POSLE Saudijske Arabije još tri zemlje su objavile naftni rat Rusiji i sada su sa iste strane ekonomskog fronta, uz Rijad, i Irak, Kuvajt i Arapski Emirati.

Da bi sačuvao ili čak povećao broj svojih kupaca po ugledu na Saudijce, Irak je najavio da će od aprila za zemlje u Aziji i oni prodavati jeftinije naftu za pet dolara po barelu. Kuvajt će pojeftiniti svoju naftu za šest dolara, a Emirati će povećati proizvodnju i prodaju nafte.

Kada se zna da je Saudijska Arabija odlučila da poveća proizvodnju za milion barela dnevno i da je prodaje jeftinije, jasno je da će "crnog zlata" na svetskom tržištu biti previše, pa će zakon ponude i potražnje urediti odnose na tržištu.

Sve to se događa u trenutku kada je potražnja za naftom znatno pala jer je dosadašnji najveći kupac na svetu Kina smanjio kupovinu. Očigledno da je virus korona imao loše posledice ne samo na ljude već i na biznis. Dok se ne reši problem sa virusom, Kina ne može da troši kao nekad naftu i derivate, pa će naftne kompanije imati velike probleme. Uostalom, i prethodnih godina je, primera radi, cena metala rasla i padala na svetskom tržištu u zavisnosti od kineskih potreba i ambicija.

Osim arapskih zemalja, i Amerika je dostigla veliku proizvodnju nafte, tako da će i njene kompanije imati velike probleme sa plasmanom, pogotovo one koje se bave preradom nafte dobijene iz škriljaca.

Da podsetimo da se 6. marta Rusija i Saudijska Arabija nisu dogovorile u Beču na sastanku OPEK-a oko toga treba li smanjiti proizvodnju nafte ili zadržati isti nivo. Posle toga, revoltirani Arapi su počeli da spuštaju cene, što je dovelo do haosa na berzama.

Drugi čovek u Ministarstvu energetike Rusije Pavel Sorokin objašnjava da je proizvodna cena nafte u Rusiji, u zavisnosti od naftnih polja, od devet do 20 dolara po barelu. Tome se dodaju transportni troškovi i porezi, tako da je za Ruse dobra cena nafte ona iznad 42 dolara po barelu. Na osnovi nje je i pravljen plan državnog budžeta.

- Bez obzira na pad cena nafte, zasada je u ruskoj privredi sve u okvirima pozitivnog scenarija - tvrdi Andrej Belousov, potpredsednik ruske vlade.

Proizvodne cene su različite u zavisnosti i od toga radi li se o novim ili starim nalazištima. Tako je proizvodna cena nafte na nekim bušotinama u Kanadi i do 120, pa čak i 150 dolara, a u SAD do 70 dolara po barelu.

Nekadašnje priče o revolucionarnoj proizvodnji nafte iz škriljaca pokazale su se preuranjenima. Jedan broj eksperata tvrdi da rentabilnost proizvodnje nafte iz škriljaca moguća samo ako se nafta na svetskom tržištu prodaje na nivou od 80 dolara za barel.

Da bi se u potpunosti razumeo šok od pada cena nafte, treba znati kako se planirao budžet zemalja proizvođača nafte. Tako je ruski budžet projektovan na osnovu cene nafte od 42 dolara po barelu.

Saudijska Arabija može imati optimalan budžet sa cenom nafte od 80 dolara, iako je proizvodna cena "crnog zlata" te zemlje tek između osam i 10 dolara po barelu. Snižavanjem cena nafte Saudijska Arabija kažnjava objektivno i sebe.

Bez obzira na šok zbog pada cena nafte, velesile će ga preživeti jer imaju velike devizne rezerve. Saudijska Arabija ima 490 milijardi deviznih rezervi, a Rusija čak 570 milijardi dolara.

RUSKA RAČUNICA

MOSKVA se u Beču zalagala za to da zemlje OPEK-a u sadašnjoj krizi podržavaju cenu nafte na nivou od 40 dolara po barelu. Na taj način podržava se državni budžet i ujedno se sa tržišta "teraju" američke kompanije koje proizvode naftu iz škriljaca. U razdoblju od 2014. do 2016. bankrotirale su mnoge američke kompanije koje su proizvodile naftu iz škriljaca jer je cena nafte pala.

JUČERAŠNjE CENE NA BERZAMA

NA svetskim berzama cena sirove američke nafte juče je bila u padu za 5,4 procenta i iznosila je 31,47 dolara za barel, a cena severnomorske nafte "brent" je "potonula" za 5,7 odsto, na 34,24 dolara za barel.