Mijatović o nezavisnosti Crne Gore: Podržao sam referendum zbog predsednika, jer mi je prijatelj 30 godina

Novosti online

05. 04. 2020. u 11:38

Мијатовић о независности Црне Горе: Подржао сам референдум због председника, јер ми је пријатељ 30 година
Španski magazin „Jot Down“, koji se bavi uglavnom temama iz kulture, a koji izlazi u saradnji sa dnevnim listom „El Pais“, objavio je veliki intervju sa Predragom Mijatovićem, proslavljenim fudbalerom i legendom Reala
Španski magazin „Jot Down“, koji se bavi uglavnom temama iz kulture, a koji izlazi u saradnji sa dnevnim listom „El Pais“, objavio je veliki intervju sa Predragom Mijatovićem, proslavljenim fudbalerom i legendom Reala.

Strelac „onog gola“, čovek koji je 20. maja 1998. godine „zadržao dah u presudnom trenutku“ i doneo Realu titulu čekanu 32 godine, srebrna lopta Frans fudbala 1997. iza Brazilca Ronalda, opisao je celu karijeru, od početaka u Titogradu, preko Budućnosti, Partizana, Valensije... sa osvrtom na ulogu u nacionalnim timovima SFR i SR Jugoslavije, dramatičnim momentima kroz koje je prolazio tokom NATO bombardovanja 1999, podršci za nezavisnosti Crne Gore na referendumu 2006...

Kakav je bio Titograd, sada Podgorica, glavni grad Crne Gore, interesovalo je novinara magazina.

„Bio je dobro, ali da bi nam kupio kuću, moj otac je morao da ode da radi u Libiji nekoliko godina, zahvaljujući vezama koje je moja zemlja imala sa nekadašnjim Pokretom nesvrstanih. Živeli smo veoma dobro. Imao sam srećno detinjstvo. Bio sam jedini dečak – imam dve sestre – a to je u Crnoj Gori značilo da imaš sve privilegije.

Podsetio je da je od detinjstva igrao fudbal na ulici, a da je počeo u Komu.

„Počeo sam kasno. Nisam voleo da treniram. Zanimljivije mi je bilo da igram na turnirima sa prijateljima tako što bismo imali neke sitne opklade. Išao sam na treninge, odustajao, vraćao se... Kada sam imao 12 godina, trener je došao kod mog oca i rekao mu da ću da budem veliki igrač, da imam izuzetan talenat. Zvučalo je kao bajka. Voleo sam fudbal, ali nisam želio da budem fudbaler. Ipak, obećao sam ocu da ću trenirati, a u Crnoj Gori kad obećaš nešto ocu – ili održiš, ili si praktično mrtav za njega. Ali, moja karijera je bila čudna. Treniram, ali kada dođe leto, idem na more. Nisam igrao za reprezentaciju Jugoslavije do U 20 selekcije i prvenstva sveta 1987, a tada sam već imao profesionalni ugovor“, rekao je Mijatović.

Sa 16 godina je igrao u prvom timu OFK Titograda u drugoj ligi („veoma komplikovano takmičenje za dečaka“), a prelomni trenutak je bio poziv Budućnosti.

„Tada se moja budućnost promenila. Otišao sam sam na biciklu da potpišem ugovor. Kada sam se vratio kući, pričali smo o tome šta ću da studiram, a ja sam izvadio ugovor iz džepa. Otac nije znao. Rekao sam im da nema studiranja, da sam potpisao ugovor na četiri godine. Nastala je drama“.

Kakvo je bilo prvenstvo Jugoslavije?

„Putovanja su bila užasna, svuda smo išli autobusom. To je bilo normalno, nismo znali ni za šta drugo. Moja namera je bila da dođem do Hajduka, Dinama, Partizana ili Crvene zvezde, velike četvorke, gde bih stekao reputaciju i zaradio više novca. Tada je, 80-ih godina, bilo teško igrati u gostima. Bilo je provokacija, ponižavanja, a to se radilo znajući da ih isto čeka kada oni budu gostovali. I mi smo plašili protivnike takođe. Uglavnom, utakmice u gostima su se gubile, ali bilo je to ozbiljno takmičenje i za razvoj talenta, ali i za iskustvo“.

Mijatović je podsetio i na poziv u omladinsku reprezentaciju SFR Jugoslavije pred SP u Čileu 1987.

„Bio sam novi u toj grupi i tako sam se ponašao. Prvih nekoliko sedmica nisam imao važnu ulogu, a kasnije sam postao starter i davao golove. Osvajanje svetske titule nas je sve lansiralo, tada je počelo moje prijateljstvo sa Šukerom i Bobanom... Bili smo heroji u zemlji...“.

Posle Čilea je postao zvezda, želeli su ga svi. Imao je predugovor sa Hajdukom, a otišao je u Partizan. Pričalo se da mu je Hajduk kupio BMW, koga je slupao.

„Ne, ne. Platili su me unapred, ali novac je vraćen kada došla ponuda Partizana. Istina je da sam kupio automobil, ali ne BMW, već Reno Turbo. I imao sam udes. Mladić, brza kola...“.

U Hajduk nije otišao, jer se pojavio Partizan sa pričom, koja je bila, nažalost, tačna..

„Upozoreni smo šta će da se dogodi za nekoliko godina. Zvaničnik Partizana, oficir u JNA, došao je u moju kuću i rekao ocu i meni da će da se dogodi nešto o čemu ne može da priča. Mislio sam da će da me uplaši...“

Sve što se dogodilo u Jugoslaviji nije, međutim, uticalo na njegovo prijateljstvo sa hrvatskim igračima. Hrvatska je 1994, za vreme rata, igrala u Valensiji, Peđinom gradu...

„Bili su to Šuker, Boban, Prosinečki ... moji prijatelji. Bio sam na stadionu, posetio ih... Sećam se da je u Beogradu bili priče kako sam mogao da pozdravim neprijatelje, ali to bih uradio uvek. To su moji prijatelji. Nikada nisam ulazio u politiku, samo su me interesovali sport i prijateljstvo. Želeo sam da provedem vreme sa kolegama koji su nosili dres Jugoslavije, kao i ja. Bio sam kritikovan, nazivan izdajnikom, ali nije me bilo briga“.

Mijatović je tada rekao: „Nisam primitivac. Neću pokazati patriotizam, ako okrenem leđa prijateljima“.

„Zašto sportista mora da sledi strategiju političara? To sam mislio tada, mislim i sada. Moj patriotizam se ogledao u tome da branim boje mog tima na najbolji mogući način i da golovima donosim radost ljudima. Neki sportisti su palili zastave, govorili nešto, ja nikad. Niti ću“.

Sa Šukerom je ubrzo zaigrao u Realu, a Raul se žalio Kapelu da ga njih dvojica ignorišu...

„Bilo je istine u tome (smijeh). Sada mogu to da kažem“.

Realu je doneoo titulu čekanu 32 godina, golom protiv Juventusa, u Realu ga je dočekalo i bombardovanje Jugoslavije.

„Bio sam na pripremama nacionalnog tima, morali smo da napustimo pripreme i odemo iz zemlje, jer će biti bombardovanje. Otišao sam preko Budimpešte i na putu ka granici vidio kako padaju bombe. Bio je to šok. Nisam mogao da verujem. To me potpuno raznjelo. Vratio sam se u Španiju, prvenstvo je bilo u toku, ali moje misli su bile u Jugoslaviji. Razgovarao sam celi dan telefonom sa ljudima u mojoj zemlji. Međutim, morao sam da igram, to je bio moj posao. Trener je bio Tošak i pokazao je da me razume. Međutim, kada sam mu jednom tražio dozvolu da ne igram, on mi je dao, ali je zatim rekao da sam odbio da izađem na teren. Nisam bio u stanju da igram, nisam mogao da se skoncentrišem“.

Podržali ste nezavisnost Crne Gore. To je bilo malo čudno, jer ste nekoliko godina ranije bili ispred ambasade SAD u Madridu i prostestovali ogrnuti u zastavu Jugoslavije.

„Podržao sam predsednika Crne Gore, jer je on moj prijatelj. Znamo se 30 godina. Nije bilo moguće da dođe do problema, bio je to referendum. To nisam uradio zbog politike, već zbog prijateljstva. Sada svaka zemlja ima svoj put i to je to“.

Dve godine nakon gola u Amsterdamu, otišao je iz Reala u Fiorentinu... Nije bio uspešan kao u Španiji.

„Oni su me želeli odmah nakon gola Juventusu. Mislim da sam i danas idol tamo, zbog tog gola i njihovog rivalstva sa Juventusom. Međutim, bio sam u padu. Imao sam povredu, a italijanski fudbal, nakon godina u Španiji, nije mi prijao. Bio je fizički jači, a ja u godinama. Takođe, počele su komplikacije sa bolešću mog sina... Prva sezona nije bila loša, ali druga...“.

Zvezda se gasila, Mijatović, legenda Reala, završio je karijeru u Levanteu i počeo novu priču, koja ga je nekoliko godina kasnije vratila u „kraljevski klub“, na funkciju sportskog direktora.

Nekada se u Jugoslaviji uspešnost treninga merila povraćanjem. Mnogo puta je Mijatović za sebe govorio da nije velika zviezda već veliki radnik.

„Kako mi je reputacija rasla, sve više sam trenirao. Fudbal je jednostavan – igraš kako treniraš. U Jugoslaviji, tokom pripremnog perioda, prolazili su dani da ne vidimo loptu. Uspešnost treninga se merila – povraćanjem. Ako svi povratimo, dobro je. Ako neko ne povrati, nešto nije dobro i kažu ti: 'Ponovo'. Ne pitaš ni koliko serija, ništa, radiš dok ne kažu da staneš. Takođe, igrači iz Jugoslavije su gladni uspeha. Ako odeš iz zemlje i vratiš se a nisi uradio ništa, ljudi ti okrenu leđa. To je takvo društvo. Izgubio si šansu života. Igrao sam za moju porodicu, moje roditelje, kako bi oni bili ponosni na mene. Da nisam uspeo, bila bi katastrofa“, zaključuje Predrag Mijatović.

Izvor: Vijesti.me

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (58)

Sportmaki

05.04.2020. 11:47

Fudbaleri ako dobro igraju za to su dobro plaćeni, ali nebitni za velike političke izjave.Bolje im je da ćute

Sportmaki

05.04.2020. 11:47

Fudbaleri ako dobro igraju za to su dobro plaćeni, ali nebitni za velike političke izjave.Bolje im je da ćute

Sportmaki

05.04.2020. 11:47

Fudbaleri ako dobro igraju za to su dobro plaćeni, ali nebitni za velike političke izjave.Bolje im je da ćute

Sportmaki

05.04.2020. 11:47

Fudbaleri ako dobro igraju za to su dobro plaćeni, ali nebitni za velike političke izjave.Bolje im je da ćute

Sportmaki

05.04.2020. 11:47

Fudbaleri ako dobro igraju za to su dobro plaćeni, ali nebitni za velike političke izjave.Bolje im je da ćute

Aleks

05.04.2020. 11:48

Tuzno je, Pedja legendo, sto ti je Milo uopste prijatelj. Drugo, tuzno je da zarad bilo kakvog prijateljstva svesno potpomazes pazbijanje drzavne zajednice. Trece, kako si ti onda bolji od Hrvata 1991?! Znaci jednu secesiju podrzavas, drugu ne? Vidi se da covek ni u svojim 50-tim nema svoje misljenje, vec zauvek u nekakvoj jugoslovenskoj krizi indentiteta?! Tuga naseg naroda.

pereee

05.04.2020. 11:55

Po toj logici da mu je prijatelj hitler, glasao bi za naciste. A boban i suker su bas drustvo, osvedoceni ustasofili! Vrhunska igracina sa druge strane!

Alex

05.04.2020. 11:57

Sreca da živiš, hranis se i karijeru napravio u Beogradu a glasas protiv mog naroda. E pa bogami, pozabavicemo se tvojim obitavanjem u Srbiji, precko nasa.... Novokomponovana si "gospoda" I novcem naučio da srices rečenice ali praziluk još klija iz tvoje pozadine, kojoj ama bas ništa ne možeš... DZABA TI SVE. Jak ti je prijatelj, bolje da ćutiš....

браћа по матери

05.04.2020. 11:59

Није Мијатовић никакав прешједников пријатељ, већ његов потрчко. О дружењу са Бобаном и Шукером у време највеће пљувачине, илузорно је коментарисати.

Мики Србенда

05.04.2020. 12:00

Сматрао сам те за великиког патриоту, просрпски орјентисаног у некадашњој СРЈ, али у ствари ти си овим показао да си окорели Дукљанин и Милов сепаратиста, лично си ме јако разочарао!

dex

05.04.2020. 12:09

Pa isto tako si ima jos vise prijatelja na drugoj strani.Tako da taj izgovor ne pije vodu.Nego prpa za polozaj svoj i familije.

Marko

05.04.2020. 12:27

Podrzao si referendum. Da li ti zivis u Srbiji ili Crnoj Gori???!! Naravno da ne zivis. Takvi su najvise i podrzavali i finansirali ocepljenje, a sada su daleko od svoje domovine a nas narod zivi odvojeno!

Liver

05.04.2020. 12:29

I ti biras prijatelje svaka ti cast!? Jedno mi nije jasno, da si na osnovu prijateljstva sa onima koji su osramotili Crnu Goru glasao za nezavisnost!? Znaci li to da bi zbog prijatelja izdao vjeru i naciju!?? Pa kakav si ti to covjek!?

mamilju5@ofir.dk

05.04.2020. 12:31

Koja “inteligencija”!Podrzao nezavisnost CG,jer mu je predsednik prijatelj..

milann

05.04.2020. 12:36

Priznanje Kosova ista prica? Danas ne cujemo zahteve iz CG ni od Mijatovica Milovog da se to priznanje povuce. Braco Cesi svaka cast! Srbima u CG oodrska orotiv ovajkvih konvertita prema prilici.

Goxi

05.04.2020. 12:44

Ja baš pamtim jedan članak o njemu u listu "Novosti" čiji je naslov glasio "Žao mi je da se odvajamo jer smo jedan narod".Takodje je izjavio da bi igaro za samostalnu Crnu Goru.

OD KAD SE POJAVI KORONA, OVAJ NAM SVAKA TRI DANA DOSADJUJE

05.04.2020. 12:54

Jel to Milo narucio kod Novosti, da pisu o njegovom misljenju?

Prijatelj

05.04.2020. 13:24

И мени је пријатељ па нисам изашао на Референдум,преноси један.з́

петар

05.04.2020. 13:27

Има нешто што се зове карактер, понос, принцип. То би овај сепаратиста и неокомуниста требао да зна.

Василије

05.04.2020. 13:33

Милогорци су врло превртљива сорта а Мијатовић се је много разочарао у Мила јер Пеђа је карактер од човјека.

Cika Boris

05.04.2020. 13:37

Svi vi koji pljujete po Mijatovica posebno vi zvezdasi, gde ste bili da osudite gest Prosineckog koji je slavio rame uz rame sa Tudjmanom prvu godisnjicu bljesak i oluja u Kninu, to vam nije smetalo, posto je Prosinecki ciganin kao i vi, a pitam ja vas ko je vise srba pobio Djukanovic ili Tudjman, sram vas bilo !!!!

Ime ili nadimak

05.04.2020. 13:49

Boban, Suker, Milo... ko jos moze uci u ovaj velicanstveni spisak? Budak, Luburic, Sakic, Drljevic? Lepo drustvance.

BOKELJ

05.04.2020. 14:13

Ti si tipični montenegrin koji je sve dobio od Srbije i pobjegao iz CG i sad pametuje treba da se vratiš u ida uživaš u blagostanju koje je napravio tvoj prijatelj

Hermes

05.04.2020. 14:19

Ispričaj nam neki događaj iz tog ''dugogodišnjeg prijateljstva''. Na primer, koliko ti je platio da podržiš referendum?! Drugačije rečeno - kolika je cana lažnog poštenja?

nadnacionalni ateista

05.04.2020. 15:02

Peđu, kao i mnoge koji su na referendumu 21.05.2006 glasali za Nezavisnost samo zbog prijateljstva ili simpatija prema Predsjedniku Đukanoviću mogu da razumijem jer je predreferendumska euforija bila zaista velika i maestralna, ali je veoma bitno i važno danas, skoro 14 godina kasnije da su svi, a među njima i mnogi od onih koji su na referendumu bili protiv Nezavisnosti danas shvatili od kolikog je značaja i važnosti povraćaj Nezavisnosti poslije skoro 88 godina.

Vladimir

05.04.2020. 15:17

@nadnacionalni ateista - Ima Crna Gora pravo na nezavisnost i po ljudskim i bozijim zakonima.Nema potrebe da se prava nas Pele.

Kamilica

05.04.2020. 15:31

@nadnacionalni ateista - kako to gordo zvuci kada sledbenici kompartijskog nacionalsovinizma pocnu da se nazivaju nadnacionalnim ateistima.

Somborac

05.04.2020. 16:45

@nadnacionalni ateista - Mislim, nemoj da se ljutis, ali od koga ste vi to nezavisni? Niste nikad bili veci robovi nego sad, zapamti to.

KO NAM JE KRIV STO SMO CORAVI

05.04.2020. 15:34

Njegova je frizura uvek govorila s kim je srodan. Mozda danas radi za prijatelja, za njegovu pomorsku agenciju?

gid

05.04.2020. 15:50

Zbog jednog prijatelja pljunuo si 7 miliona Srba cije ime i prezime nosis. Cak smo svi kao budale saosecali tvojoj tragediji. Ja sam Zvezdas i bio sam u agoniji jer mi te bilo zao.

Mississauga

05.04.2020. 16:17

Vidi se da ste isti. I ti Mijate si trebao u zatvor u Španiji zbog ne plaćanja poreza. Pa si morao debelo da platiš , da ne završiš iza rešetaka.

Srpska Budva

06.04.2020. 10:02

@İgor - Evo svi mi iz Budve, Boke, sa Sjevera, Zete, Niksica, ... uvijek smo bili Srbi, kao i Njegos i Kralj Nikola i svi nam preci. Mi cak do 1946 nikad nismo ni bili u CG. Pametnom dosta. A tebi Igore?

Сеновић

05.04.2020. 20:44

Увео би ти ка возу , а не да имаш две државе ко и сви твоји па која ти кад више одговара.