Смиљана Попов: Доктор Марковић ми је спасао живот!

НАСМЕЈАНО лице Смиљане Попов, ауторке "Београда за почетнике", од новембра гледамо у репризним епизодама овог серијала, на Студију Б. Иако се вреди подсетити на сва чуда, лепоте и тајне које наш главни град крије, нисмо могли да се не запитамо зашто нема нових епизода и где се денула Попова. Признајемо, навикла нас је на нове приче и "шуњања" свим деловима метрополе, разговоре са занимљивим саговорницима, свој шарм и ведрину.

- Разлог за ову, за многе гледаоце мистериозну паузу лежи скривен у једној чашици која данас, попут трофеја, стоји на мом столу и опомиње - открива нам Попова. - Наиме, у тој чашици напокон почива у миру мој сломљени и разливени дискус Л5С1. Сада је на сигурном, после операције. Неће ме више мучити. Док није извађен, у последњих седам месеци откако је све почело, упознала сам највећи бол у животу. Тај несрећни дискус се сломио и разлио, и последњих годину дана притискао нерв ишијадикус, због чега сам у децембру завршила у болници, непокретна, у неподношљивим боловима. Уследиле су две болнице, инјекције кортикостероида, физикалне терапије у Институту за рехабилитацију у Сокобанској бањи и бањи "Селтерс", како бих избегла операцију. Вежбала сам, пливала два пута дневно, но и после свих терапија, бол је постао и остао мој свакодневни подстанар.

* Како се развијала болест, а како ви у њој?

- Све је почело пре годину дана. Мало-помало па се укочим, ушинем, бол се ширио кроз десну ногу. Како се ишијас у нашем народу подразумева као "добар дан", нисам то схватала озбиљно. Ишла сам код физијатра, радила вежбе, али се на рендгену нису видела мека ткива - дискуси. То показује само магнетна резонанца до које је могуће доћи после седам-осам месеци или да папрено платите приватно. Кажу вам: "Имате спондилозу, као и пола човечанства". Ни слутила нисам шта се иза брда мог живота ваља. Плесала сам танго, путовала, возила бицикл...

* Када су се јавили болови?

- После дугих путовања аутобусом и аутом. Од јуна до децембра прошле године кочила сам се и вукла ногу, али није било толико алармантно. Нисам знала шта ме чека. У октобру сам лежећи писала емисију и монтирала је на софи. Ишла сам на акупунктуру, код киропрактичара - ништа није помагало. У децембру сам пузала по стану, нисам од бола могла да ходам, долазила је хитна помоћ да ми да инјекцију, да бих завршила непокретна у болници, у пеленама. Магнетна резонанца је показала - дискус хернија. Дискус је пукао и излио се. Сви који ме познају су били у чуду, јер ме познају као активну особу. Али кад чујете да су Дивац, Стојаковић, Чавић оперисали дискус хернију, видите да "правде" нема.

* На који начин се све завршило?

- Операција је била једино решење. Једини хирург на Балкану који ради најсавременију, минимално инвазивну хируршку интервенцију дискус херније, др Марко Марковић, оперише у приватној болници. Реч је о ендоскопској, лапароскопској операцији. Нема отварања кичме, већ се кроз милиметарски рез сломљени дискус вади. Предност те операције је брз опоравак, после које стајете на ноге. Прилично је скупа, али захваљујући Студију Б, а пре свега директорки Ивани Вучићевић, оперисана сам одмах. У свету суровог предаторског капитализма у којем живимо, кад сте чули да директор тако људски брине о здрављу својих запослених? А како без ТВ не могу, случај звани "живот" побринуо се да режира операцију на првом конгресу југоисточне Европе посвећеном дискус хернији, пред лекарима из целе Европе и камерама, како би се показало да Београд једини на Балкану има овакву врсту светски најсавременије операције.

* Шта вам је највише недостајало од децембра?

- Мој стари живот - емисија, танго, бицикл, покрет, стварање, сви они животно калорични оброци радости и окситоцина који хране моје биће суштином. Ма како да ми је пријало преко потребно успоравање, које ми је болест наметнула, изолација и пасивност су ми тешко пале. Али то има и добре стране. Натера вас сте да почнете да ослушкујете своје тело. За шта морате да се изборите у свом свакодневном животу - за успоравање, за меру, за одмор, с друге стране за покрет, вежбање, здрав живот. Сума сумарум - време за себе.

* Кад се враћате пред камеру, шта можемо ново да очекујемо?

- У болницу сам у децембру отишла из кревета, пишући емисију која ме чека сада у монтажи. Чим се опоравим. Следи физикална терапија, бања, тако да верујем да у јулу-августу почињем са монтажом нових емисија, које једва чекају да изађу на светлост дана. Имам неколико снимљених епизода које је моја дискус хернија одложила и хитам да их ускоро испричам свима. И ја им се радујем, ужелела сам се причања прича далеко од бола и тишине самовања.