KOŠARE TERMOPILI NAŠEG DOBA: Na današnji dan 1999. godine počela je ofanziva NATO i terorista OVK na srpsko-albanskoj granici

Rade Dragović

09. 04. 2021. u 10:04

NI korak nazad! Nema povlačenja! - jedina je komanda koja je na današnji dan 1999. godine na državnoj granici sa Albanijom bila suvišna.

КОШАРЕ ТЕРМОПИЛИ НАШЕГ ДОБА: На данашњи дан 1999. године почела је офанзива НАТО и терориста ОВК на српско-албанској граници

Foto B. Antić

Svih 130 oficira, podoficira i vojnika Vojske Jugoslavije koliko ih je u zoru 9. aprila bilo razpoređeno duž 13 kilometara zone karaule "Košare" bez trunke oklevanja prihvatilo je borbu za odbranu Srbije. Surovi planinski teren srpsko-albanske granice postaće poprište bitke koja je nadrasla svoj vojnički značaj. Bitka na Košarama postala je simbol otpora neprijatelju tokom NATO agresije 1999. godine - srpski Termopili novog doba.

Misli preživelih pripadnika 53. graničnog bataljona, 125. motorizovane brigade, 63. padobranske i 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije i danas će, 22 godine kasnije, biti sa poginulim drugovima. NJihova braća po oružju setiće se Velikog petka 1999. godine, upaliće sveće, proliti kap iz čašice za duše onih čiji su životi ostavljeni na karauli, Maja Glavi, na Rasa Košaresu, Opljazu... Na ovim mestima ispisane su najnovije stranice časne vojničke istorije našeg naroda.

KOBNI 11. MAJ - 17 POGINULIH BRANILACA

ŽIVOTE je tokom bitke na Košarama položilo 108 oficira, podoficira i vojnika Vojske Jugoslavije. Kao najcrnji dan u okolini karaule zapamćen je 11. maj 1999. godine. U istom danu poginulo je 17 branilaca, a iz stroja je izbačeno oko 50 pripadnika Treće armije. Broj neprijateljskih žrtava nikada nije saopšten, niti zvanično utvrđen. Vojska Jugoslavije procenila je da sigurno nije manji od 250.

Danas je jasno - prva dva dana odlučila su ishod bitke na Košarama. Teških misli i setnog sećanja na poginule vojnike na ovo podseća pukovnik u penziji Duško Šljivančanin, koji je hladnog proleća 1999. godine komandovao 53. graničnim bataljonom.

- Dva dana pred Vaskrs bila su ključna. Da smo mi graničari tada popustili, sami Bog zna kako bi se se rat dalje vodio i sa kakvim ishodom. Sa drugovima iz ostalih jedinica na sebe smo primili najteži neprijateljski udar i nismo posustali - kaže Šljivančanin, i ukazuje da je snaga otpora protiv nadmoćnog neprijatelja bitku na Košarama uzdigla u simbol borbe Vojske Jugoslavije 1999. godine.

Duško Šljivančanin i Saša Radojević, Foto Z. Jovanović

Bukovim šumama na padinama Prokletija ovih dana lutaju i misli zastavnika prve klase Saše Radojevića. Aprila 1999. godine bio je zamenik komandira karaule. Komandovao je vršnjacima i vojnicima koji su tek koju godinu bili mlađi od svog komandira. Imali su 19, 20, poneko 22 ili 23 godine.

- Teško se to može opisati. Ginulo se, bilo je dosta ranjenih. U zaklonima nije bilo odmora niti sna, a teško su dostavljane hrana i municija. U izobilju je jedino bilo drugarstva i junaštva. Bilo je vojnika sa raznih strana, Mađara, Bošnjaka, Roma... Svi smo bili kao braća. Nijedan vojnik nije bacio pušku, niti se predao - kaže Radojević.

BITKA I MEĐU KORICAMA

BITKA na Košarama tema je diplomskog rada kojim je zastavnik prve klase Saša Radojević nedavno diplomirao na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo u Beogradu.

NJegov rad nosi naslov "Bitka za Košare, vojni, politički i medijski aspekt". Iskustva iz rata on je tako pretočio u mirnodopsku borbu za znanje.

- Ovaj rad prvo je delo ovog tipa posvećeno isključivo Košarama. To je moj mali doprinos sećanju na moje ratne drugove sa granice - ističe Radojević.

O bici na Košarama uglavnom je sve poznato. U zoru 9. aprila na Srbiju su svom žestinom krenuli teroristi OVK, regularna vojska Albanije, avijacija NATO, zapadni plaćenici...

Kopnenom ofanzivom hteli su da probiju liniju odbrane i da vojnom silom, u saradnji sa NATO, zauzmu Kosovo i Metohiju. Granica je gorela i dve sedmice meseca maja. NATO je tada najžešće bombardovao položaje Vojske Jugoslavije, a teroristi su istom snagom pokušavali da probiju linije odbrane. Granica je gorela.

Pakao kopnena ofanziva podržana avionskim udarima, Foto Arhiva

- Zaboravlja se ponekad da je uz vazdušnu agresiju, u proleće 1999. godine poveden i kopneni napad na SRJ. U njemu su učestvovale snage NATO, ali i albanski teroristi, pa čak i Vojska Albanije koja je bila pozadinska baza agresorima. NATO ti više čak i ne krije - napominje pukovnik Šljivančanin.

Preživeli borci sa Košara danas vode jednu drugačiju bitku, kažu, podjednako značajnu. To je borba za istorijsko pamćenje junaka koji su pali za odbranu otadžbine.

- Veliko je ohrabrenje što je bitka na Košarama ušla kao gradivo u nastavu istorije za osmi razred osnovnih škola - kaže zastavnik Radojević. - Deca će učiti o podvigu junaka karaule Ivana Vasojevića, Predraga Leovca, Tibora Cerne i svih ostalih. Našim palim drugovima to je najlepši spomenik.

HRABRI Nijedan vojnik nije bacio pušku, niti se predao, Foto Arhiva

Kako vreme prolazi, drugarstvo iskovano pod neprijateljskom paljbom, sve je jače. Nažalost, preživelih boraca sve je manje. Jedan po jedan napuštaju svet na kom su vodili svoje bitke. Ožiljci rata na njihovim dušama i telima vidljivi su i danas - bore se sa traumama, bolestima, dejstvom osiromašenog uranijuma...

- Nedavno smo u Bečmenu sahranili našeg druga Jugoslava Zorića, tihog čoveka koji nas je najviše okupljao i hrabrio da se ne zaboravimo. Bio je bolničar, a na karauli je krajem 1998. godine napunio svega 21 godinu. On je Košare preživeo, vojnik Darko Belobrk nije. Sa njim je tamo ugašena i njegova porodična loza. Ovakvih primera je na desetine - sa setom kaže Šljivančanin.

I dodaje:

- Dok i poslednji naš saborac bude živ, svedočiće o podvigu onih koji su živote dali na Košarama. Za Srbiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Novi

09.04.2021. 12:29

Napad na karaulu Košare je agresija zemalja NATO pakta sa izuzetkom Grčke na našu zemlju uz pomoć terorista koje je NATO obučio, opremio i nazvao ih borcima za slobodu. Po istom modelu izvršena je agresija na Irak, Libiju, Siriju, Jemen, Ukrajinu. Da li je tim narodima život bolji i sigurniji, a i celom svetu?