Dušica Spasić: Fali mi slobode

NEKOLIKO lepih misli, nekoliko šala i osmeha, uz obaveznu hladnu vodu, svež vazduh i malo šminke - recept je Dušice Spasić za prikrivanje umora. A treba joj verovati, jer ne samo da je godinama zaštitni znak Jutarnjeg programa RTS, već je, po sopstvenom priznanju, i spavalica. Zato kad se u četiri ujutru uključi alarm, ne zvoni samo cela kuća, već i njena glava.

- Rano ustajanje je mana ovog posla. Problematično je i što nemam vikend, osim kada sam na odmoru. Propuštam proslave i razna druženja, što neko shvata, neko ne. Ali radim posao koji volim. I to je najveća prednost. Svim ranoraniocima, kojih je mnogo više nego što pojedinci misle, treba obezbediti prave informacije i lepo buđenje.

Posle recepta za prikrivanje umora, Spasićeva otkriva i recept za vedrinu i osmeh po kome je poznata.

- Zadovoljstvo u svemu, čak i u najmanjim stvarima - u lepom jutru, gradu koji se budi, muzici. Kad se probudim i uključim TV, volim da vidim vedro lice. I od mene se isto očekuje, a to je nešto najmanje što svako od nas može da pruži. Naravno, svi imamo loše dane i nismo uvek raspoloženi. Nekada to može da se zamaskira, a ima dana kada je nemoguće. Ljudi smo, nismo mašine i prirodno je da dođu i loši dani. A sve što je prirodno, bolje je od izveštačenog ponašanja i lažnih osmeha!

- Pamtim mnoge, i lepe i manje lepe, poučne koje otvaraju oči, teraju na razmišljanje i pokazuju svet kakav zaista jeste i one koje mame osmeh. Svaki dan, zahvaljujući poslu, saznam mnogo toga. Neophodno je pokazati da Srbija nije Beograd ili neki drugi veći grad i da svi imaju određene probleme odnosno da mnoge pogađa nepravda. Ali i da imamo pametne ljude, vredne učenike i uspešne studente, talentovane umetnike i sportiste, prelepe ambijente koje treba videti i uporne ljude i borce koji traju i vrede.

Pre nego što ste počeli da radite na televiziji okretali ste glavu od kamera. Jeste li u međuvremenu uspeli da ih zavolite?

- Da, isključivo u studiju i kad je posao u pitanju. Privatno, i dalje bežim.

Kad se sad setite početka karijere, na šta prvo pomislite? Da li biste, iz ove perspektive, nešto promenili?

- Prvo pomislim na godine, kako sam mlada bila i kako sam uopšte uspela da se izborim sa nekim stvarima, ljudima, situacijama. Prošlost ne može da se promeni, zato i ne želim da gubim vreme na te misli. Bitno je da sam izvukla zaključke, stekla iskustvo, poznanstva i sposobnost da procenim određene ljude i situacije. Tome ne može da vas nauči nijedna knjiga i nijedna osoba.

Da li biste voleli da opet vodite Dnevnik?

- U Dnevniku sam počela i nikada mi ne bi smetalo da ponovo radim tu formu. Za sada sam koncentrisana na Jutarnji program, jer tek predstoji mnogo posla i uvek ima mesta za novine.

Šta mora da ima dobar voditelj? Koliko je takvih na našim televizijama?

- Najbitnije je da zna šta je voditelj i mora da ima svest o tome zašto radi taj posao. Mnogi iz pogrešnih pobuda ulaze u medije i predstavljaju se kao voditelji i još gore novinari. Samim tim skrnave profesiju kojom, nažalost, ne mogu svi da se bave. Na našim televizijama ih ima manje nego onih koji i ne znaju šta rade ispred kamere, ali ima i puno onih koji i dalje gledaju u televizor, a ne televiziju.

Šta vam je donela, a šta oduzela popularnost?

- Prvo neka mi neko odgovori šta znači biti popularan u Srbiji. Ako je to većinsko mišljenje, onda nisam popularna. Oduzela mi je mladost, donela mudrost... Zvučim kao da imam mnogo godina, ali teško je pričati o tome u sredini iskrivljenih shvatanja i niskih strasti. Shvatala sam i shvatam svoj posao kao i bilo koji drugi, ali fali mi slobode, a previše mi je nepoznatih pogleda. Mnogi bi svašta dali za taj položaj, ali što bi moja baba rekla: “Da mi je malo njihovog mozga da se odmorim.”

Koja je najčešća predrasuda o vama?

- Verujte, ima ih mnogo. Mnogi su skloni predrasudama, tako sebi olakšavaju neke stvari. Svi znaju sve i bolji su od drugih. Lakše je tako nego realno misliti o sebi i priznati svoje mane.

Prija li vam kada vam kažu da ste muškarac u telu žene? Koje “muške” osobine posedujete, a u čemu ste tipična žena?

- Prija, jer znam da se to odnosi na određene karakterne osobine koje fale i mnogim muškarcima. Za sve ostalo sam žena, ne baš tipična. Jedini problem je što danas mnoge žene žele da su veći muškarci od njih samih, pa se potpuno izgube u toj težnji i postaju nesvesno nesrećne. Sa druge strane situacija nije bolja, zapravo gora je u svakom smislu - žena u telu muškarca!