bez para. On je bio smiren. Odmah mi je pozajmio novac i rekao da ne treba da brinem. Od njega sam naučio mnogo. Savetovao mi je kako da se ponašam sa novcem i da ne pravim gluposti.

Znao je Popović i da ga ukori.

- Otvoreno mi je jednom prilikom rekao da sam previše debeo i da moram da smršam. Disaciplinovao me je. Jednom prilikom me je izribao na treningu. Govorio je da se nisam ni oznojio i šta je uopšte radim u životu. Bio mi je od velike pomoći i to neću nikada da zaboravim – rekao je Štimac.