MALI NE DAJU VETO: Sve glasniji zahtevi da se promeni sistem glasanja u Uniji

D. M./G. Č.

24. 06. 2022. u 10:00

NA jučerašnjem okupljanju lidera EU u Briselu ponovo su se čuli zahtevi da se hitno promeni sistem odlučivanja u Uniji, ukine pravo veta i uvede pravilo kvalifikovane većine, a kako bi se izbegle sve češće blokade evropskih institucija, ponekad i zbog samo jednog glasa "protiv".

МАЛИ НЕ ДАЈУ ВЕТО: Све гласнији захтеви да се промени систем гласања у Унији

Foto AP

Negativne strane principa odlučivanja konsenzusom svih država EU dosad su možda najbolje na svojoj koži osetile države kandidati za članstvo, jer najčešće njihovi susedi koriste svaku priliku da unesu nerešena bilateralna pitanja u proces pristupanja i zaustave ga.

Od početka ukrajinsko-ruskog sukoba pokazalo se da princip konsenzusa može da se vrati kao bumerang i samoj EU, što se videlo i prilikom pokušaja da se usvoji šesti paket sankcija protiv Moskve, a koji blokira Mađarska. Takođe, Budimpešta je spustila rampu i za "kažnjavanje" srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Uoči sastanka Evropskog saveta u Briselu, nemački kancelar Olaf Šolc založio se za reformu Unije, pre svega kada je reč o načinu glasanja. On traži da se pređe na donošenje spoljnopolitičkih odluka kvalifikovanom većinom, što podrazumeva ukidanje prava na veto pojedinačnih zemalja.

Foto AP

Oglasio se i evropski šef diplomatije Đozep Borelj, koji je izrazio nezadovoljstvo što Bugarska blokira odluku da Severna Makedonija i Albanija započnu pregovore sa EU i poručio da to pokazuje da konsenzus nije dobro rešenje za donošenje odluka u EU.

I albanski premijer Edi Rama ukazao je, po dolasku na Samit EU, da je sramotno što jejedna zemlja NATO, Bugarska, "kidnapovala" dve druge članice, Severnu Makedoniju i Albaniju, na njihovom evropskom putu.

Kvalifikovana većina podrazumeva saglasnost 55 odsto zemalja, odnosno 15 od 27 članica EU, uz uslov da to predstavlja 65 odsto stanovništva Unije. Zato se za promenu pravila odlučivanja zalažu najveće države EU, dok se geografski i po broju stanovnika manjim zemljama više isplati "veto". Francuska se zalaže da, u slučaju revizije sistema glasanja, odluke o spoljnoj politici i prijemu novih članica ostanu u domenu konsenzusa.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže, za "Novosti", da je i za promenu sistema glasanja potrebno da se oko toga slože svi u EU:

- Teško je očekivati da se manje države odreknu prava veta, naročito sada u svetlu ukrajinske krize i nastojanja EU da se pozicionira kao geopolitički akter. Zadržavanje prava veta državama članicama daje neograničena prava u blokiranju kandidata, kao što je Grčka decenijama radila Severnoj Makedoniji, a sada je tu ulogu preuzela Bugarska, blokirajući i Albaniju u paketu. To nema apsolutno nikakve veze ni sa reformama, ni sa standardima i vrednostima, već samo sa korišćenjem asimetrične pozicije članice u odnosu na kandidata.

POSTAĆE PUKI POSMATRAČI

DUGOGODIŠNJI diplomata i ambasador Branko Branković ukazuje, za "Novosti", da je predlog nemačkog kancelara da se menjaju pravila u procesu glasanja i usvoji kvalifikovana većina odlučivanja, umesto konsenzusa koji sada postoji, veoma opasan za manje zemlje članice:

- One su i inače drugorazredne zemlje koje se ne pitaju za mnogo šta, a promena glasanja koju traži Šolc pretvoriće ih u puke posmatrače.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Danas slavimo TRI VELIKA SVETITELJA: Kako biste očuvali MIR u porodici, obavezno ispoštujte ove običaje