Bogami sam hazarder, nema vajde od zone komfora: LJubomir Bandović o svojim slabostima i snazi

NEDELjAMA, u 20 časova, milionska publika nestrpljivo je sedela i čekala svaku epizodu popularne serije "Južni vetar". Jedan od glavnih protagonista u tom izuzetno gledanom TV serijalu je Ljubomir Bandović, koji tumači lik Vasilija Đuraškovića Vaja, šefa crnogorskog narko-kartela. Bandović je i u ovoj ulozi ubedljiv kao i u mnogim koje je igrao - Žarač ("Vojna akademija"), Aki ("Vratiće se rode"), Vidoje ("Crni Gruja"), Braco ("Ono kao ljubav"), Branimir ("Budva na pjenu od mora"), Komandant ("Zaspanka za vojnike"), upravnik Milinčić ("Čizmaši"), inspektor Bogdan ("Ubice moga oca").

Za njega kažu da nije ni trebalo da završi FDU (u klasi profesora Vlade Jevtovića), da je - rođeni glumac. Nešto kao "profesionalni naturščik", toliko je autentičan u svakoj ulozi. U svakoj uverljiv, od surovog ubice, bosanskog telohranitelja sa ograničenim intelektom do urnebesnog komičara. Autentičnost i glumačka veština kojima barata, Bandovića svrstavaju u sam vrh domaće kinematografije. Prezaposlen je, snima "punom parom", pa nas s jeseni očekuje još jedna Bandovićeva bravura u filmu "Jedini izlaz", reditelja Darka Nikolića.

* Vaš Vasilije Vajo Đurašinović, šef crnogorske mafije u "Južnom vetru", surov je do koske, sirov, opor, bez trunke milosti, ubica... Neko ko bez milosti oduzima tuđe živote, a istovremeno sa svojom suprugom, kao i svaka "obična porodica" pokušava, bezuspešno, da stvori novi život. Kako ste ga vi doživeli?

- Mislim da svaki zlikovac želi da to ne bude. Mislim i da Vajo u tom detetu vidi drugu šansu, iskupljenje. Možda bi u to ucrtao i Božju milost i oprost, jer bi mu to bilo potrebno. Nema trofejnu ženu, već svoju dugogodišnju ljubav, samim tim veruje da bi to bio novi početak za njih troje.

* Za Vaja ste rekli da svako zlo ide iz slabosti, i da ste, radeći na njegovom liku, pokušali da nađete gde je ta slabost. Gde je Vajova slabost?

- Vajova slabost su njegova prepotencija i izloženost. Vidim ga kao dete koje je vikalo "mogu ja, umijem ja", a onda su ga zeznuli i pružili mu priliku da se dokaže. Svestan je da je kao nečiji zet dobio da bude šef, i to ga jede. Žena mu, takođe, ne ostaje dužna, i stalno ga podseća na činjenice. Slojevito i zahvalno za igru.

* Šta biste rekli, šta je vaša slabost, a odakle crpite snagu?

- Slabost mi je lenjost u nekim životnim trenucima, a snagu crpim iz ljubavi prema poslu, nekim ljudima, iz nepravde za koju sam mislio da je moje prokletstvo, a onda uvideo da je moj usud. Nepravde ima mnogo, burno sam reagovao celog života na nepravdu. Sada, kao stariji, reagujem manje burno, ali ubitačnije po nepravednika. Ne mogu da trpim da se slabiji tlači.

* "Kad si iz Berane, il' si direktor, il' si u zatvor", rekoste nedavno. Vi, koji ste rođeni u Beranama, kažite nam šta je to u njihovom mentalitetu ili psihološkom profilu zbog čega je to tako, kako ste malo ironično rekli?

- To je fraza koju sam upravo čuo u Andrijevici, pored Berana, gde sam proveo pola detinjstva i odrastao. Šta znam, mislio sam šala kao i svaka druga. Međutim, što sam stariji i svesniji sebe, svojih mana i vrlina, shvatio sam da se direktor može postati preko noći, a u zatvoru se može završiti zato što braniš slabijeg, ili jednostavno govoriš istinu. I taj narod dole je toga svestan. Dole su ljudi - ljudi, zna se ko je čiji, zna se šta se sme a šta ne. Ne možeš njima prodavati maglu.

* Čini se da je širina likova koje s umećem iznosite - bezgranična. Da li sa lakoćom radite svoj posao?

- Sve lakše i lakše. Ali se iskreno obradujem zadatku koji traži nešto novo od mene. Onda opet učim.

* Ta raskoš i taj dijapazon uloga, likova koje branite, to je umetnička igra na visokom nivou. Da li se tako igrate i u životu? Jeste li hazarder ili ziheraš?

- Bogami hazarder. Nema vajde od zone komfora.

* Da li u svetskoj kinematografiji postoji uloga koju biste voleli, da ste je odigrali?

- Vito Korleone, Leon Profesionalac, Džon Krisi, Entoni Soprano, Bil Bučer.

* Pre izvesnog vremena rekli ste da vas, između ostalog, nerviraju "intelektualci opšte prakse". Čini mi se da su utemeljene ličnosti za koje se narod vezuje, sledi ih i sluša, sada, glumci. Oni su izloženi, vidljive su njihove "suze, krv i znoj" koje ostavljaju u umetnosti, vitalan su deo društva u momentu kada su mnoge umne glave zaćutale?

- Ne verujem da zreo čovek treba više od jednom nedeljno da srče maminu supu. Pogotovo umetnik. Baš zato što smo pozvani na javni stav, moramo ga izgraditi u praksi, van zone komfora, a toga je u mojoj generaciji malo. Ova deca koja dolaze će izvaditi stvar. Hrabri su, nepokolebljivi, nepotkupljivi, imaju svoje ideale.

* Mnogo se snimalo, sada je sve, nadamo se nakratko, zaustavljeno zbog virusa korona. Toliki broj dramskih i TV programa nije se snimao nikada. Zanima me vaš pogled na tu činjenicu. Da li je to stvar tržišne utakmice ili nečeg drugog?

- Naravno da je dobro. Prirodno je sa ovoliko platformi da ima i ovoliko sadržaja. Čak mislim da je to i pojačalo kvalitet programa koji se nude.

* Volite bluz. Zašto, šta vas to dotiče u toj muzici?

- Jednom sam čuo definiciju da je bluz ono kada se dobar čovek oseća loše. Rekao bih da bluz dolazi iz potrebe, iz poriva, kao što bi svaka umetnost trebalo da bude iz potrebe. Ako su bluz pevali robovi da bi odagnali muke, ili budućim generacijama predočili težak život, ja veći poriv od toga ne znam. Sevdah, dert i jači bluz kod nas je nešto najbliže tome. I to je moj bluz.

* Kako provodite dane izolacije? Vaša poruka čitaocima u doba korone?

- Ne teram sebe da nešto apriori radim što nisam stigao u normalnim okolnostima. Ujedno, moja poruka svima je da ne rade ništa na silu. Osluškujte svoj organizam, on će reći šta mu treba.

JEDINO ZASLUŽENE STVARI IMAJU SMISLA

* U DETINjSTVU ste morali da "zaslužujete stvari". Da li i danas morate da zaslužujete stvari koje vas raduju?

- Jedino tako stvari i imaju smisla i raduju čoveka. Zakon glasi: "Ako hoćeš da radiš ono što hoćeš, onako kako hoćeš, najbolje je da prvo uradiš ono što moraš onako kako moraš."