AMERIKA ODBROJAVA Ultimatum od 48 sati za Iran: Nosač u Haifi, iranske „uspavane ćelije“ u Evropi i kurdski front na zapadu

RAT na Bliskom istoku deluje kao scenario koji je već napisan, samo se još čeka da neko povuče poslednju liniju.

Foto: Profimedia/Chat GPT

Sjedinjene Države poručuju da su spremne za još jednu rundu razgovora sa Iranom 27. februara, ali pod jasnim uslovom, Teheran mora u roku od 48 sati da dostavi detaljan nacrt novog nuklearnog sporazuma. U Vašingtonu se to predstavlja kao „poslednja šansa“ da se izbegne vojni scenario.

Poruka je formalno jednostavna. Ako Iran predstavi predlog, SAD su spremne da se sastanu u Ženevi i započnu detaljne pregovore kako bi se videlo da li je moguće postići novi sporazum. Ako toga nema, druga opcija ostaje otvorena.

U isto vreme, Izrael insistira da se vojna akcija ne odlaže. Tel Aviv, preko svog političkog i bezbednosnog uticaja u američkom Kongresu, vrši pritisak da Vašington deluje kao glavna sila protiv Irana. U izraelskim procenama smatra se da je trenutak povoljan i da bi snažni udari mogli trajno transformisati Iran u državu koja više ne predstavlja stratešku pretnju. Sve što treba da se uradi, prema tom stavu, jeste da se bombarduje.

Foto US NAVY

Prema oceni pojedinih međunarodnih analitičara, razlike između stavova Donalda Trampa i iranskog rukovodstva su toliko duboke da bi do vojne operacije moglo doći bez obzira na formalne pregovore. Diplomatski rok od 48 sati tako deluje više kao kratko produženje odbrojavanja nego kao stvarna deeskalacija.

Dok se rokovi broje, vojna realnost u regionu govori drugim jezikom. Američki nosač aviona CVN-78 „Džerald R. Ford“ stigao je na Bliski istok i baziran je u Haifi, u Izraelu. Prate ga ratni brodovi i pomoćna plovila. Analitičari procenjuju da je malo verovatno da će se „Ford“ približiti iranskoj obali, već će ostati u istočnom Mediteranu kao platforma spremna za eventualne udare.

Istovremeno, američko ratno vazduhoplovstvo rasporedilo je dodatne borbene avione i jurišne dronove u bazu u Jordanu. Jordan je jedna od retkih zemalja u regionu koja nije zabranila korišćenje svoje teritorije i vazdušnog prostora za eventualnu operaciju protiv Irana.

Ukupno američko borbeno vazduhoplovstvo u regionu, uključujući vazdušno krilo sa nosača „Ford“ i bazu Indžirlik u Turskoj, prema procenama prelazi 400 aviona. Među njima su i lovci pete generacije F-35.

Prema američkim medijima, komanda računa da bi, ukoliko Iran odbije da ukloni obogaćeni uranijum i potpuno odustane od nuklearnog programa, usledili masovni vazdušni udari. U opticaju se ponovo pojavljuje izraz „bombardovanje nazad u kameno doba“, koji opisuje razmere takve operacije.

Stručnjaci navode da bi, ako SAD upotrebe sve raspoložive avione stacionirane na Bliskom istoku, neprekidno bombardovanje moglo trajati između 36 i 48 sati bez prekida. Cilj takvih udara više ne bi bio samo uništavanje strateških nuklearnih objekata, do kojih je teško dopreti bez specijalizovane opreme, već takozvani centri za donošenje odluka.

Foto: Profimedia

Svestan tog rizika, iranski vrhovni vođa Ali Hamnei naredio je formiranje višeslojnog komandnog sistema kako bi se izbegla paraliza države u slučaju eliminacije pojedinih visokih zvaničnika ili vojnih komandanata.

Situaciju dodatno komplikuje bezbednosna dimenzija izvan Bliskog istoka. Prema pisanju Njujork tajmsa, pozivajući se na obaveštajne agencije iz SAD i drugih zapadnih zemalja, proiranske „uspavane ćelije“ mogle bi planirati napade na američke ciljeve u Evropi i na Bliskom istoku u slučaju udara na Iran.

Konkretno, nisu isključeni napadi pristalica libanskog šiitskog pokreta Hezbolah i Al Kaide na američke vojne baze i diplomatske misije u evropskim zemljama. Prema tim procenama, sabotaže bi mogle biti odgovor na pozive iz Teherana. List navodi da je do takvih zaključaka došao prateći povećanu elektronsku aktivnost među članovima proiranskih i drugih grupa. Istovremeno se ocenjuje da nema dokaza da Iran trenutno kuje konkretne zavere protiv Sjedinjenih Država, ali da bi scenario odmazde bio realan u slučaju udara.

Predviđa se i nastavak napada jemenskih Huta na zapadne brodove u Crvenom moru, što bi dodatno destabilizovalo pomorske rute i energetsku bezbednost.

Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi američki napad na Islamsku Republiku bio mnogo složeniji od nedavnih operacija u drugim delovima sveta i da bi mogao prerasti u dugotrajan i krvav sukob. Međunarodna zajednica sa zabrinutošću prati razvoj događaja, strahujući da bi udar mogao uslediti u vrlo bliskoj budućnosti.

Dok se spolja gomilaju nosači i eskadrile, a iz senke prete „uspavane ćelije“, unutar samog Irana pojavljuje se još jedan faktor nestabilnosti. Pet najvećih kurdskih oružanih i političkih organizacija koje deluju u Iranu objavile su ujedinjenje u jedinstveni front pod nazivom „Političke snage Iranskog Kurdistana“.

Ova koalicija obuhvata Demokratsku partiju Iranskog Kurdistana, Kurdistansku partiju slobodnog života, Kurdistansku partiju slobode, Komalu i organizaciju „Orlovi slobode Kurdistana“. Neke od tih grupa imaju sedište u susednom Iraku, ali održavaju aktivno prisustvo u Iranu. Ukupan broj njihovih oružanih snaga procenjuje se na približno 10.000 boraca.

Prema rečima predstavnika koalicije, njihove milicije biće integrisane u takozvanu Kurdsku nacionalnu armiju. Ta formacija, prema dostupnim informacijama, već kontroliše određena područja u zapadnom Iranu, pre svega planinske i granične regione.

Povećana aktivnost kurdskih grupa primećena je od januara 2026. godine, kada je u Iranu izbio novi talas protesta. Kurdski regioni poznati kao Rodželat postali su jedan od ključnih centara antivladinih demonstracija. U uslovima nestabilnosti, organizacije su pojačale koordinaciju, intenzivirale regrutovanje i proširile kontrolu nad udaljenim planinskim i pograničnim teritorijama.

U slučaju novog talasa protesta, moguće je da bi kurdske snage pokušale da uspostave faktičku nezavisnost pojedinih regiona od centralne vlasti u Teheranu. Takav razvoj događaja mogao bi postati dodatni destabilizujući faktor i otvoriti prostor za eskalaciju sukoba, sa elementima unutrašnje konfrontacije.

Tako se u istom trenutku prepliću ultimatum i ultimativna sila, nosači i nacrti sporazuma, spoljne pretnje i unutrašnji frontovi. Između Ženeve i Haife, između Crvenog mora i Rodželata, Bliski istok ulazi u fazu u kojoj svaka diplomatska rečenica nosi težinu bombe, a svaka bomba može promeniti političku mapu regiona.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 4

BLISKI ISTOK NA KORAK OD RATA Izraelski izvori sigurni 90 odsto: Rusi i Kinezi na manevrima sa Iranom (VIDEO)

22. 02. 2026. u 07:00

Svet

0 4

VIŠE HIMARS-A SPREMNO ZA SUKOB SA RUSIJOM: Amerika raspoređuje raketnu artiljeriju na Arktiku (VIDEO)

23. 02. 2026. u 16:11

Svet

0 4

PREOKRET NA BLISKOM ISTOKU? Iranski zvaničnik: Teheran spreman na ustupke u zamenu za ukidanje sankcija SAD

23. 02. 2026. u 00:00

Svet

0 0

IRAN POJAČAO PVO SA 500 SISTEMA Britanski mediji: Teheran postigao tajni sporazum o kupovini oružja sa Moskvom

22. 02. 2026. u 21:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije