Najvažnije je izbeći pomor, najsiromašnije zemlje su najviše na udaru: Čuveni svetski ekonomista Toma Piketi o krizi izazvanoj virusom korona

- Da li će kriza izazvana epidemijom kovida 19 ubrzati kraj globalizacije i liberalizacije tržišta, te tako doprineti pomaljanju novog modela razvoja, pravičnijeg i održivijeg? To je moguće, ali bitka zasad nije dobijena - kaže Piketi u uvodniku svog teksta.

On se potom prisetio predviđanja izvedenih iz epidemioloških modela.

- Bez sprovedenih mera, kovid 19 je mogao izazvati smrt oko 40 miliona ljudi u svetu, od kojih 400.000 u Francuskoj, što predstavlja 0,6 odsto populacije. To je skoro dvostruko veća stopa mortaliteta nego inače (u Francuskoj se beleži 550.000 smrtnih slučajeva godišnje, a u svetu 55 miliona). Konkretnije, to znači da je u zemljama koje su najviše pogođene virusom broj mrtvačkih kovčega tokom najcrnjih meseci mogao biti pet do deset puta veći nego obično, kao što je, nažalost, u nekim italijanskim regijama isprva i bio.

Po mišljenju Piketija, jedini primer u istoriji na koji se možemo osvrnuti jeste epidemija španske groznice (1918-1920), "za koju se sad zna da nema ništa špansko", a koja je usmrtila skoro 50 miliona ljudi na svetu, odnosno, oko dva odsto tadašnje svetske populacije.

- Proučavajući podatke o preminulima, istraživači su pokazali da navedena prosečna stopa smrtnosti krije ogromnu neujednačenost: između 0,5% i 1% u SAD i Evropi, nasuprot 3% u Indoneziji i Južnoj Africi, a više od 5% u Indiji.

Piketi smatra da je upravo ova statistika ono što treba da nas brine.

- Epidemija bi mogla dostići vrhunac u siromašnim zemljama, čiji zdravstveni sistemi nisu u stanju da podnesu takav udar, tim pre što su u tim zemljama bile zavedene drastične političke mere u skladu s ideologijama koje su tamo dominirale prethodnih decenija.

Njegova predviđanja za okončanje epidemije u siromašnim državama nisu optimistična, a kao primer navodi Indiju:

- Sprovođenje izolacije u krhkim ekonomskim sistemima moglo bi se ispostaviti kao potpuno neadekvatno. Budući da ne postoji socijalna pomoć, najsiromašniji će vrlo brzo morati prekinuti izolaciju u potrazi za poslom, što će izazvati nov talas širenja zaraze. U Indiji se izolacija prevashodno svodila na to da se iz grada proteraju migranti i seosko stanovništvo, što je dovelo do nasilja i masovnih seoba, uz opasnost od intenzivnijeg širenja virusa. Da bi se izbegao pomor, potrebna nam je socijalna država, a ne država-zatvor.

Usled hitnosti situacije, nužni izdaci za zdravstvo i socijalnu pomoć moći će biti pokriveni samo pozajmicama i svežim novcem, ocenjuje Piketi.

- Ovo je i prilika za zapadnu Afriku da uvede novu zajedničku valutu koja bi za cilj imala razvoj zasnovan na ulaganju u mlade i infrastrukturu, a ne u službi mobilnosti kapitala najbogatijih. Ceo sistem trebalo bi da počiva na demokratskim i parlamentarnim temeljima koji donose više uspeha nego još uvek zastupljena netransparentnost u evrozoni.

Po njegovim rečima, ta nova socijalna država tražiće pravično oporezivanje i međunarodni finansijski registar, kako bi najbogatiji stanovnici i najveća preduzeća pružili pomoć koliko god je to potrebno.

Crna predviđanja za zemlje poput Indije Foto AP

- Aktuelni režim slobodnog kretanja kapitala, uspostavljen u periodu 1980-1990. pod uticajem bogatih zemalja (naročito Evrope), defakto podstiče izbegavanje plaćanja poreza milijardera i multinacionalnih kompanija iz čitavog sveta. On sprečava krhke poreske uprave siromašnih zemalja da uspostave pravično i legitimno oporezivanje, što, ukratko rečeno, ozbiljno ugrožava temelje države.

Promišljanja Toma Piketija uvek su u službi socijalne zaštite najugroženijih slojeva stanovništva na globalnom nivou.

- Ova kriza može biti povod za razmišljanje o minimalnom dotiranju zdravstvenog i obrazovnog sistema za sve stanovnike sveta, koje bi se finansiralo na osnovu univerzalnog prava svih zemalja i koje bi se zasnivalo na delu poreskih prihoda što se ubiraju od najprosperitetnijih ekonomskih aktera: velikih kompanija, domaćinstava s visokim dohotkom i nasledstva, na primer onih s dohotkom 10 puta višim od svetskog proseka, odnosno od jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu.

Piketi smatra da takav boljitak zahteva regulaciju na nivou celog sveta ne bi li se obezbedila društvena i ekološka održivost. U svom tekstu, on podvlači da mu je jasno da bi takva transformacija zahtevala dovođenje u pitanje mnogih stvari.

- Na primer, da li su Emanuel Makron i Donald Tramp spremni da uskrate poklon u vidu fiskalnih pogodnosti za najimućnije, najavljen na početku njihovih mandata? Odgovor će zavisiti od mobilisanja opozicije i njihovih sopstvenih tabora. Možemo biti sigurni u jedno: veliki političko-ideološki potresi tek počinju - zaključuje Toma Piketi.