"DA" NE ZNAČI PROMENU DELA USTAVA O KiM: Đorđe Marković, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, o predstojećem referendumu

GRAĐANI će se 16. januara na referendumu izjašnjavati o promeni Ustava, a u javnosti ima dosta nedoumica o tome šta se menja i zašto. Najpre, postavlja se pitanje da li bi građani, eventualnim pozitivnim odgovorom na referendumsko pitanje, dali "blanko ovlašćenje" vlastima za promenu čitavog Ustava, pa i dela koji se tiče državne teritorije i njene celovitosti (konkretno odredbe o KiM). Odgovor je jasan i kratak - nikako.

Đorđe Marković

Ovako Đorđe Marković, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za javno pravo, za "Novosti", otklanja nedoumice oko promene najvišeg pravnog akta.

- Sadržina promena je precizno i nedvosmisleno utvrđena u Ustavom propisanoj proceduri. Narodna skupština je 30. novembra 2021. usvojila Akt o promeni, koji je istog dana i objavljen u "Službenom glasniku". Ukratko, predloženi amandmani tiču se unapređivanja položaja sudstva kao treće grane vlasti i javnog tužilaštva kao samostalnog i izuzetno važnog državnog organa - objašnjava Marković.

Kako je naveo, sledeća nedoumica je da li Ustav menjamo zbog i po meri "Evrope".

- Prvo, treba precizirati šta se podrazumeva pod "Evropom". Tokom procesa izrade predloženih amandmana o njima se izjasnila i Venecijanska komisija. Ovo telo je organ Saveta Evrope, organizacije čiji je Srbija član, a koja nije isto što i Evropska unija (ako pod "Evropom" podrazumevamo Evropsku uniju). Članice Saveta Evrope su sve evropske države osim Belorusije, a Venecijanska komisija kao njen organ je sačinjena od uglednih pravnih stručnjaka koje delegiraju države članice i koja se bavi uporednopravnom analizom pravnih rešenja na čitavom kontinentu, u cilju razmene dobrih ideja i prakse. Mišljenja Venecijanske komisije imaju veliki stručni, pa i politički značaj, ali nisu obavezujuća. Mišljenje Komisije o predloženim ustavnim promenama je pozitivno. Ovu činjenicu treba uzeti kao jedan od argumenata prilikom izjašnjavanja i ništa više od toga - objašnjava Marković, i dodaje da Ustav menjamo zbog nas samih, a ne zbog nekog drugog, te stoga "primarni motiv građanima treba da bude misao o unapređenju naših institucija".

Kako je naveo, cilj promene Ustava, ogleda se u smanjivanju mogućnosti da do sudstva i tužilaštva dopru štetni, koruptivni, uticaji:

- S druge strane, cilj nije uvođenje tzv. sudokratije, kako se ponekad može čuti u javnosti. Neophodno je da i sudije i tužioci imaju sluha za politiku shvaćenu u najširem smislu - u smislu interesa građana i državnih institucija koje zbog građana i postoje.

Preporučujemo

Politika

0 2

ŠTAMPAJU SE LISTIĆI: Teku pripreme za referendum 16. januara

03. 01. 2022. u 19:22

Politika

0 1

INTERVJU Suzana Grubješić: Referendum nije glasanje "za" i "protiv" Vučića

03. 01. 2022. u 12:00

Politika

0 2

RIK OBJAVIO: Na referendumu 6.510.233 glasača

02. 01. 2022. u 20:44

Politika

0 2

GRAĐANIMA POSLATI POZIVI SA POJAŠNjENjEM: Republička izborna komisija bjavila sve pojedinosti koje se tiču referenduma (VIDEO)

26. 12. 2021. u 13:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije