OVAJ posao je izbor strasti i mučeništva. On je vera u pravdu i pravila! Utakmica možda može da se odigra bez centarfora ili golmana, ali bez sudije - ne može.

Čitao nam je ove redove najbolji fudbalski arbitar domaće Superlige Srđan Jovanović (33), vaspitani beogradski momak, sa kojim su "Novosti", kao "oko sokolovo" i VAR, prošle sve teme o kojima se ponekad razmišlja naglas, a izgovaraju se tiho.

* Šta vas je motivisalo da počnete da se bavite suđenjem?

- Pre svih, moj pokojni stric Srđan Jovanović. Nije slučajno što nosimo isto ime. Još kao klinac sam gledao prenose fudbalskih mečeva i oduvek me je impresioniralo kako svoj posao rade sudije u Italiji. Počeo sam sa suđenjem kada sam imao nepunih 17 godina na mečevima opštinskog ranga. Svi počnemo kao pomoćne sudije, sa zastavicom u ruci, ali mene je uvek zanimalo da budem glavni arbitar.

PROČITAJTE JOŠ: Mrkela: Sledi veliko podmlađivanje, biće i odlazaka

PRVI MEČ - OTKAZAN RAZNE neobične situacije se dešavaju fudbalskim sudijama a da nisu nužno vezane za "bežanje kroz kukuruze"...
- Prvi meč u karijeri trebalo je da sudim pionirima dvaju timova u Rušnju. Nije nikada odigran, jer se ekipe nisu pojavile na terenu. A od svežijih događaja izdvojio bih podatak da jedan od mojih pomoćnika uvek uz sebe nosi sve duplo od opreme.

* I niste se pokajali?

- Nijednom. Od trenutka kada sam pre skoro pet godina postao internacionalni sudija, sa znakom FIFA na levom džepu na dresu, znao sam da su se isplatili svaki kurs, svaki trening, svaki minut edukacije i odricanja. To najbolje znaju moja porodica, moji najbliži saradnici i prijatelji.

* A kada je pretila opasnost da se pokajete?

- Negde na početku karijere, pogotovo kada se dođe kući s nekih manjih terena, pitao sam se šta će mi sve to u životu. Onda sednem ispred televizora, pogledam prenos Kalča ili Premijer lige i kažem sebi: Ja želim da radim ovo, hoću da mi ovo bude posao.

* Sudili ste svuda, od Rušnja do Brazila... Gde se psuje najviše?

- Bez ikakve dileme, u Srbiji se psuje najsočnije. Nedavno mi je jedan kolega iz Švedske, inače poreklom Turčin, to potvrdio.

* Sudite već i u Ligi šampiona, debi je bio na meču Ajaks - Lil, a onda u Superligi počnu da polemišu o tome da li ima mesta za vas na nekom meču u našoj "eliti". Kako je to moguće?

- Naša liga i naše okruženje su specifični. Gledao sam ranije kako su sudili arbitri u ligi velike Jugoslavije. Pa to je ogromna razlika u odnosu na današnje vreme. Kao i kvalitet fudbala, uostalom. Ipak, tvrdim da je naša Superliga ubedljivo najkvalitetnija od svih liga iz nekadašnje Jugoslavije. Posao fudbalskog sudije je specifičan. Samo jedna, makar i minimalna greška može da bukvalno uništi sve dobro što sam sudio tokom celog meča. Ipak, moram da kažem da bih voleo da prema sudijama u Srbiji ljudi imaju malo više respekta.

* Prilično vas cene Pjerluiđi Kolina, prvi čovek za suđenje u FIFA, i Roberto Rozeti, koji je za istu stvar zadužen u UEFA.

- Velika mi je čast što sam upoznao obojicu i što sarađujem sa takvim ljudima. Zbog njih dvojica sam, inače, i počeo da se bavim suđenjem, jer su bili moji idoli. Poslednji od tih idola mi je bio Nikola Ricoli, ali od kada je i on završio karijeru, nemam više idola u svetu fudbalskih sudija.

PROČITAJTE JOŠ: Suma za "Novosti" otkrio kako je Zvezda htela da pokvari Partizanov posao: Poslali su čoveka u Bratislavu i nudili bolji ugovor, ali meni je reč svetinja

PIŠTALjKA - POSEBNA USPOMENA JEDAN predmet je poseban u opremi sudije Srđana Jovanovića.
- To je pištaljka koju sam pre 18 godina dobio na poklon od pokojnog strica, takođe fudbalskog sudije. Ne znam koliko je godina bila kod njega, ali ta "fokserica 40" ima prilično veliko značenje za mene.

* Danas vam je u Sudijskoj organizaciji UEFA mentor nekadašnji španski sudija Velasko Karbaljo. Šta je njegov posao?

- On ima obavezu da me prati tokom cele sezone. Osim klasičnih izveštaja, mora i dva puta uživo da bude na meču na kojem sudim. Veliko ime je iza mene i to mi mnogo znači.

* U kakvoj ste kondiciji?

- Nedavno sam dobio podatak da u proseku pretrčim deset kilometara po meču. Redovno treniram, jer je to obaveza i navika. U poslednje vreme radim sa trenerom Igorom Delibašićem, koji je bio i kondicioni trener mog mnogo poznatijeg kolege Milorada Mažića.

* Da li vam nekada zasmeta ako vas uporede sa Mažićem?

- Ne, ali više je nego jasno da svako od nas dvojice ima svoj poseban stil. A Milorad Mažić je u ovom našem poslu isto što i Novak Đoković u svetu tenisa.

* Viđaju li vas kod kuće?

- Teško ste mi pitanje postavili. Pre svega, emotivno teško. Zato što sam u 2019. godini od kuće bio odsutan 110 dana. Opet ja o Italijanima... Tamo sudije znaju da bude i više od 200 dana van kuće. Samo ja znam kako je mojoj supruzi Milki i kakav je ona u stvari heroj i stub porodice, i neizmerno sam joj zahvalan na tome. Imamo trojicu sinova, devetomesečnog Luku, trogodišnjeg Vuka i četvorogodišnjeg Lazara. S druge strane, ja najbolje vidim kakvo je to požrtvovanje, a u isto vreme i podrška za ovo čime se bavim. Koliko je puta samo supruga prećutala, dok sam bio na putu, kada neko od sinova dobije temperaturu...

* Za 33-godišnjeg sudiju impresivan je pogled na 50 međunarodnih mečeva koje ste do sada "odsvirali"?

- Bez ikakve dileme, 2019. godina je za mene bila nezaboravna. U nju se smestio i debi u Ligi šampiona na meču Ajaks - Lil, pa finale EP za mlade u Italiji, SP u Brazilu za igrače do 17 godina na kojem sam sudio u meču na otvaranju, polufinale Lige šampiona za mlade Čelsi - Porto. I naravno, moj prvi večiti derbi Partizan - Crvena zvezda.

PROČITAJTE JOŠ: Marinov oproštaj od Zvezde: Došlo je vreme za mlađe igrače da pronose slavu velikog kluba

* Imate veliku korist od dvojice ljudi iz svog tima?

- Moji pomoćnici su Uroš Stojković i Milan Mihajlović. Bez ikakve lažne skromnosti, tvrdim da ne bih napredovao u svojoj karijeri da nemam njih. Velika su mi pomoć i podrška, i neizmerno sam im zahvalan za prijateljstvo i sjajan timski rad.

* Ko je najpoznatiji fudbaler kojem ste do sada sudili?

- To je Kristijano Ronaldo. Bio sam glavni arbitar na meču kvalifikacija za EP Portugalija - Farska Ostrva. Bio je kapiten, pravi profesionalac i velika zvezda. Igrali su u Portu, pred punim stadionom, i još na zagrevanju mi je bilo jasno koliko ga publika obožava. Meč je završen pobedom domaćina - 5:1, a Ronaldo je dao gol "makazicama", pa iz penala.

o Stižete li da se bavite još nečim pored suđenja i porodičnih obaveza?

- Poslednjih desetak godina se bavim poslom menadžera prodaje u raznim kompanijama, a u poslednje dve godine radim u firmi "Adam šped", kod Aleksandra Vasića, koji je takođe fudbalski sudija. Količina pozitivne energije i razumevanja kod mojih kolega za moje fudbalsko suđenje daje mi posebnu snagu.

* Čitate li domaću štampu? U dva srpska lista se ocenjuju i sudije, a ne samo igrači...

- Čitam redovno i priznajem da me zanimaju ocene vaših kolega. Jednom sam dobio devetku i bio sam mnogo srećan. Očigledno je izveštač sa utakmice obratio pažnju i na ono šta sam ja radio na terenu.

PROČITAJTE JOŠ: Poznati svi detalji Marinovog prelaska u Al Ahli: Zvezda već donela odluku oko njegovog naslednika

* VAR polako putuje i ka Srbiji. Šta mislite o njemu?

- Poštujem i priznajem sve nove tehnoligije. Sećam se da je za mnoge bilo otkrovenje kada su shvatili da zastavice pomoćnih sudija šalju vibrirajući signal ka ruci glavnog arbitra. Nekako sam više bio pristalica starih metoda, ali kada sam prvi put otišao na seminar i obuku za VAR, shvatio sam da nam je ta stvar potrebna i da prilično olakšava posao svima. Ako je minut potreban da se donese pravedna odluka, onda je taj minut zlata vredan. Isto je i kod dosuđivanja očiglednih faulova za crvene kartone, na primer. Uče nas da to uvek mora da bude prekršaj koji se "vidi sa Meseca", i baš tako ga slikovito definišu.

Nema dileme koliko su istiniti redovi s početka ovog intervjua. Oni su iz knjige "Pismo mom sinu o fudbalu" autora Darvina Pastorina. Srđan Jovanović nas je ubedio da se bavi poslom koji je izbor strasti i mučeništva. I da veruje u pravdu i pravila!