NA zimskim pripremama je blesnuo i hitro uskočio u prvi plan. Novi trener Crvene zvezde Dejan Stanković procenio je da nema tu šta da se čeka, pa je devetnaestogodišnjeg Željka Gavrića gurnuo u "najjaču vatru". Posle kaljenja u Grafičaru, počelo je pravo čeličenje. Željko se odlično prilagodio Dekijevim zahtevima i nametnuo kao predvodnik mladog talasa koji čine još Veljko Nikolić, Njegoš Petrović i Marko Konotar. Na prijateljskiom utakmicama isticao se brzim prodorima i driblinzima po levom krilu, postigao je i dva pogotka.

- Sve je ovo još za mene neko novo i lepo iskustvo, desilo se iznenada - kaže Gavrić u razgovoru za "Novosti". - Stanković je ukazao poverenje Veljku, Marku i meni, Njegoš je još odranije bio u prvom timu i mi smo bili presrećni zbog toga, kao i zbog lepih reči i pohvala koje smo dobili. Bilo je malo i euforije, tako da sam jedva čekao da počne prvenstvo. Odlično smo se spremili, želimo da Zvezda nastavi sa dobrim igrama i pobedama.

Prethodnih mesec dana na Kipru i u Turskoj trudio se da maksimalno upije svaki Stankovićev savet.

- Najviše sam naučio neke taktičke elemente. U Grafičaru sam manje obraćao pažnju na defanzivu, trebalo je da popravim igru u odbrani i podignem je na viši nivo. Stanković je izuzetno tolerantan, nas mlade najbolje razume, jer je debitovao u prvom timu sa šesnaest godina. Bodri nas, traži da uvek dajemo sve od sebe, da budemo fokusirani i ne dopustimo da nam padne koncentracija jer smo još neiskusni.

Gavrić je otkrio o čemu najviše mašta mladi igrač Crvene zvezde pred kojim je veliko dokazivanje.
BISER IZ UGLjEVIKAGAVRIĆ je još jedan Zvezdin biser poput Jovića i Joveljića koji dolazi iz Republike Srpske.
- Došao sam na "Marakanu" 2014. iz Ugljevika, skauti crveno-belih su me tamo zapazili na jednom turniru mlađih kategorija. Sa 13 godina doveden sam na probu, prošao sam i ostao. Moj otac Jovo je igrao fudbal u Ugljeviku, a u Beogradu mi je sada i sestra, studira na FON.

- Maštam da imam dobru sezonu i da se pokažem u derbiju, dam gol. U mlađim kategorijama sam tri puta pogodio stativu, nisam imao sreće da postignem pogodak iako smo svaki put pobedili Partizan i to uglavnom sa dva razlike. Jedino je poslednji put bilo 4:3 za nas. Poštujem crno-bele, oni su naš najveći rival i zato mi je stalo da se radujem golu u tako velikoj utakmici.

Fore nije skidao kao većina, od Ronalda ili Mesija, fudbalskog uzora pronašao je u Srbiji.

- Mnogo volim Dušana Tadića, najviše mi se sviđa njegov stil igre. Voleo bih kada bih mogao da napravim karijeru kao on i da jednog dana igram na tom nivou. Takođe, omiljen igrač mi je i napadač Kristal palasa Vilfred Zaha. Trenutno mi je fudbal jedina opsesija, ni o čemu drugom posebno ne razmišljam. Završio sam srednju šklou, planiram da upišem fakultet za sport.

I on bi voleo da sa Zvezdom zaigra u Ligi šampiona.

- Kao dete kluba poslednje dve godine sam gledao i navijao skoro na svim evropskim utakmicama. Najdraža mi je pobeda protiv Liverpula iako sam zbog obaveza sa reprezentacijom propustio taj meč. Koliko bismo tek svi mi mladi igrači voleli da i mi pred našim navijačima igramo spektakle sa Realom, Pari sen Žermenom ili Barselonom. Ima li nešto lepše?

KAPITEN U GRAFIČARU
PRE dolaska u Zvezdu ove zime, Gavrić je bio kapiten u filijali Grafičaru iako je bio najmlađi u timu.

- Traka je bila posebna odgovornost, razmišljao sam o čitavoj ekipi. Trener Mile Žižić mi je dao dosta slobode i zahvalan sam mu zbog toga. Mnogo je zaslužan za moje dobre igre i što sam sada u prvom timu Crvene zvezde - zahvalan je Gavrić.