I danas me prate klinci i smeju se kao Bojsi: DŽon Čalis o Srbiji, fenomenu serije Mućke, karijeri, Americi i Bregzitu

- Neverovatno je koliko su "Mućke" popularne u Srbiji, bio sam zatečen kada sam prvi put bio u Beogradu 2013, mislio sam da je u pitanju skrivena kamera - rekao je Čalis za "Novosti". - Mada govorimo različitim jezikom, humor nam je, očigledno, zajednički. Ali, nije tako svuda. Amerikanci su pokušali da naprave svoju verziju "Mućki", ali je ona neslavno propala.

* Zanimljivo je da niste pohađali školu glume?

- Od malih nogu sam želeo da glumim, ali su mi roditelji savetovali da potražim neki stalni posao, pa sam kratko radio kao agent za prodaju nekretnina. Bio sam tužan, iako su me svi nagovarali da postanem glumac. Znao sam da moram da pobegnem od tog posla i pobegao sam, ali ne sa cirkusom, već sa putujućim dečjim pozorištem. Išli bismo po celoj zemlji i igrali predstave kao što je, na primer "Pinokio". Nije mi bilo teško da igram različite uloge, otud moja fascinacija da pokušam da budem neko drugi. A onda sam otkrio da od glume može lepo da se zaradi. Odrastao sam igrajući u mnogim pozorištima, četiri-pet godina sam bio u izbegličkom pozorištu, a završio na Vest Endu u Kraljevskoj šekspirovskoj trupi.

* A onda je došla televizija?

- Novac je bio mnogo bolji na televiziji. Svi glumci će reći da više vole da rade na televiziji kako bi zaradili da rade u pozorištu. Ranih šezdesetih i tokom njih, bila su samo tri kanala, mnogo više ljudi je imalo televizor i umesto da idu u pozorište gledali bi TV. Isprva sam igrao manje uloge i išao na audicije, ali je vremenom moja reputacija rasla. Na televiziji sam igrao mnogo zlikovaca i policajaca. Tako je počelo, a završilo se u Americi, gde sam imao gostovanja na Brodveju. Zamalo da ostanem da živim u Americi. Moj agent iz Londona me je pozvao i rekao da moram da se vratim jer ću biti deo glumačke ekipe nove humorističke serije. Odbio sam i dodao da ostajem u Americi. Ali, onda sam ostao bez love. Svakako sam morao da zadržim posao u Engleskoj. Srećom, počeo sam da snimam "Mućke" i to me je zadržalo u Engleskoj.

PROČITAJTE JOŠ - VELIKI POVRATAK LEGENDARNIH "MUĆKI": Od februara druženje sa omiljenim likovima posle 15 godina

* Kako je nastao čuveni Bojsijev smeh?

- Sasvim slučajno. Nisam improvizovao, jednostavno sam imitirao jednu osobu koju sam znao iz krčme, gde sam često odlazio. Reč je o sredovečnoj ženi koja je sedela sama za stolom sa kriglom piva ispred sebe. Nije razgovarala ni sa kim, ali bi odjednom počela da se smeje: "Hehehehe". Proslavila se zbog toga, ljudi su dolazili samo da je čuju kako se smeje. Onda sam dobio scenario za "Mućke" i pisalo je - Bojsi se smeje nekoj od svojih šala. Iz zezanja sam na setu počeo da se smejem kao ta žena. Ali, svi su bili oduševljeni i rekli da zadržim baš takav smeh. Onda je Džon Saliven napisao scenario i morao sam u svakoj epizodi tako da se smejem. I danas me presreću, uglavnom grupice mladih ljudi, koji idu za mnom i smeju se kao Bojsi.

* Bez Salivena ne bi bilo ni "Mućki". Da li je lik Bojsija kreirao po nekom?

- Džon Saliven je bio scenarista serije "Građanin Smit", koja se emitovala sedamdesetih, a glavni junak je mladi marksista Vulfi Smit koji pokušava da imitira svog heroja Če Gevaru. Bio sam policajac u nekoliko epizoda i to loš policajac. Sve sam uložio u tu ulogu, a Saliven mi je rekao da mu se dopada i da bi trebalo da repriziramo to jednog dana. Godinu kasnije, dobio sam od njega scenario za "Mućke" i tako se desio Bojsi. Niko mi nije rekao kako da glumim taj lik. Kasnije mi je Saliven pričao da ga Bojsi podseća ne nekog koga je znao iz južnog Londona.

* Zbog čega vam je omiljena epizoda "Mućki" - "Nebo je granica" i koja vam je omiljena replika?

- U toj epizodi Bojsi ima satelitsku antenu koja je ukradena sa aerodroma "Getvik" i završava na Del Bojevom balkonu u zgradi "Nelson Mandela". To je divna priča, takođe i zbog Bojsijeve supruge Marlin i bebe Tajler koja je njena mini-verzija, sa sve odećom sa leopard dezenom. Primetio sam da je ovde, u Srbiji, jedna od omiljenih rečenica iz serije: Dogodine u ovo vreme bićemo milioneri! Bio sam u Hramu Svetog Save i otac Dragan mi je, posle razgledanja, rekao baš to: "U ovo vreme, iduće godine, završićemo radove".

* Kako komentarišete to što su "Mućke" u anketi Bi-Bi-Sija proglašene za najbolji sitkom svih vremena?

- Zavisi na koju anketu mislite. "Mućke" su sigurno jedna od najpopularnijih serija, ali su i "Falični pansion" ili "Crna Guja" takođe klasici. Mislim da su "Mućke" fenomen, jer se prenose sa generacije na generaciju, sa oca na sina i svaka nova publika je odušeljena. Tako je u Engleskoj, a vidim isto je i ovde.

* U Srbiji je Deka bio popularniji od strica Alberta, da li je isto i u Engleskoj?

- Mislim da je pola-pola. Svi su voleli Deku, ali nakon iznenadne smrti glumca Lenarda Pirsa, koji ga je igrao, stigao je stric Albert, jer je bilo neophodno da u stanu Del Boja i Rodnija budu tri osobe. Deka i stric imaju potpuno različite karaktere. Možda je Deka ovde popularniji zbog šešira? "Mućke" su važne i zato što su i svi sporedni likovi postali važni isto koliko Del Boj i Rodni.

* Velika Britanija danas definitivno izlazi iz Evropske unije?

- To je trezvena odluka, našu zemlju ne treba da vodi ostatak Evrope na mesta na koja ne bi trebalo da idemo. Ne kažem da smo mi sad nešto specijalno, ali smo u drugačijoj poziciji, ostrvo smo, na krajnjem severu, ali imamo neke birokratske i nametnute zakone i migrantsku politiku, za koje mislim da su pogrešni. Samo želim da mi, Britanci, donosimo sopstvene odluke. Većina ljudi želi da ostanemo u EU, jer su uplašeni da ćemo zapasti u ekonomsku katastrofu, da nećemo imati lekove, ni hranu. Mislim da je "bregzit" prava stvar i vrlo sam srećan zbog toga, jer smo tri godine imali noćnu moru i zbog parlamenta, i zbog volje naroda. Svi smo izludeli zbog "bregzita" i hvala bogu da je sve gotovo!