HARIZMATIČNOM glumcu gospodstvenog šarma Srđanu Karanoviću (42), uloga Saše u našoj prvoj telenoveli "Jelena" pre 16 godina donela je popularnost. U međuvremenu, stekao je zvanje vanrednog profesora na predmetu Gluma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a gledamo ga i u emisiji "Eksploziv" na Prvoj. Ostvario je i brojne uloge u pozorištu, kao i u domaćim i stranim TV serijama i na filmu. Pamtimo ga po rolama u serijama "Biro za izgubljene stvari" i "Miris kiše na Balkanu", a trenutno ga pratimo u telenoveli "Crveni mesec", gde igra špijuna i zavodnika Pavla Dimitrovića.

Mada nije bio prva opcija za tu ulogu, na kraju je bilo po onoj narodnoj "nije kome je nuđeno, neko kome je suđeno" - otkriva Karanović za "TV Novosti". - Zbog mojih angažmana na FDU i televiziji, poslednjih godina manje sam prisutan na tržištu serija i filmova, pa je nekada teško da me se sete. Ali, nešto te čeka, a ti i ne znaš da te čeka. Jedan od producenata me je gledao u predstavi u Narodnom pozorištu i pozvao me za ulogu Pavla. Kada sam pročitao tekst, shvatio sam da je uloga vrlo inspirativna.


PROČITAJTE JOŠ: Uskoro pred beogradskom publikom: Frajle 23. marta u Kombank Dvorani

*Šta vas je privuklo tom liku?

- Pozamašan honorar (smeh), šalim se... Želeo sam da ga odbranim, da on ne bude samo neko ko voli novac i sve radi zbog koristi. U telenoveli glumac ne zna kakav je kraj, jer dobijemo scenario za samo deset epizoda. Tako sam, malo po malo, ciglu po ciglu, zidao lik Pavla, jer nisam znao kuda vodi njegova priča.

*Zašto žene "padaju" na njegov šarm?

- Teško je predvideti šta će ljudi kao on uraditi, a to je uzbudljivo, ta neizvesnost i avantura. Oni koji su pouzdani i predvidivi, mogu da budu dosadni, pa nisu interesantni ženama, osim za brak.

*U scenama seksa "ništa se ne vidi", a ipak su izazvale brojne komentare gledalaca...

- Uticao sam na to kako su one izgledale, da ništa ne prikazujemo, a da ipak zagolicamo maštu publike. Mada mislimo da je u to vreme sve bilo "u rukavicama", ipak nije tako. Jedan kolega je dobio materijale iz tog vremena koji bi se mogli nazvati čak blago pornografskim. I tada su ljudi radili sve što i danas, samo je pitanje koliko je to bilo vidljivo.

*Pamtite li neku anegdotu sa snimanja?

- Kolega Kristijan Marković, jak momak koji se bavio i borilačkim veštinama, u jednoj sceni me unosi u moj stan (jer sam opijen), kroz vrata sa okvirom oštrih ivica. Pošto sam bio širi od vrata, tresnuo sam glavom u ivicu, a on je nastavio, jer nije čuo da sam se udario. Pokušao sam da izdržim, ali sam ubrzo rekao "stop, ne znam gde se nalazim"...

Foto Promo

*Vanredni ste profesor na predmetu Gluma na FDU. Koje osobine treba da ima neko ko prenosi znanje iz te oblasti?

- Mora, pre svega, da bude zainteresovan za druge ljude. Nije poenta da ja na času budem zvezda, nego da moji studenti sutra budu zvezde, a da ih ja samo podstaknem i pomognem im. Sebe smatram kompetentnim do njihove diplome, a posle toga su oni svoji ljudi koji će brzo biti bolji od mene. Moj profesor je govorio da je svrha profesora da postane nepotreban.

*Može li da se živi od glume?

- Nisam prava osoba da odgovorim na to pitanje, jer glumi od početka nisam prišao naivno. Kao i za sve u životu, voleo sam da stavljam žetone na više boja i glumu kombinujem sa voditeljstvom i pedagogijom. Poslednje dve godine se dosta snima i ima posla za glumce, ali to nije normalno stanje, a mladim glumcima je teško objasniti da ne mogu da računaju da će biti isto za dve godine.

* Ko vam je najstroži kritičar?

- Voleo bih da je moj profesor Vlada Jevtović živ da možemo da pričamo, od njega bih zazirao, a značilo bi mi da čujem šta misli o mojoj glumi. Članovi moje porodice me srećom ne hvale previše, pa se ne uljuljkujem. Sam sam sebi najveći kritičar.

*Predstava "Ne oklevaj, improvizuj!" izvedena 65 puta, bila je praktični deo vašeg doktorskog rada, a sada je deo redovnog repertoara UK "Vuk Karadžić"...

- U predstavi igraju studenti sa poslednje klase našeg zajedničkog profesora Vlade Jevtovića, s kojima sam radio svoj doktorski rad - Ivana Dudić, Miloš Đurović, Brankica Sebastijanović, Stefan Radonjić... Već šest godina se družimo jednom mesečno u toj interaktivnoj predstavi, u kojoj ja vodim publiku. Kada me pitaju što ne glumim, kažem: "Gde smem, rasturili bi me, oni su utrenirani!"

*Gde mogu da vas gledaju ljubitelji teatra?

- Igram u predstavama "Knjiga druga" i "Lopuže" u Narodnom pozorištu i pozorištu Slavija, a ponovo će na repertoaru biti i "Zvezde i talenti". Morale su koleginice da izrađaju decu, a mi nismo hteli da ih menjamo.

*Stižete li da igrate basket?

- Basket ne igram već sedam godina, jer sam shvatio da sam počeo mnogo da se povređujem i da su ovi mlađi mnogo brži. Tako sam okačio patike o klin i prešao na plivanje, savršen sport za godine u koje sam ušao, a kojim mogu da se bavim do kraja života. Nije toliko naporan a održava me u formi, osećam se odlično. Dok plivam ta dva kilometra razmišljam o svemu što me muči i ispravnije odluke donosim, tako opušten i rasterećen u vodi.

*Pripremate li neku novu ulogu?

- Da, i za televiziju i u pozorištu, ali još je rano da bilo šta pričam o tome.


PROČITAJTE JOŠ: Megan Markl sabotira Kejt Midlton? Svima je zapao za oko jedan detalj

TATA, JESI LI ZALjUBLjEN?

*KAKO sinovi Viktor (6) i Vuk (3,5) reaguju kada vas vide na televiziji?

- Viktor je rekao mojim roditeljima da najviše voli da gleda "kada se tata ljubi". Ne znam gde je mogao to da vidi, pošto spava u vreme kada ide serija. Pitao me jesam li zaljubljen i objasnio sam mu da je to gluma, ali mislim da je shvatio onako kako se njemu dopada, pa je zezao mamu. Srećom, moja supruga više prati strane serije - iskren je Karanović.


PROVOD U ROKENROL KAFANI

*IMATE li vremena za druženje sa prijateljima?

- Mnogo ređe, nego ranije. Svake godine, 30. decembra okupimo se u jednom zemunskom lokalu, rokenrol kafani, gde se dobro provedemo, pa nam lakše "padne" Nova godina, jer niko od nas nije ljubitelj tog praznika, kada svi "moraju" lepo da se provedu - otkriva Srđan Karanović.