Poznati

Smiljana Popov: Dužni smo da pripovedamo o Beogradu

B. Jovanović

18. 12. 2018. u 12:15

Smiljana Popov, autorka emisije "Beograd za početnike"

Смиљана Попов: Дужни смо да приповедамо о Београду

VOLITE ih, verno ih pratite, sa nestrpljenjem očekujete svaku od novih epizoda, da biste "upili" što više specifičnih, brižljivo skrivanih te šarmantno otkrivenih zanimljivosti vezanih za naš glavni grad. Međutim, sutra nećete videti novo izdanje emisije o kojoj govorimo, "Beograd za početnike", na Studiju B, koju smo sa radošću, željni znanja, pratili četiri godine unazad. Biće reprizno emitovana neka od epizoda, kao i ubuduće, jer je njena autorka Smiljana Popov, zajedno sa nekolicinom kvalitetnih urednika i novinara sa ove televizije, proglašena tehnološkim viškom.

- Prošlog petka su mi čelnici Studija B rekli da nemaju dovoljno novca za moju emisiju, i da mogu da nastavim da je radim ako sama nađem sponzore - kaže nam Popova, uz koju su, u ovoj "drugoj turi" viškova, bila i dugogodišnja voljena TV lica, poput Aleksandra Gajšeka i Alise Jovanović. No, dovoljna preporuka za ostajanje Smiljanine emisije na ovoj televiziji nije bilo ni to što se ona, od pre tri godine, po predlogu Sekretarijata za obrazovanje, kao dopunsko nastavno sredstvo gleda na časovima istorije i srpskog jezika.

- Ako nađem pokrovitelja koji bi omogućio da se "Beograd za početnike" dalje proizvodi, ona će biti na tržištu, greota je da tako nešto umre - iskrena je Smiljana, koja je dobila podršku od mnogobrojnih predstavnika kulturne javnosti, među kojima je i naš poznati istoričar Dejan Ristić, koji je istakao da se jedino njena emisija bavi kulturom, očuvanjem baštine, dok druge obrađuju samo umetnost. Veliki broj simpatizera Smiljaninog rada podršku joj je dao i putem društvenih mreža, a na jednoj od njih, Jutjubu, moći će i da prate emisiju, jer odnedavno ima svoj kanal. S obzirom na to da Popova ne želi da odustane od svog TV čeda, pitali smo je šta je i dalje motiviše za rad na njemu, gde pronalazi toliku inspiraciju:

- Njuškam po gradu, novinama, izložbama, medijima, starim knjigama i publikacijama, razgovaram sa zaljubljenicima u Beograd, i ta količina facinacije ovim našim veličanstevnim gradom svih onih koji ga "vole i rado ga se sećaju" stvara jednu jaku, nevidljivu zajednicu čuvara i zaštitara naše prestonice, koji rade u jednom neprijavljenom, građanskom Ministarstvu voljenja Beograda - otkriva nam Popova.

- U tom Ministarstvu svi rade neprofitno i nesebično dele sva znanja o ovom milom i vrlom nam gradu. Ta opčinjenost i začaranost Beogradom stalno raste, jer živimo u de fakto jednom veličanstvenom gradu koji je toliko i dalje neistražen, da to boli! Očaranost Beogradom, njegovom monumentalnom istorijom koja nas permanentno iznenađuje novim i preuzbudljivim stranicama sopstvene povesti, neodoljiva je inspiracija, koja vas goni nepresušnim obiljem materijala, činjenica, mitova i fascinacije da istražujete, i, kao u "1001 noći", pričate priče... Kako da odolite? A Beogradu, svi mi koji ga volimo, dužni smo mu da o njemu pripovedamo, i da znanje i ljubav prema njemu proizvodimo i distribuiramo.

* Koliko još neistraženihmesta, vrednih pažnje, krije naša prestonica?

- Ispod ovog našeg čudesnog grada, u to sam apsolutno sigurna posle silnih istraživanja i druženja sa arheolozima i istoričarima, spava i danas jedan zaboravljeni, nestali grad, star više od sedam hiljada godina, oko kog su se tukli, gradili ga i divili mu se drevni Starčevci i Vinčanci - prvi Evropljani, a hiljadama godina kasnije i neustrašivi Kelti, Rimljani, Huni, Sloveni, Vizantinci, Bugari, Turci i Austrougari. I Srbi. Svi ti njihovi (i naši) Beogradi leže sahranjeni pod našim svakodnevneim koracima, i jedva čekaju da ih prelije svetlost dana i divljenja. Jer imamo i te kako na šta da budemo ponosni. Na to u kakvom gradu imamo privilegiju da živimo.

PROČITAJTE I: Smiljana Popov: Doktor Marković mi je spasao život!

o Šta se najviše promenilo u Beogradu u proteklih godinu dana na bolje, a šta na lošije?

- Poslednjih godina stasava i sazreva sve više građanskih inicijativa, komšijskih udruženja i plemenitih akcija Beograđana koje čuvaju svoj grad i opšte dobro svih. Građanska svest i solidarnost da nam je dužnost da čuvamo ono što je dobro svih nas - a to je ovaj naš divni grad. I naravno otvoreni su napokon Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Praznik za Beograd! Istovremeno, rapidno metastazira kancer investitorskog urbanizma koji prožidre javni interes građana, dragocene zelene površine, istorijske bisere arhitekture pod zaštitom, javne površine koje služe da u njima Beograđani besplatno uživaju. Sve je više komercijalnih sadržaja, parking mesta, tržnih centara i višespratnica koji uzurpiraju imovinu svih nas, na koju imamo pravo. Beogradu je potrebno više biciklističkih staza, pešačkih zona iz kojih je proteran saobraćaj, promena saobraćajne paradigme u kojoj nije sve podređeno Njegovom Veličanstvu Automobilu, već Čoveku i Biciklu. To je trend razvijenog sveta.

* Kada biste bilijedina predstavnica Beograda na prezentaciji svih metropla sveta, kako biste,u samo jednoj rečenici, opisalinaš grad?

- Moj čudesan grad kolevka je najstarije evropske civilizacije u praistoriji, ali i kolevka prvih robota u istoriji. Pa vi vidite koliko je čudesan i progresivan u svakom smislu vazda bio.

ČEŽNjA ZA AVANGARDNIM DUHOM

DA STE vi Beograd, za čime biste najviše čeznuli? A na šta biste bili najponosniji?

- Najviše bih čeznula za svojim nekadašnjim kosmopolitskim, progresivnim, avangardnim, slobodomislećim duhom koji je iz ovog našeg grada proteran. Čeznula bih za svojom autentičnošću koju je primitivizam i bahatost prognala na marginu, u egzil i ilegalu. Bila bih najponosnija na misleće pojedince, hrabre i dostojanstvene u svojoj skromnosti i veličanstvenoj običnosti, koji su, od kad je ovog našeg Beograda, bili najzaslužniji za to što je postao - kaže Simljana Popov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije