Gordana Juzbašić Vuksanović: Nijedan zalogaj nije prevelik

PRE četiri godine Košava ju je je“oduvala“ do Avale, da bi se nedavno vratila Srećnoj televiziji. Možda joj je, kaže, prva pomisao i bila: „Sad sam opet kod kuće“, ali, ovo je za Gordanu Juzbašić Vuksanović ipak potpuno nova priča.

Ni nalik Košavi s koje je otišla, ni nalik Avali s koje je došla.

Isto je samo to da je i dalje ranoranilac, pošto je sada na „funkciji“ voditeljke emisije „Dobro jutro, Srbijo“. U ranom buđenju ima već poduži staž, ali je ono, kaže, sa ulogom majke postala i lepa navika:

- Oduvek sam želela da bolje iskoristim dane, jer kad poranite, onda vam je „samo nebo granica“. Kad radite jutarnji program, ranije vam se završe poslovne obaveze, pa imate više vremena za porodicu. A ima li išta važnije od toga?!

Na pitanje da li je jutro pametnije od večeri, kaže:

- Sigurno da jeste, ali vam je u ranim, ranim jutarnjim satima takva „pamet“ poslednja na pameti.

Još se, priznaje Goca, uklapa u koncepciju Hepijevog jutarnjeg programa, mada bi, kaže kroz osmeh, više volela da se on uklopi u njene želje i planove.

- Svaki prelaz je težak. Nove kolege, sredina, drugačiji uslovi rada, resursi, budžet... Ipak, kada nekoliko puta pređete taj put, onda vam više nijedan zalogaj nije prevelik.

* Da li ste ipak srećniji, i spremni da usrećite druge?

- Sećate se moje devize: „Dan bez osmeha je uzalud potrošen dan“. E pa, godinama se trudim da bar nakratko izmamim osmehe ranoraniocima. Naravno, tu je i obaveza da ih informišem, ali osmeh je ono što je, na kraju, jedino važno. Volela bih da tu misiju nastavim i na Srećnoj televiziji.

* Ima li novina u opisu vašeg posla ili je jutarnji program svuda- prosto jutarnji?

- Što se tiče forme, jutarnji programi manje-više liče jedni na druge, ali je sadržaj na svakoj televiziji drugačiji. I upravo tu dolaze do izražaja vaša kreativnost i način rada, pa tako nalazite svoju publiku.

* Ko vas najčešće gleda na televiziji? Ko vam kaže da ste ga lepo probudili?

- Jutarnji program Hepija radnim danima počinje veoma rano, već u 5 sati. Verujem da publiku tada čine vredni i dobri ljudi sa sela. Zato smo i sadržaj u tom prvom satu prilagodili njima. Zajedno uživamo u pričama o zaboravljenim krajolicima naše lepe zemlje, proveravamo vesti iz poljoprivrede, pokušavamo da rešimo poneku muku. Kako emisija odmiče, pridružuje nam se ostatak radnog naroda, pa i mališani, tako da sadržaj postaje svestraniji i njima zabavniji. Naročito sam ponosna na to što, zahvaljujući dopisnicima i kolegama sa regionalnih TV, donosimo priče iz svih krajeva Srbije.

* A vas i dalje budi „My way“ Frenka Sinatre?

- Kada moram da poranim i dalje me budi dobri stari Frenk. Ostalim danima za to se pobrine mamin mali anđeo.

* Trasnsfer usred leta. Znači li to da za vas neće biti odmora ovih vrelih meseci ili...?

- Zbog deteta ne bismo ni išli na odmor u jeku sezone, a septembar je mesec za uživanje s mališanima, i to na nekom lepom, toplom moru i uz prijatne temperature. Zaista se svi u kući radujemo tome.

* Kud bežite ovih dana da biste se rashladili?

- Kada sunce najjače greje, onda sam negde gde je klimatizovano, na poslu ili kod kuće. A rane prepodnevne i kasne popodnevne sate provodim u prirodi, na obližnjem Košutnjaku, Adi ili u parkićima. Zaista je prava privilegija živeti u gradu koji leži na dve reke, koji ima bezbroj zelenih oaza i sjajne načine da se zabavite. Žao mi je što ljudi često zaboravljaju na to.