SANJA "LOVI" KRIVOLOVCE: Jedna od malobrojnih žena lovočuvara u našoj zemlji štiti lovište na međi između naše zemlje i Mađarske

J. LEMAJIĆ

29. 12. 2020. u 13:00

ODRASLA je pored Kelebijske šume, lovačku pušku nasledila je od dede, a pravila lovstva naučila od oca, pa ne čudi što sa toliko ljubavi prema prirodi i životinjama Sanja Milošev (28) iz Subotice brine o lovištu "Subotičke šume".

САЊА ЛОВИ КРИВОЛОВЦЕ: Једна од малобројних жена ловочувара у нашој земљи штити ловиште на међи између наше земље и Мађарске

Sanja Milošev / Foto J. Lemajić

Iako je po struci master ekonomije, šarmantna mlada dama ni ne pomišlja, a i ne želi da bude menadžer ili da radi neke poslove u finansijama. Ona već radi posao iz svojih snova - referent je lovstva i lovočuvar u JP "Vojvodina šume" i svakodnevno se brine o 6.000 hektara lovišta otvorenog i zatvorenog tipa na samoj srpsko-mađarskoj državnoj međi.

Na posao, u kompletnom lovačkom odelu i puškom o ramenu, Sanja svakog jutra dolazi sa osmehom. Ne gleda na sat, ne odbrojava do završetka radnog dana, već uživa obilazeći lovište i brinući o bogatom fondu divljači - muflonima, srnećoj divljači, divljim svinjama, jelenu lopataru...

- Verujte, nema lepšeg osećaja nego kada radite posao koji mnogo volite. LJubav prema lovu u našoj kući se prenosi iz generacije u generaciju. Ona nam je već u genima - priča nam Sanja. - Spojila sam hobi, strast i posao, i uživam u svakom trenutku dok radim. Bude mi malo vremena za sve što želim da vidim i uradim.

A posao lovočuvara nije nimalo lak. Naročito ne za damu.

- Naš najvažniji zadatak je zaštita i unapređenje divljači i njenog staništa. Svakodnevno posmatramo divljač, pratimo je, vodimo lovce u lov i odgovorni smo za njih, obavljamo sanitarni odstrel ukoliko je potrebno, zimi nosimo hranu za životinje, često peške obilazimo teren i reagujemo odmah - priča naša sagovornica pojedinosti njenog radnog dana. - Čuvamo lovište i od krivolovaca, koji prave štetu zbog užitka ili koristi. Neretko se desi i da zateknemo migrante kako prave štetu ili seku žicu misleći da je to ograda sa Mađarskom. Ne prave probleme, odu u miru, ali ostave za sobom mnogo smeća. Bude nekad malo teže, ali to je ništa spram te sinteze sa prirodom i životinjama.

Sestre Milošev sa ocem, uvek savesni lovci / Foto J. Lemajić

Iako je oduvek bila savestan lovac, otkako je lovočuvar Sanja na lov gleda drugačijim očima.

- Oduvek mi je bio san da uđem u zatvoreni deo lovišta, i ostvario mi se. Divljač sam uvek poštovala, ali neke stvari sada posmatram drugim očima. Nekako sam zaštitnički nastrojena prema svim životinjama, važno mi je da su dobro, nekima smo dali čak i ime - dalje će Sanja sa takvim žarom da poželi da se odmah krene u obilazak šume. - Šakali su predatori, veliki neprijatelji divljači, a počeli su da budu i moji. Ako se ne gazduje sa divljači kako treba ona strada i narušava se ceo sistem. Toliko toga možemo da naučimo iz zakona prirode da nismo ni svesni. A ti zakoni su večni.

TRI SLOBINE ĆERKE

NAŠA sagovornica možda nije jedina žena lovočuvar i upravnik lovišta, ali još nigde nismo videli da tri sestre idu u lov sa ocem.

- Tata Slobodan je ljubav prema lovu usadio u mene i sestre Marinu i Slobodanku. Svi zajedno idemo u lov i uživamo u tome, a sada nam se u šetnji pridruži i mala Alekseja, sestrina ćerka od tri i po godine. Mama nas podržava, kaže da radimo šta hoćemo samo da ništa ne donosimo kući - priča Sanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)