PLANINARENjEM PROTIV STRESA: U doba epidemije sve više ljudi beži iz gradova

Boris Subašić

nedelja, 19. 07. 2020. u 13:15 >> 00:27

ПЛАНИНАРЕЊЕМ ПРОТИВ СТРЕСА: У доба епидемије све више људи бежи из градова

Foto B. Subašić

PLANINE su prostori slobode, i od početka epidemije korone posećuje ih sve više ljudi koji beže iz gradova da bi se odmorili i pronašli mir "u visinama i ćutanju". Na planini se čovek vraća svojoj iskonskoj prirodi tragača za novim granicama i vidicima.

Planinarenje je zajedničko ime za lepezu aktivnosti, od opuštenog šetanja - "livadarenja" do napornog penjanja i veranja.

Ono što planinarstvo razlikuje od ostalih sportova jeste sloboda da sami odlučite kada ćete, gde, kako i koliko da budete aktivni. U njemu nema vremenskih i prostornih ograničenja, i jedini takmac takmičaru je on sam, u pokušaju da nadmaši sopstvene granice. Zato planinar nije usamljen ni kada nikog drugog nema pored sebe. Njegova nagrada nisu bodovi i pehari već ushićenje širokim slobodnim vidicima, osećaj zadovoljstva samim sobom i zdrav umor, posle koga sledi dubok, okrepljujući san.

Foto B. Subašić

HODANjE zahteva koncentraciju na ono čime se trenutno bavite i ne dozvoljava da razgovarate sami sa sobom o problemima koji vas svakodnevno tište. Hodanje po planini je dobro protiv stresa i podiže imunitet organizma, utvrdila su medicinska istraživanja. Ovo su samo neki od motiva koji sve više ljudi okreću ka planinarstvu i "autdor aktivnostima", što je posrbljen engleski naziv za bavljenje sportom, rekreacijom i aktivnim odmorom u prirodi.

Planinarenje doživljava planetarni procvat, a Srbija, kada je reč o ljubiteljima ovakvih aktivnosti, prati ovaj trend. Infrastruktura koja podrazumeva dobro obeležene staze i uređene smeštajne objekte, za razliku od svih zemalja u našem susedstvu, ne prati potrebe i interesovanje. Ni to čak ne obeshrabruje sve više ljudi koji na planini traže odmor od svakodnevice.

Foto B. Subašić

Planinarski savez Srbije u klubovima ima više od 15.000 registrovanih članova, koji gotovo svakog vikenda organizovano odlaze bar na jednodnevne akcije, od niskogorskih izleta do ozbiljnih, visokogorskih uspona. Tom broju treba dodati sve više iskusnijih planinara koji samostalno ili u manjim grupama putuju i istražuju nove staze i terene.

KADA krenete u samostalne akcije, njih u početku treba praviti na dobro obeleženim stazama koje nisu previše udaljene od civilizacije, u slučaju da vam je potrebna pomoć.

Foto B. Subašić

Za planinarenje je najvažnija želja da krenete, a potom slede obuća i odeća koje pružaju dovoljno udobnosti i zaštite, uz ranac u koji ćete staviti vodu, presvlaku, nešto hrane, baterijsku lampu i osnovnu hitnu pomoć koju umete da upotrebite.

Čak i ako idete sa grupom korisno je imati mobilni telefon sa aplikacijama za satelitsku navigaciju. Najpoznatiji besplatni softveri su: Wiew Ranger, Orux, Maps.me. Oni mogu da funkcionišu oflajn, bez interneta i simultano, što daje veću sigurnost u korišćenju. Pre nego što krenete na planinu prvo uvežbajte korišćenje navigacionog softvera.

U telefonu morate imati memorisane brojeve Gorske službe spasavanja, koja je najefikasnija u pružanju pomoći prilikom svih planinarskih nezgoda.

Foto B. Subašić

RUDNIČKA AVANTURA. Pešačenje u letnjem periodu je veoma naporno i zato treba birati staze koje su dobrim delom pod zelenilom i vode čistim seoskim i šumskim putevima, a ne kroz visoku travu. Takva je dobro obeležena staza koja iz varošice Rudnik vodi preko sva tri vrha planine Rudnik, koji se nižu jedan za drugim.

Veoma je atraktivna i staza od sela Zagrađe na Ibarskoj magistrali do rudničkog vrha Ostrvica, ostatka vulkana. Ona ide asfaltom i širokom šumskom stazom do podnožja vulkanske kupe, odakle se stepenicama penje do ostataka stare tvrđave. Iz tog poslednjeg dela pod zelenilom stupa se na golu stenu, koja samo izdaleka deluje strašno. U stvari, penjanje na nju nije komplikovano, a na otvorenim delovima sve vreme postoji sajla za koju se možete držati. Pogled sa Ostrvice je jedan od najlepših prizora u Šumadiji.

Od centra Ljiga, paralelno sa magistralom, vodi put po nekadašnjoj trasi "ćire", koja je kao smišljena za bicikliste i šetače, sve do Kadine Luke. Od Ibarske magistrale se kod Kadine Luke odvaja put ka Slavkovici, odakle počinje duža staza do vrha Rajac. Ko nema želju da duže pešači, može asfaltom da stigne do planinarskog doma i odatle ide u šetnje po Rajcu.

Foto B. Subašić

VALjEVSKA RIZNICA. Iz centra Valjeva vodi jedna od najlepših planinarsko-šetačkih staza Srbije, kroz klisuru reke Gradac do manastira Ćelije.

Valjevske planine su prava riznica lepih staza, a jedna od lakših i najživopisnijih kreće asfaltom od sela Poćuta na magistralnom putu od Valjeva ka Bajinoj Bašti. Ona se nastavlja pored manastira Pustinja u živopisnoj klisuri Jablanice, do etno-sela "Bebića luka". Sve do njega pruža se asfalt. Oni sa dobrom kondicijom i željom za planinarenjem od šale se mogu popeti do vrha Jablanik ili Medvednik gde postoje planinarski domovi. Kraća staza po seoskom putu pored zaseoka Pirgići vodi do vrha Orlovica, iznad klisure Jablanice i manastira Pustinja.

Foto B. Subašić

Staza koja spaja tri vrha Povlena počinje na prevoju Debelo brdo. Ona je jedna od najpopularnijih među srpskim planinarima, a u blizini postoje dva planinarska doma i privatni smeštaj. Na istoj magistrali nalazi se i selo Gnila Priseka, koje ćete prepoznati po benzinskoj pumpi i dva restorana. Odatle kreće naniže oko četiri kilometra duga staza do klisure Rogačice i vodenice Save Savanovića. Prekoputa prodavnice, kroz šumu vodi stazica duga oko tri kilometra do vrha Crvena stena, na masivu Gvozdačkih stena, sa koga se pruža veličanstven pogled na Podrinje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)