Pamtiće ko je pomogao kada je bilo najteže: Mnogi zapanjeni slanjem ruske opreme u SAD

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

KADA su agencije javile da je ka Americi poleteo ruski transportni avion AN-124-100 "ruslan" da bi prebacio medicinsku opremu i maske za borbu protiv virusa korona, mnogi su se zapitali da li je moguće da je zemlji sa ogromnim bogatstvom potrebna humanitarna pomoć.

Najtiražniji ruski dnevnik "Komsomolska pravda" objavio je komentar Andreja Baranova pod naslovom "Da li treba da pomažemo najbogatijoj zemlji sveta", u trenutku kada Rusija i sama vodi žestoku borbu protiv tog opasnog virusa.

U komentaru se, inače, ističe da je to prvi slučaj u novijoj istoriji da su Amerikanci prihvatili humanitarnu pomoć od Rusije. Ali očigledno da sada ni oni nemaju kud, a u takvoj situaciji je plemenito pružiti pomoć.

"Komsomolska pravda" je postavila pitanje na koje bi mnogi obični ljudi želeli da čuju odgovor od vlasti: da li je to razbacivanje novca na Ameriku i Italiju, koje su do sada Rusiji samo uvodili razne sankcije?

U komentaru se kaže da je to učinjeno da bi se pomoglo građanima tih zemalja.

- Mnogi "obični" Italijani i Amerikanci su zahvalni Rusiji na pomoći i u tome vide dobru volju Rusije. Tako da se može smatrati da su se naši troškovi već isplatili - zaključuje autor komentara u "Komsomolskoj pravdi".

Već smo pisali o tome da je pomoć Rusije Americi precizirana u telefonskom razgovoru Putina i Donalda Trampa. Kremlj je predložio pomoć Americi, a Tramp ju je prihvatio, i to odmah saopštio na konferenciji za novinare. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kazao da se stekao utisak da na američkoj strani neki, najblaže rečeno, nisu pomogli da se ta ideja realizuje.

Na pitanje zašto je Putin ponudio pomoć SAD, Peskov je odgovorio:

- Sadašnja situacija sa pandemijom nalaže da se deluje zajednički u duhu partnerstva i međusobne pomoći. Putin je predložio pomoć, a pošto Amerikanci organizuju proizvodnju uređaja za veštačko disanje, oni će, ako zatreba, pomoći Rusiji - objasnio je Peskov. Isto tako se razvijaju i odnosi Rusije sa Kinom.

Od Moskve sada mnogi očekuju pomoć, pre svega bivše sovjetske republike, a sada članice Zajednice nezavisnih država. Čak i hrabri Aleksandar Lukašenko, koji je doskora ignorisao postajanje virusa korona, zatražio je pomoć. Predstavnici Belorusije takođe traže testove za ovaj virus, kao i respiratore.

U Moskvi kažu da pomoć nisu tražile samo Ukrajina i Turkmenistan.

Što se tiče pomoći Srbiji, već se oglasio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, a pre nekoliko dana i Putinov portparol Dmitrij Peskov. I jedan i drugi su kategorički kazali da će Rusija pomoći bratskoj Srbiji, kao što je to činila i ranije, kad god je bilo potrebno. To što pomoć iz Moskve još nije stigla ne znači da su nas zaboravili, niti su se pokvarili politički i diplomatski odnosi. Očigledno je da Rusija ima svoju listu prioriteta, pa ćemo prema njoj i mi stići na red.

Logično je da su Rusiji životi njenih građana najvažniji, a što se tiče Italije i SAD, tamo se najviše sada umire, pa je i pomoć najnužnija. Što se tiče političkog efekta, ma šta govorili ruski političari, neosporno je da je Kremlju prioritet da normalizuje odnose sa Zapadom, a u Moskvi veruju da će tamo narod pamtiti ko im je pomagao onda kada im je bilo najteže.

PUTIN "NA DALjINU"

RUSKI predsednik Vladimir Putin opredelio se za rad preko video-veze zbog širenja virusa korona, rekao je u sredu novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov uoči sastanka Putina i ruske vlade koji je održan putem video-linka.

LEK IZ KRVI OPORAVLjENIH

NAUČNICI ruskog Instituta za hemijsku biologiju i fundamentalnu medicinu spremni su da razviju lek za koronu koji je zasnovan na krvi onih koji su se oporavili od infekcije. Ovaj eksperimentalni lek će biti obogaćena frakcija antivirusnih imunoglobulina u krvi, dobijenih iz plazme oporavljenih osoba. Rad na razvoju leka će trajati 30 dana.

ZABRANA REČI VIRUS KORONA

DOK ceo svet govori samo o pandemiji, Turkmenistan je zabranio medijima da upotrebljavaju reči virus korona", koje su uklonjene i iz zdravstvenih brošura. Turkmenistan, bogata centralnoazijska država koja se graniči sa Iranom, zasada nije prijavila nijedan slučaj zaraze, iako ih u Iranu ima više od 44.000. "Reporteri bez granica" navode da se dešava da se hapse ljude koji nose maske ili razgovaraju o virusu korona. Zemljom od 2006. godine vlada predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov.