MARLJIVI DOMAĆINI SA SEDMIM STEPENOM: U Valjevskoj Kamenici četvoro mladih oformilo jedinstveno gazdinstvo, ne koriste ni trunku “hemije”

Branko PUZOVIĆ

22. 04. 2021. u 12:41

SELO Valjevska Kamenica, zadnja pošta Valjevo. Tako glasi domaćinska adresa po svemu jedinstvenog i neobičnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji, jer ga čine isključivo mladi, fakultetski obrazovani, spremni da pokažu i dokažu da se sa prirodom može i mora sarađivati, a ne sa njom ratovati i pokoravati je. Opčinjeni selom, kupili su četiri hektara imanja, otpočeli organsku poljoprivrednu proizvodnju, a sveže, tek ubrano voće i povrće kupcima dostavljaju - na kućni prag.

МАРЉИВИ ДОМАЋИНИ СА СЕДМИМ СТЕПЕНОМ: У Ваљевској Каменици четворо младих оформило јединствено газдинство, не користе ни трунку “хемије”

Foto "Organela"

Poljoprivredno gazdinstvo, kome su nadenuli ime "Organela", nastalo je, kažu, jula 2018. godine, kao plod prijateljstva Pavla Đorđevića (29) iz Beograda i Predraga Milovanovića (29) iz Valjeva. Još kao student Poljoprivrednog fakulteta, Pavle je želeo da, jednog dana, postane vlasnik seoskog gazdinstva.

U tome mu je, kaže, pomogla porodica. Predrag, master inženjer arhitekture i organizacionih nauka, biznis dizajner, kome su svojstveni brojni preduzetnički poduhvati, stvorio je novi brend i biznis, te je sa Pavlom gazdinstvo podigao na novi, viši nivo. Kasnije, pridružili su im se Miloš Jović (28), Pavlov kolega s fakulteta, i Teodora Tasić (27), Predragova koleginica sa Arhitekture.

- Bavimo se poljoprivredom po principu "šta rodi, rodi", ne koristimo nikakva hemijska sredstva, čak ni ona dozvoljena u organskoj proizvodnji, naše biljke ne tretiramo ničim - objašnjava Pavle Đorđević, koji je doktorske studije privremeno zamenio povrtarstvom. -

 

Foto "Organela"

Praktično, naši proizvodi su za stepen kvalitetniji od organskih. Sa Milošem, kolegom sa fakulteta, trudimo se da u praksi primenimo i novije, čak strože principe organske proizvodnje. Svi koji naše voće i povrće probaju, odmah uoče poseban, potpuno prirodan ukus i kvalitet, kao onaj nekad, davno, o čemu pričaju naši roditelji, bake i deke.

Proizvode krompir, tikvice, jabuke, džemove, čajeve, a posebna atrakcija su jagode i kopriva. Ne odustaju ni kada im plamenjača sprži deo paradajza, stršljenovi pojedu jabuke, ili kada lisica desetkuje kokoške... Na jednoj livadi, koju su prethodno iskrčili, te uneli dosta stajskog đubriva, zasadili su jagode i pustili ih da se same, prirodno, razvijaju.

- Od savremenih sredstava, jedino smo postavili foliju, da se plodovi jagoda ne bi prljali i da korov ne bi rastao - kaže inženjer voćarstva Pavle. - Samo stajnjak ishranjuje jagode, koliko se snađu za hranu, toliki će i rod biti, sve smo prepustili prirodi. Upravo takav način gajenja biljkama daje imunitet, sposobnost da prežive i daju rod. Zato ove jagode imaju fantastičan ukus. Nije nam bitna količina, već isključivo kvalitet voća i povrća.

 

Foto "Organela"

Proglašeni su, svojevremeno, za najmlađe i najperspektivnije poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, deo tima na konkursu Grada Beograda nagrađen je za najbolju žensku preduzetničku inovaciju. Novčani deo nagrade uložili su u pet plastenika za povrće.

- Naša vrata su širom otvorena za sve koji žele da nas posete i uvere se u kvalitet našeg rada i proizvoda. Zainteresovani mogu da sami uberu, probaju, odnesu kući voće i povrće, pomognu nam u svakodnevnim poslovima, ako žele - kaže Predrag Milovanović. - Od osnivanja, do sada, prošli smo možda mali kalendarski put, ali ogroman i značajan ako ga merimo po broju projekata koje smo uspešno realizovali, nagrada koje smo osvojili, broju prijatelja i partnera koje smo stekli.

Kupci, ako na licu mesta naberu, voće i povrće dobijaju i po 40 odsto nižoj ceni.

- Nisu nas objedinili fakulteti, diplome, biznis, već ljubav prema prirodi i želja da stvorimo nešto nesvakidašnje na srpskom selu - kaže Predrag Milovanović. - Mi smo, u suštini, jedna velika složna porodica. Trudimo se da vredno radimo, uvek nešto novo naučimo i primenimo. Smatramo da Srbija ima ogroman potencijal, pre svega još uvek nezagađeno plodno zemljište za ovakvu vrstu hrane, najvišeg premijum kvaliteta, potpuno neprskanu.

Foto "Organela"

ŽUMANCA KAO DUKAT

- UZGAJAMO pre svega autohtone sorte paradajza: jabučar i šljivar - kaže Pavle Đorđević. - Želimo zajedno sa prirodom da stvorimo najukusniji paradajz u Srbiji. Upravo ove stare sorte omogućavaju da se prisetimo onog starog ukusa paradajza, a organska proizvodnja je način kako su ih naše bake i deke gajili. Uz voće i povrće, imamo i kokoške koje slobodno šetaju gazdinstvom, jedu prirodnu hranu, šta žele, zato su žumanca žuta kao dukat.

Foto "Organela"

MALO NAM KOPRIVE

- NAŠ svojevrsni zaštitni znak postala je kopriva koja kao korov raste svuda po imanju - kaže Đorđević. - Shvatili smo da možemo da iskoristimo blagodeti ove izuzetno lekovite i ukusne biljke, koja u Beogradu ne može nigde da se kupi. Počeli smo da pravimo smesu za čorbu, sok, ledeni čaj od koprive, sada ne možemo da obezbedimo dovoljne količine, koliko su ti proizvodi traženi. Zato, razmišljamo da na jednoj parceli zasejemo koprivu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)