Kada se ne žive dužnosti nego nadahnuća: Jovana Jakić kaže da ne glumi u svojim emisijama

ZA Jovanu Jakić, urednicu i voditeljku jutarnjeg programa "Dobro jutro Srbijo" i emisije "Posle ručka" na "Hepi" televiziji, njeni gledaoci kažu da je "kao jedna od nas". Ima ogroman broj pratilaca na društvenim mrežama sa kojima redovno i sa puno poštovanja komunicira, raspituje se šta ih muči, odgovara na pitanja - satima. Jovana je jedna od retkih koje shvataju da je "u službi" svojih gledalaca, da je novinarstvo posvećeno građanima, a ne ličnoj promociji. Kaže i sama da je učila od najboljih u novinskoj kući "Politika", gde su kako bi mladi danas rekli tada, pre dvadeset godina radile "ozbiljne glave", doajeni profesije, odlični lektori, gde je naučila granicu pristojnosti, ali i da zabava ne mora biti estrada. Neposrednost, pristojnost, neizveštačenost, iskrenost, prirodnost, kažu kolege, osobine su Jovane Jakić.

* Kako izgledaju ovih karantinskih dana emisije "Dobro jutro Srbijo" i "Posle ručka"? Kakva atmosfera vlada u ekipi i na TV Hepi?

- Nisam u karantinu, neko mora da radi, a moj posao ne funkcioniše od kuće. Dok sam bila mlada, radila sam na sve crkvene i državne praznike zato što "ja nemam decu". Pre dvadeset godina obećala sam sebi da nikada neću dozvoliti da devojke koje nemaju, ili ne mogu da imaju decu, rade umesto mene. Moja deca sada imaju manje od 12 godina, ali Vanja Bulić ima više od 65. Naravno da sam ja ta koja ide na posao.

* Šta ti je najvažnije kada pripremaš emisiju, biraš goste?

- Da nađem kompromis sa saradnicom u emisiji "Posle ručka". Marija Kasalović je talentovana mlada žena koja bolje poznaje sadašnjost i trendove, a ja sam ostala u nekim drugim vremenima. Kada se nas dve složimo, to je garancija kvaliteta i gledanosti.

* Posle dugogodišnjeg novinarskog iskustva postala si omiljena TV voditeljka širokoj publici. Svi te vole, hvale... Ističu kako si deo naroda, da se ponašaš spontano i prirodno.

- Većina novinara prima prosečnu platu. Žive prosečan život. Onaj ko se oseća i ponaša drugačije od toga, ili je naslednik ili ima bogatog muža ili se bavi nečim van novinarstva. Nemam nikakav osnov da živim i ponašam se drugačije od ostalih. Neću da poričem da smo muž i ja uspešni, svako u svom poslu, ali naše okruženje je isto. Oko nas žive poznanici i prijatelji sa mnogo manje para, bolesni, dobrostojeći i vrlo bogati. Mi smo tu gde jesmo, ja u autobusu, on sa stranim biznismenima, on je na roditeljskom, ja na pijaci.... Ima mnogo toga na šta sam ponosna, ne vidim zašto bih sebi dodavala imidž lepše, mlađe, bogatije, pametnije. Moje najbolje drugarice, koje sam upoznala pre dvadeset godina u TV Politika, danas rade svuda. Jedna radi sa mnom u montaži, druge su u štampanim medijima, marketinškim agencijama, jedna je u Briselu.... i redovno jedna drugoj javljamo da li je negde prašak za veš na akciji i gde smo videle dobru haljinu za dve-tri hiljade dinara.

* Ne nosiš na licu "holivud smajl", odlučila si da budeš žena sa kilogramima "koji joj pripadaju", nosiš zategnutu kosu u "spuštenu punđu", umesto lokni i isfeniranog "paža"... zašto prkosiš "TV standardima"?

- Zato što su TV standardi pogrešni, a sada imam kredibilitet da to kažem. Imamo preveliki izbor televizija. Sada biraš da li ti prija estradni sadržaj i pojava, da li voliš strogo deklamovanje informacija ili nešto treće, stoto.... Moj deda mi je rekao: "Ako neko ne vidi kakav si čovek, ako ne vidi šta znaš i koliko možeš, zadržaće se na tome kako izgledaš i sam sebe upisati u idiote." Hvala deda.

* U emisijama ne poštuješ još jedno pravilo - smeješ se glasno, a dozvoljeno je samo decentno smejuljenje?

- Smejem se, vičem i plačem. Ne glumim. A teme i gosti su za smeh, raspravu i plakanje. U svakoj od tih situacija nema mesta ni razloga za distancu. Nikada ne potcenjujem inteligenciju i ljudskost gledalaca, a oni se smeju, ljute i plaču. Neki gledaoci su moji gosti, zato što misle da im je neko ukrao bebu, zato što su u dugovima, odlično poznaju istoriju ili finansije.

* Sinu Jugu dala si ime po posveti jednog pesnika - svome sinu. Kako glasi ta posveta, i šta ti ona znači? Da li je to i tvoja poruka sinu?

- Napisao je Mika Antić, čije reči menjaju ritam mog srca. Od kada sam naučila slova, pa zauvek, njegove pesme su segmenti mog života. Sina sam rodila u bolnici među palmama u Boki kotorskoj. Iznela sam ga kada je duvao tako jak jugo da sam morala da ga krijem da mu taj vetar ne napuni pluća morskom solju i peskom. Ćerka, tada trogodišnja Lucija, molila me je da joj ga dam u ruke, nije verovala da ga jugo neće odneti. Tako je bilo, a sve ostalo je Mika bolje rekao: "... sa prevelikom molbom sinu Jugu da ne živi dužnosti, već nadahnuća".

VOZAČ, PROGRAMER, MESAR, DIZAJNER I NOVINARKA

* "MI smo četvrtac"... kaže ekipa u "Balu na vodi". Ti imaš jednu interesantnu priču o prijateljstvu četiri dorćolska dečaka i jedne devojčice, koje je preraslo u kumstva, po sistemu "kolariću paniću", svi ste svima kumovi, i družite se 40 godina.

- To je nestvarno i zato liči na neki film. Ni ja ne mogu da verujem koliko sam bogata. Igora, Uroša, Lazu i Vukana upoznala sam u vrtiću "Leptirić" kada smo imali četiri, pet godina. Nismo nikada imali ništa zajedničko, ali, eto, već smo bili zajedno. Onda smo krenuli u isto odeljenje osnovne škole, držeći se za ruke položili smo pionirsku zakletvu. Tada smo počeli da ređamo razne ocene, svaki dan smo se nalazili na jednom ćošku, na jedinoj klupi u ulici Strahinjića Bana. Tu smo videli prve brkove, zapalili prve cigare, svađali se oko svega, odrasli u presmešne tinejdžere sa čiroki pankerom, i dvometrašem koji sluša narodnjake. I tako, godina za godinom, zajedno smo ćutali posle raskida - ja sam jedina plakala, otišli su u vojsku - samo sam ja plakala, sahranili smo voljene - ja sam plakala iako nije bila moja mama, nije bila moja prva ljubav. Uvek sam ja plakala, uvek su njih četvorica stajala iza mene. Onda su došle prve ljubavi, one prave, i mi smo se našli pred najvećom odlukom. Svi smo jedni drugima stali iza leđa kao kumovi na venčanjima. Ostalo je isto samo to da se i dalje svaki dan svađamo, četrdeset godina, svaki dan! I dalje smo totalno različiti. Vozač, programer, mesar, dizajner i novinarka venčali su se najboljim ljudima na svetu. Svi smo u brakovima po dvadesetak godina, imamo ukupno osmoro dece, a naše ćerke, totalno različite devojčice, su najbolje drugarice, što ni u najluđem snu niko od nas nije mogao da zamisli. Presmešne pubertetlijke ovih dana smišljaju kako će sa 18 godina da iznajme petosoban stan u kom će da žive sa 14 pasa. Bože, hvala ti.