MILICA VRATILA PRAVOSLAVLJE NA KEFALONIJU: Dr Petras Petratos o odnosima Srbije i Jonskih ostrva začetim u 15. veku

Miljana Kralj

18. 07. 2021. u 16:32

DA odnosi Srbije i Jonskih ostrva datiraju iz sredine 15. veka, bilo je manje poznato našoj široj javnosti, sve donedavno, dok na Kefaloniji, prva tu održana srpsko-grčka likovna kolonija, za temu nije odabrala brak Milice Branković i Leonarda Trećeg Toke.

МИЛИЦА ВРАТИЛА ПРАВОСЛАВЉЕ НА КЕФАЛОНИЈУ: Др Петрас Петратос о односима Србије и Јонских острва зачетим у 15. веку

Delo Miroslava Lazovića

U njihovu čast je Miroslav Lazović, profesor FPU, naslikao grandiozni mural na jednoj cisterni za vodu, ispod tvrđave srednjovekovnog vladara Epira, pa se tako njegova rano preminula supruga (na porođaju, sa samo 16 godina), a ćerka našeg poslednjeg despota Lazara Brankovića - likom vratila na ostrvo, na kome je i danas po dobru pamte.

- Leonard Treći Toko, koji je vladao od 1448. do 1479. godine, pripadnik je italijanske porodice koja je bila okupator na našim ostrvima - priča, za "Novosti", dr Petras Petratos, istoričar iz Arogostolija. - Porodica Toko je bila katolička i ukinula je pravoslavlje. Leonardo se oženio Milicom, ćerkom srpskog pravoslavnog vladara, koja je uz to imala i vizantijsko poreklo preko majke Jelene Paleolog i bake Irine Kantakuzine. Prema podacima koje imamo, bila je dobra, mlada žena. Nije se ophodila kao vladarka, već je bila zainteresovana za dobrobit stanovništva. Ono čime je posebno zadužila narod je što je uticala da se pravoslavlje vrati na Kefaloniju.

To, međutim, nije prošlo bez pritisaka koje je Leonardo Treći Toko imao iz Vatikana, od pape:

- Uprkos svemu, Milica je uspela da se uvaži njena i naša vera. Za nas je to veoma važno. Mi i danas, kao trag toga vremena, imamo na Kefaloniji pravoslavne i katoličke crkve, jedne do drugih - tvrdi sagovornik.

ALI, ovaj deo Grčke negovao je odnose sa Srbima, kako otkriva dr Petratos, i u narednim vekovima, sve do današnjih dana. U vreme vladavine Mletaka sa zapadnog Balkana su se na Kefaloniji, između 1500. godine i 1600, naseljavale porodice iz Dalmacije, ali i Crne Gore. Iz Dalmacije je, u 18. veku, preko Krfa, gde je učio grčki od mletačkih vojnika, nakratko, na Kefaloniju došao i Dositej Obradović, a odatle se uputio u Patru, potom na Svetu Goru, pa u Smirnu, gde je pohađao školu koju je vodio jedan učitelj sa Itake (smatraju ga zemljakom, jer je sa najbližeg ostrva)...

- U istu školu išao je i Adamantios Korais, koji je za Grke, u vreme prosvetiteljstva, bio isto što i Dositej za Srbe - tvrdi istoričar sa Kefalonije. - Tokom turske okupacije Balkana, centralna ličnost u srpsko-grčkim odnosima bio je sigurno Riga od Fere, čije ideje su imale mnoge naslednike.

U vreme nacionalnih revolucija, u borbi protiv Turaka, u 19. veku, mnogo Grka se borilo na srpskoj strani i obratno. Karađorđe je čak, u izgnanstvu u Odesi, 1817, postao član heterije (Filiki Eterija), tajnog udruženja grčkih patriota, osnovanog radi podizanja ustanaka za oslobođenje od Osmanskog carstva.

Dr Petras Petratos, istoričar iz Arogostolija

- Postojao je kasnije jedan pokušaj da Filiki Eterija stupi u kontakt i sa Milošem Obrenovićem, ali su Turci uhvatili kurira sa pismom u kome je bila ponuda saradnje, koja tako nikada nije ostvarena - nastavlja sagovornik.

Sredinom 19. veka, bilo je nekoliko pokušaja da se obnovi vizija Rige od Fere, a ideja o osnivanju balkanske federacije dovela je u Srbiju jednog Kefalonca:

- Panajotis Panas, pesnik i novinar, borio se za oslobođenje našeg ostrva od Engleza, a kasnije je u Atini osnovao i Udruženje "Rigas", koje je širilo ideje o balkanskoj federaciji. Putovao je po balkanskim zemljama propagirajući stav o zajedničkom otporu Turcima. Tako je dospeo i u Beograd.

U našem gradu postojao je tada ogranak tajne organizacije Demokratska istočna federacija, sa kojom je stupio u kontakt. NJihova ideja je bila da se ne vojno, već političkim, demokratskim putem, osnuje savez u kome bi se našli Crna Gora, Albanija, Srbija, Bugarska, Rumunija, Grčka, oslobođeni delovi Otomanske imperije, pa čak i Jermenija.

- Misao da Balkan treba da pripada balkanskim narodima zastupao je i Ilija Garašanin - priča dr Petratos. - Ideja o stvaranju balkanske fedracije, ipak se, vremenom ugasila. Na to su uticali interesi velikih sila, ali su joj se protivile i nacionalistički nastrojene vladajuće elite, iako je u osnovi te zamisli bilo da svaki narod u savezu zadrži sva svoja obeležja, jezik, kulturu.

U 20. veku na Kefaloniji ne zaboravljaju ni pomoć koju su dobili od tadašnje Jugoslavije, 1953. godine, nakon što je katastrofalni zemljotres sravnio gotovo sve što je tu ljudska ruka podigla.

POČASNI KONZUL

NA Kefaloniji, podseća sagovornik, Srbija sada ima i svog počasnog konzula, Viktora Ruhotasa, doktora stomatologije, beogradskog đaka, koji je poslednjih decenija zaslužan za izuzetne odnose koji su stvoreni.

- Zahvaljujući njemu, posebno u vreme NATO bombardovanja, saznala se istina o Srbiji i srpskom narodu, a više puta organizovao je pomoć za vašu zemlju u tim teškim vemenima - kaže dr Petratos, uz dodatak da je Ruhotas mnogo učinio i na unapređenju svake druge saradnje dva naroda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)